Vise od carsije

»Zemunske novine« su list u slavu Vojislava Seselja i SRS. »Nezavisna svetlost« nastoji da obuhvati sve teme i pruzi kompletnu informaciju. »Zapisi« uglavnom objavljuju lokalne informacije

Po pravilu se lokalni listovi u Srbiji sastoje od nekoliko nepovezanih ili slabo povezanih listova, stampaju se na najjeftinijoj hartiji, vrlo oskudno su graficki uredjeni, itd. Ukratko, izlaze sa sto je moguce manje sredstava. Sve to je i razumljivo ako se uzme u obzir da tesko da moze postojati ekonomska racunica na osnovu koje bi oni koji izdaju te casopise mogli povratiti ulozena sredstva. Zbog toga, izlazenje ovih casopisa zavisi ili od pomoci sa strane i/ili od entuzijazma onih koji u njima rade. Narocito je to slucaj tamo gde iza nekog casopisa ne stoji ni opstina, niti neka stranka, niti neka druga znacajna organizacija. Mada je vrlo cesto tako i kada neko stoji iza njih. Jer, medju najvece probleme opstinskih vlasti ili lokalnih ogranaka stranaka svakako ne spada redovno i kvalitetno izlazenje casopisa. Vise od toga da list bude kvalitetan i redovan stalo im je da se ne pravi prevelika buka ili da se ne pise nesto sto ne bi »trebalo«. Zbog toga je pisanje ovih glasila najcesce ograniceno na negativan nacin. U ime slobode stampe ne intervenise se u ono o cemu novine pisu, ali se i te kako zna o cemu treba cutati. Zbog toga iznenadjuje kada je drugacije.

Tri lista

Pomalo cudi da ovaj oblik prisvajanja i upotrebe gradskog glasila nije naisao na veci otpor ili makar nije izazvao vecu buku. Jer, pretvoriti jedno gradsko glasilo u stranacko i licno, znaci krsiti neke od osnovnih normi civilizovanog ponasanja. Ne samo politickih, nego i drustvenih pa i moralnih. Pozivanje na demokratski legitimitet (sto je u ovom slucaju jednako 51% glasova na izborima -koji su se, usput, vec pokazali nelegitimnim) da bi se opravdala samovolja, rusi osnovnu postavku drustvenog zivota. A to je, da se razlicite drustvene sfere sa svojim odvojenim funkcijama ne smeju mesati, inace se citava drustvena konstrukcija rusi. Narocito je to vazno za sferu javnosti. I dok se svuda u svetu pokusava da se pronadju odgovarajuci mehanizmi zastite od prelivanja ekonomske i politicke moci u sferu javnosti, ono se u Zemunu, a i sire po Srbiji, tretira kao demokratska tekovina. Ako se, uz to, sve cini na toliko beskrupulozan nacin onda je u pitanju ozbiljno ostecenje moralnog osecaja onoga koji to cini. A ako, stavise, to ne naidje na siru osudu u javnosti, onda mozemo govoriti i o velikoj razmeri drustvene i moralne degeneracije cele zajednice. Mozda je ovaj primer samo najdrasticniji oblik onoga sto zaticemo u velikoj, a dosta cesto i lokalnoj stampi.

Naveo sam primer Zemunskih novina jer zelim da pisem o onim lokalnim glasilima cija koncepcija je tako zamisljena da imaju pretenzije koje prevazilaze okvire lokalne sredine ili da, makar, svojim citaocima ponude obuhvatniju sliku onoga sto njihova sredina jeste i kakvo mesto zauzima u siroj zajednici. Na srecu, postoje u Srbiji i takva glasila koja izlaze redovno ili toliko redovno da se ne ugase, a ciji se siri znacaj ne odslikava samo u promovisanju jedne politike. Uz to, niti bezocno prisvajaju tudji novac za stampu, niti koriste stranacku infrastrukturu za distribuciju, niti pisu ono sto bi odgovaralo samo jednim (ma koliko velikim) usima. Znaci, pored svega, ova glasila, odnosno ljudi u njima, kvalitetno obavljaju svoj posao, ne izlazeci izvan onoga sto kodeks posla koji obavljaju od njih zahteva.

Ovde cu se koncentrisati na dva takva lista. Jedan koji je vec etablirano ime i spada u nezaobilazni deo istorije borbe za slobodno novinarstvo u Srbiji -a to je kragujevacka Nezavisna svetlost. Drugi je, nazalost, mnogo manje poznat i mnogo manje redovan, sa drugacijom ali zato nista manje interesantnom koncepcijom -cacanski Zapisi. U nepreglednosti lokalne stampe u Srbiji, ova dva glasila se -uz iskreno izvinjenje onima za koje u ovom tekstu jednostavno nije bilo mesta ili cija izdanja autor nije imao u rukama -izdvajaju po koncepciji, obuhvatnosti i pretenzijama. »Istakli« ovde ne znaci nuzno bolji. Jer takva koncepcija ponekad moze biti i kontraproduktivna. Narocito ako se izgubi ona tanana ravnoteza izmedju lokalnih i globalnijih zbivanja i predje se na jednu od strana, a to se ovim listovima ponekad i dogadja.

Drugi razlog za »isticanje« ovih casopisa je donekle reprezentativan polozaj i mukotrpna, mada ne identicna, istorija koju svaki od njih ima. Kragujevacka Nezavisna svetlost je nastala otporom i otcepljenjem redakcije casopisa Svetlost, prilikom pokusaja njegovog preuzimanja, a kasnije i gusenja od strane tadasnje lokalne, a sada »samo« drzavne vlasti. Pored pancevackog Pancevca i redakcije Radija Pancevo, Nezavisna svetlost je postala simbol otpora pokusaju potpune kontrole vlasti na medijskoj sceni Srbije. Od tada, od relativno anonimnog lokalnog lista, prelazi u centar paznje i dobija poseban status unutar onoga sto se zove »demokratska scena« Srbije. Svoj »slucaj uspesne borbe za nezavisnost« kragujevacka Nezavisna svetlost je uspela da »institucionalizuje« i obezbedi stabilno zaledje za redovan izlazak. Sada je Nezavisna svetlost srediste organizacije »Lokal press« oko koje se okupljaju nezavisni lokalni listovi u Srbiji, na njenim stranicama postoji veliki broj oglasa, relativno je poznata i citana u odredjenim krugovima i izvan svoje sredine. U tom smislu mozemo reci da je uspesna borba za nezavisnost nadgradjena, za sada, dosta uspesnim nastojanjima da se izlazenje lista stabilizuje i koncepcijski uoblici za siri krug citalaca.

Istorijat cacanskih Zapisa je dosta drugaciji. Negde u isto vreme kada je nastala buka oko pokusaja preuzimanja ili gasenja kragujevacke Svetlosti izasao je prvi broj ovog glasila. U samom uvodniku ovaj list se solidarise sa borbom Svetlosti za nezavisnost, cime se na izvestan nacin deklarisu pretenzije na mesto koje zeli da zauzme. Medjutim, ovaj list nije imao nikakvu predistoriju. On je pokrenut kao potpuno nov pothvat, inicijativa grupe ljudi bez stabilnog oslonca i izvora finansiranja. To pokazuje i njegovo neredovno izlazenje, koje se stabilizovalo samo u periodu postizbornih demonstracija od novembra do marta 1996_1997. Ali ipak je to list sa jasnom orijentacijom koji se iz broja u broj koncepcijski profilisao. Mozda je dalje izlazenje ovog lista neizvesno, ali impresionira upornost onih koji ga izdaju da i dalje traje. Uostalom, bila bi velika velika steta da tako ne bude.

Orijentacija i koncepcija

Ali, ono sto je zajednicki problem kod ova dva lista jeste da koncepcijski ispostuju svoju orijentaciju. To i ne cudi uzimajuci u obzir tezinu pothvata, potrebno je u isto vreme obuhvatiti ono sto se zove lokalna zbivanja i ponuditi citaocu globalniju perspektivu kako za razumevanje lokalnih tako i za razumevanje sire drustvenih prilika. Problem je da se sve to nadje unutar prepoznatljive koncepcije lista, a da list ne izgleda kao Zemunske novine. Odnosno, da se posredovanje globalnog i lokalnog ne pretvori u stranacko ili licno, nego da bude gradsko i javno.

Nezavisna svetlost je koncepcijski zreo list. Svoju orijentaciju je pretvorio u sadrzaj po oprobanom modelu. On se po tome ne razlikuje mnogo od srodnih casopisa kao sto su, recimo, beogradsko Vreme ili banjalucka Javnost. Cak su i rubrike na slican nacin rasporedjene. Akcenat je uvek na nekoj od gorucih »drustveno-politickih tema«, koja je ujedno i nesto kao tema broja. To su u poslednjih nekoliko brojeva bili: izbori u Crnoj Gori, Univerzitet, moguca jesenja socijalna kriza, kosovski problem/kriza/rat/mobilizacija. U drugom delu lista su gradski problemi, ljudi, kultura, sport, lokalni TV program, oglasi i citulje.... Negde izmedju mozemo naci pricu o tome na koji se nacin opstiji problemi reflektuju u sredini u kojoj izlazi. Jednom recju u ovom listu ima gotovo sve sto je jednom citaocu potrebno da bi se informisao.

Medjutim, velika je razlika u javnosti kojoj se obraca ovaj list u odnosu na casopise koje smo pominjali, a koji se distribuiraju na celoj teritoriji o cijim problemima pisu. Mozda je ovakva koncepcija imala smisao kao pokusaj probijanja medijske blokade u Srbiji, ali cini se da je za danasnje prilike previse kruta -previse strogo strukturisana.

Za cacanske Zapise tesko da mozemo reci da su do kraja koncepcijski izgradjen list. Iz broja u broj se koncepcija ovog lista dogradjivala tako da sada mozemo naci nekakav koncepcijski izraz sadrzaja koji ovaj list hoce da prenese. Dok u prvim brojevima mozemo pronaci pravu mesavinu svega i svacega i sve to jedno pored drugog, kasniji brojevi su se jasnije profilisali. Tako u prvom broju mozemo, jedno iza drugog, citati teorijski tekst Desimira Tosica, pa zatim prestampan satiricki tekst Miodraga Stanisavljevica, nakon toga aferu sa zgradom banke u Cacku i urbanisticke probleme Cacka, a iza toga intervju Dragoljuba Micunovica, pa opet neke prestampane tekstove, onda lokalne stranacke i kulturne probleme, a iza njih opstije tekstove Nikole Milosevica i Vladimira Vasilijevica, i na kraju kulturnu mesavinu lokalnih zbivanja i postmodernih trendova. Tesko bi ko ovu zbrku mogao nazvati koncepcijom, a samo bi dobronamerniji citalac prozreo neku orijentaciju koja se krije iza svega.

Medjutim, u poslednjih nekoliko, nazalost neredovnih, brojeva situacija postaje dosta jasnija. Ovaj list je izrastao u pravo gradsko glasilo, ne stedeci nikoga i dajuci glas svakome. Na drugoj strani lista se nalaze kulturni sadrzaji, sa jednim fino odmerenim (citaj: nepretencioznim) postmodernim senzibilitetom i sa sluhom za lokalne kulturne probleme. U sredini lista se nalaze sadrzaji koji se ticu globalnijih problema, sa akcentom na nacin na koji se doticu cacanske sredine. Uz to ovaj list daje prostor nekim urbanim drustvenim problemima kojima se retko poklanja tolika paznja i na takav nacin -to su pre svega narkomanija, sida i kriminal. Ukratko, u ovom listu citalac nece naci sve teme koje ga interesuju, ali ce naici na dosta toga sto moze verovatno samo tu procitati. Krug zainteresovanih se ne mora zatvoriti na gradjane Cacka, ali sa sigurnoscu mozemo reci da tu nece naci nista da procitaju oni koje ne doticu slicni problemi. Medjutim, sve je jos uvek nedovoljno i nedosledno strukturisano za ambicije koje ovaj list ima.

Pretenzije i obuhvatnost

Problem se sastoji u tome da, ukoliko se koncepcija dosledno ne sprovede, list postaje jednostavno neinteresantan i neinformativan. Ukoliko Nezavisna svetlost insistira na tome da bude kompletno glasilo, onda mora vise paznje poklanjati onom svom delu u kojem se artikulisu problemi koji su od lokalnog znacaja i oni koji se ticu mesta i uloge Kragujevca u siroj zajednici, nacinu na koji se siri problemi reflektuju u Kragujevcu itd. U suprotnom, ako se napori urednistva iscrpljuju u analizi globalne situacije i samo tu smestaju izvore problema, citalac moze kupiti bilo koji drugi casopis, u zavisnosti od svojih vrednosnih i politickih preferencija. Sa pretpostavkom da ce upravo taj list biti onaj list koji ce ljudi citati i od kojeg traze kompletnu informaciju ulazi se u ostru konkurenciju sa casopisima koji imaju mnogo vise mogucnosti da ponude kompletniju i lakse dostupnu informaciju. Uostalom, zasto bi se list kao sto je Nezavisna svetlost upustao u takvu konkurenciju ako su njegove komparativne prednosti na drugoj strani. S obzirom na orijentaciju ovog lista ja bih ipak radije citao Vreme.

Zbog toga su oni brojevi Nezavisne svetlosti u kojima su lokalni problemi svedeni na rubriku Grad mozda interesantni kao fenomen nezavisne stampe u Srbiji, ali manje interesantni kao informativno i gradsko glasilo. Takav je npr. br. 136 od 30. aprila. Medjutim, neki drugi brojevi, kao sto su br. 139 ili br. 144 pokazuju da Nezavisna svetlost ima sta da ponudi kako siroj javnosti iz vlastite sredine, tako i kragujevackoj javnosti, a da se ne radi o problemima koji se ticu samo sire sredine. Ukoliko ne postigne ovu ravnotezu, urednistvo moze sasvim slobodno prosiriti rubriku Reagovanja, jer to ce biti jedini nacin pored Oglasa kojim ce komunicirati sa citaocima. Mozda rec javnost, koja daje smisao stampanju novina, ipak podrazumeva vise od jednostranog obracanja.

Sa druge strane, Zapisi su, mada su dosta lutali u svojoj koncepciji, u vecoj opasnosti da upadnu u obe krajnost. I to tako da se ne vidi koncepcija lista. To znaci da se ne vidi zasto se u istom broju nalaze i saopstenja GSS Cacka ili neke druge stranke ili problema oko lokalne deponije sa teorijskim analizama javnih licnosti. Jos manje se vidi zasto spor cacanskih slikara oko autorstva ima kulturni znacaj kao i strip kultura ili modni trendovi. Sve se to nalazi na jednom mestu i jedno pored drugog. Mozda je neki urednicki senzibilitet ono sto takve tekstove povezuje, ali tesko da je to dovoljno za dugotrajnije i redovnije izlazenje. Posredovati lokalno i globalno ne znaci samo staviti ga jedno pored drugog.

U poslednje vreme, pomaci u koncepciji su vidljivi. U nekim od poslednjih brojeva se takav balans, makar u nekim tekstovima uspostavlja (videti intervju sa Borivojem Borovicem o iskustvu sa cacanskim pravosudjem ili tekstove o kriminalu u Cacku), ali jos uvek nedovoljno da list kao javna stvar, nadilazi one koji ga uredjuju. U suprotnom Cacanski glas sa jedne i kulturni i revijalni casopisi sa druge strane mogu odneti prevagu. Narocito uz neredovan izlazak i finansijske probleme kakve ovaj casopis ima.

Hrabrost je obe redakcije da pokusaju da u lokalnim sredinama pokusaju nesto vise od pukog medijatora za ono o cemu »carsija prica« ili za ono sto »carsiju interesuje«. Medjutim, takvu hrabrost prati i odgovornost za ono sto se radi. Makar prema papiru, ako pretpostavimo da javnost kakvu zasluzuje nas list ne postoji. Uostalom, javnost i nije nesto sto je uvek unapred dato. Stoga je bolje ne izlaziti nego biti »jos jedan od...«. Jos jedan od onih listova koje niko ne cita ili se nikoga ne dotice.

Oba ova lista su nesto sto nasim lokalnim sredinama nedostaje i po profilu i po pretenzijama. Ukoliko svoj nesumnjivi urednicki senzibilitet malo vise posvete ljudima kojima se obracaju i ukoliko se malo vise, odnosno malo manje kruto strukturisu ova dva lista bi mogla biti uzori lokalne stampe u Srbiji. Svoj identitet ipak moramo graditi u komunikaciji sa onima kojima se obracamo. Narocito ukoliko to cinimo javno.

Mozda je ove listove nepravedno stavljati u isti tekst sa Zemunskim novinama, jos vise praviti nekakva poredjenja, makar ona bila i u njihovu korist. Medjutim, verujem da ova suprotnost beskrupuloznog profesionalizma povezanog sa losim namerama, u kojem se koncepcija i orijentacija lista poklapaju, sa jedne strane, i dobrih namera povezanih sa koncepcijskim i profesionalnim propustima sa druge, mnogo govori o sredini u kojoj zivimo.

Djordje Pavicevic