Koga je moliti...

Konstantin Obradovic

Moze UCK na Kosovu da puca koliko hoce, od nezavisnosti, ocigledno, trenutno nema nista; ne daju »svetski mocnici«; oni, stavise, ne manje ocigledno, smatraju da je dobro da ovdasnja vlast UCK malo »podreze krila«, da, kako to narod kaze, malo »spuste durbin«, ukljuce se lepo, na ovaj ili onaj nacin, u Rugovinu ekipu, pa tamo pocetkom septembra sednu za sto i sa Milosevicem pregovaraju o onome sto ce se zvati nekakva autonomija; kakva ce ona biti to, dakako, ne znamo, ali su -cini se meni -vec pomenuti »mocnici« nekakav model verovatno spremili, on vec navodno kruzi i po srpsko-jugoslovenskoj i po albanskoj strani, pa ce se o tome, izgleda, i pregovarati. Ukratko, ta tema nije narocito interesantna.

Ali ima jedna, na izgled minorna, o kojoj vredi nesto reci, onaj svojevrsni »incident« nastao na nedavnoj konferenciji za stampu g. Ivice Dacica, portparola SPS, koji je dobro izvredjao g. Gelbarda, proglasivsi ga nemoralnim tipom i, uz to, i svojevrsnim saucesnikom u zlocinima terorizma i ubistvima civilnih osoba sto je, inace, zlocin protiv covecnosti. Ovdasnji otpravnik poslova SAD, g. Majls, se, uvredjen -buduci da se preko Gelbarda »gadjala« vlada SAD, pa i sam predsednik te zemlje ciji je doticni diplomata nesumnjivo predstavnik -nasao pobudjenim da g. Dacicu posalje »otvoreno pismo«, no ovaj se nije zbunio: tuk na luk sto kazu, otpisao je on americkom chargé d"affaires i ne samo da nije porekao ono sto je kazao, vec je, stavise, ne samo ostao pri svome, no je jos i »argumentovao« svoj predjasnji stav.

Lepo. Ne nameravam ovde da se upustam u »meritum« Daciceve izjave, a jos manje da branim g. Gelbarda ili g. Majlsa. Pretpostavimo da je Ivica Dacic 100% u pravu, ali -cak i da je tako -hajde da se zapitamo da li je mudro i drzavnicki (jer I. Dacic govori, i tu nema »foliranja«, kao, boze, on je tek predstavnik »jedne partije« pa, kao sancim, to nema veze s drzavom, on dakle sasvim izvesno govori u ime vlasti i to, siguran sam, po nalogu »sa najviseg mesta«) tako »opauciti« osobu koja predstavlja jedinu super-silu danasnjice i njenog predsednika? Usudjujem se reci da to nije narocito pametno. Stavise, da to uopste nije pametno, vec upravo suprotno. Posebno ne na taj nacin i tim recnikom.

Prvo, nema sumnje da su ti Amerikanci faktor broj jedan u danasnjem svetu. Ova vlast je godinama s njima u ozbiljnoj svadji, a jasno je da taj toliko zeljeni (ili, mozda samo »zeljeni«?) povratak u medjunarodnu zajednicu zavisi dobrim delom od njih. A -sve mi danas prolaze kroz glavu nekakve narodne poslovice -»koga je moliti, nije ga srditi«. Zasto sada, i to na jedan vrlo grub i neuctiv nacin, izvredjati, i licno, a i kao predstavnika SAD, coveka koga ipak prima sef ove drzave, pretpostavljam prema uobicajenom protokolu? Sta se time zelelo postici, mislim tim vredjanjem? Da li kogod razuman u ovoj zemlji veruje da ce tim javnim istupom svetsko javno mnenje »stati na nasu stranu«? Kojesta -svi ce reci, naprotiv, kako su vlasti u Beogradu naprosto bezobrazne. Hoce li to Amerikance impresionirati? Hoce, ali negativno. Naime, sve se, pa i vrlo neprijatne stvari, mogu reci nekom s kim se ne slazemo, ali uctivo, a to bi i pocetnici u politici morali znati. Zasipati protivnika uvredama, ne vodi nicemu. A ako vredjate veliku silu, stvar je utoliko gora. Napad na licnost, jos gore. Naime, politicari i diplomate su, po prirodi stvari, ljudi osetljivi, pa i pretenciozni. Gelbarda nece predsednik Klinton »skloniti« zbog g. Dacica, vec ce se on, u pogodnom trenutku, odnekud pojaviti (trenutno ga izgleda zamenjuje ambasador Hil). A uvredu nece zaboraviti, kao ni vlada SAD. Pa ce, i licno uvredjen, jos ponegde i »dosoliti« onu »zabu« koju »svetski mocnici« u vidu nekakve autonomije spremaju ovom rezimu »za gutanje«. Citava ta Daciceva prica nikome, a ponajmanje ovoj vlasti, zbilja nije bila potrebna.