Smisao istrazivackog novinarstva

Suocavanje s ocajem ne lisava nas nade; saglasni smo sa Kristevom: »Nada dolazi samo uz zdravu analizu svega sto se dogodilo«

Proteklih dana dobili smo vise pisama. Neka od njih objavljujemo u ovom broju naseg lista. Opstim ocenama, mahom pozitivnim ne zelimo da se hvalimo, mada se zahvaljujemo svima koji su nam slali pisma podrske. Poruke pojedinim urednicima i saradnicima, Dusanu Mojsinu od Bojane Susak iz daleke Montane (SAD) i Albine Sala Olgi Zirojevic prosledili smo. Sugestije Baneta iz Australije, Slobodana Zalice iz Kanade i Miroslava Mladenovica iz Vlastotinaca o inovacijama u nasem listu prikljucili smo pripremama novih projekata.

Sta je »anacionalno«

A kada su se Vuk Draskovic i SPO otvorili prema idejama o ljudskim pravima, miru i nacelima demokratske opozicije, pre svega kroz saradnju sa Gradjanskim savezom Srbije i Demokratskom strankom, koja je napustala svoje populisticke zanose, tada smo podrzavali takva usmerenja. Iz njih je proistekla koalicija Zajedno. Podrzavali smo i studentski pokret i »setace«, ne previdjajuci njihova ogranicenja u nekriticnosti prema zloupotrebi nacionalnih simbola i nacionalnih institucija. Podrzavamo, pre svega, rezultate gradjanskog pokreta koji se ogleda u novoj lokalnoj vlasti i samoupravi u oko 40 gradova Srbije, gde su odbornici demokratske opozicije 17. novembra 1996. godine dobili podrsku biraca i za sta su se upravo biraci, kao nikada ranije u istoriji Srbije, borili za postovanje njihovog birackog prava i »postene izbore«.

Nacionalno i nacionalisticko nikada ne poistovecujemo. Etnonacionalizam je, medjutim, nametnuo takvu ideologiju i propagandu koja istice naciju kao biolosku zajednicu »krvi i tla« blokirajuci naciju kao politicku zajednicu koja unutarnje i spoljne sporove i sukobe resava politickim sredstvima i kroz demokratske institucije, a ne silom. Nazalost, ne samo nasu, i dalje dominira ono prvo stanoviste, odakle proistice i iskljucivost prema svima koji drukcije misle kao prema nacionalnim »izdajnicima«, u boljem slucaju kao »anacionalnim« elementima.

Cedomir Jevtic nas podseca da »probleme Kosova nije izazvao Milosevic«, mada ne navodi argumente za svoju tvrdnju, niti razloge zbog kojih bas nama o tome pise. On postavlja i pitanja o tome zbog cega OEBS i UN ne sprece ubacivanje »naoruzanih bandi« u nasu zemlju. Dabome, i mi smatramo da ubacivanje oruzja i ratnika donosi samo nevolje. Ali, nastojimo da ispitujemo sve vaznije aspekte dogadjanja i zbivanja. O tome smo objavili na stotine tekstova, od pre rata, preko ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, do danasnjih meteza na Kosovu. Nasi saradnici i urednici sve vreme drze do nacela da sporove i sukobe treba resavati politickim a ne oruzanim sredstvima, da »etnicki cisti« pokreti i drzave ne donose dobra ne samo drugima, nego ni vlastitom narodu. Ako smo blagovremeno prozreli kuda vodi parola »Svi Srbi u jednoj drzavi« ne mozemo da previdimo kuda vodi parola »Svi Albanci u jednoj drzavi«. Kriticki stav prema jednom nacionalizmu ne znaci podrsku drugog nacionalizma. Znamo da time gubimo na popularnosti, ali nikako ne zelimo da ucestvujemo u »stihiji straha, mrznje i nasilja«, vec se toj stihiji, eto, vec deset godina suprotstavljamo, kako i stoji u glavi naseg lista.

Pesimizam i optimizam

Nastojeci da svih ovih godina negujemo istrazivacko novinarstvo verujemo da pridonosimo javnom izrazavanju ideja i gledista mnogih ljudi -u nasem listu objavljeni su tekstovi preko 900 autora -koji nemaju pretenzije da namecu mnenje, nego da podsticu formiranje javnosti kao demokratske institucije. Nismo sasvim zadovoljni rezultatima koje smo postigli. Zbog toga zelimo da nastavimo s projektima nasih urednika i saradnika. Nismo, dakle, skloni pesimizmu i demoralizaciji, ali ni naivnom optimizmu.

Nasa istrajnost nije stvar inata, vec spoznaje da se temeljitim analizama otkrivaju ne samo putevi razaranja, nego i stvaranja. Sem u sebi samima, i nama slicnima, oslonac nalazimo i u razmisljanjima umnih ljudi koji, poput Julije Kristeve, ovako vide izlaz iz tunela: »Pokusaji ka novom dolazenju na sopstvene izvore, kriticko preispitivanje proslosti, preispitivanje i analiziranje svega i istovremeno otvaranje ka svetu, dijalog s Evropom i svetom, koriscenje svih oblika komunikacija, susretanja i protoka znanja i ljudi« (NIN, 23. jul 1998). Suocavanje s ocajem ne lisava nas nade; saglasni smo sa Kristevom: »Nada dolazi samo uz zdravu analizu svega sto se dogodilo«.

Upravo pripremamo program za narednu godinu, o cemu cemo vas blagovremeno obavestiti, ocekujuci vasu kritiku i predloge.

Ur.