Broj 194-195

Kalendar

Jul 1998.

Ne stisavaju se sukobi na Kosovu

Poslednjeg junskog dana, u sukobu sa granicarima Vojske Jugoslavije, severozapadno od Djakovice, poginulo je najmanje osam Albanaca, javio je pristinski Medija centar. Ovakve vesti ponavljane su tokom celog jula. Menjana su samo mesta okrsaja, a zrtava je bilo na obe strane.

Na pomolu diplomatsko resenje za Kosovo?

Kontakt grupa pozvala je 8. jula iz Bona zaracene strane na Kosovu da hitno obustave neprijateljstva kako bi se mogao obnoviti dijalog o buducem statusu pokrajine. U saopstenju se kaze da tim kosovskih Albanaca koji bi ucestvovao u nastavku pregovora mora da predstavlja celu albansku zajednicu, sto znaci da bi u njemu bili i predstavnici OVK. U isto vreme, na donatore iz inostranstva apeluje se da OVK ne pomazu u nabavci oruzja i vojne opreme. Sukobljenim stranama Kontakt grupa ce preporuciti »okvir za ostvarivanje autonomnog statusa Kosova«, koji se smatra »poverljivim«.

Problemom Kosova, na svoj nacin, bavila se i Evropska unija. Sredinom meseca Ministarski savet je trazio od Saveta bezbednosti da donese rezoluciju koja bi sukobljene strane obavezala na pregovore. Dvadeset cetvrtog jula osnazena je ranija odluka o zabrani investiranja u Srbiju i SRJ. Zabranjuje se finansiranje drzavnih projekata SRJ i Srbije i poslovanje sa drzavnim firmama i svima koji rade u njihovo ime.

Nije lako vratiti se u OEBS!

Omogucavanje stalne misije OEBS u SRJ, ukljucujuci Kosovo, Vojvodinu i Sandzak, predsednik Slobodan Milosevic uslovljava povratkom SRJ u ovu uglednu medjunarodnu organizaciju. OEBS je preliminarno prihvatio ovu inicijativu i trebalo je da pregovori pocnu 8. jula na parlamentarnoj skupstini OEBS u Kopenhagenu. Pregovori su zapali u corsokak jer jugoslovenska strana nije spremna da prihvati neophodne preduslove, bez kojih predstavnici OEBS nece da razgovaraju: ljudska prava i prava manjina, prekid represije nad stanovnistvom na Kosovu, demokratizacija politickog sistema i sloboda medija, dozvola za misiju Felipea Gonzalesa. Petnaestog jula u Beograd je doputovala dvanaestoclana delegacija OEBS, koju je predvodio nemacki diplomata Hans Jerg Ajf, nekadasnji ambasador u Beogradu. U SRJ se zadrzala punih sedam dana, gde je, osim Beograda, posetila i Pristinu i Podgoricu.

Strajkovi i protesti ponovo u modi

U Beogradu i nekoliko drugih gradova u Srbiji, 9. jula penzioneri su ponovo izasli na ulice, trazeci isplatu pet zaostalih penzija i smenu ministra finansija Milacica i predsednika Fonda Krkobabica. Za penzionere okupljene ispred republicke vlade, potpredsednik Seselj je rekao da je grupica koju predvodi Milan Djuric »lazov i hohstapler«, i javno obecao da ce problem »danas ili sutra biti resen«.

U lipljanskom zatvoru strajkuje gladju britanska humanitarna radnica Sali Beker, osudjena na 30 dana zatvora zbog ilegalnog prelaska granice, a razlog njenog cina su »sukobi na Kosovu u kojima stradaju zene i deca«. U Pionirskom parku u Beogradu strajkuje gladju sestoclana porodica Mijailovic (troje maloletne dece) zbog naloga da sruse kucu u kojoj zive vec 25 godina. Poslednjih dana jula, stidljivo zapocet strajk radnika GSP Beograd u pogonu na Novom Beogradu, prerasta u siru obustavu rada. Na beogradske ulice, na temperaturi od 36 stepeni, u nedelju 26. jula nije izaslo nijedno vozilo GSP. Gradska vlada nazvala je organizatore »hohstaplerima« koji se kriju iza pobunjenih radnika, bacila krivicu na Demokratsku stranku, a svima koji nastave strajk zapretila otkazima i intervencijom policije. Sto obecala, to i ucinila: u GSP uvela prinudnu upravu i radnu obavezu, a rukovodiocima pobunjenih pogona i organizatorima strajka urucila otkaze, i tako okoncala i ovu radnicku pobunu.

Godisnjica Srebrenice

Protestima u Tuzli i Sarajevu obelezena je trogodisnjica pada Srebrenice u ruke vojnih snaga bosanskih Srba. U organizaciji udruzenja »Majke Srebrenice i Podrinja« u Tuzli je protestovalo oko tri hiljade zena, dece i staraca. Predsednik udruzenja Ibran Mustafic za tragediju Srebrenice optuzio je snage bosanskih Srba, medjunarodnu zajednicu, predsednika Izetbegovica i komandanta Vojske BiH Rasima Delica. Jos pre tri godine, zene izbegle iz Srebrenice pozvale su medjunarodnu zajednicu da ucini nesto kako bi se razjasnila sudbina hiljadu lica koja se i danas vode kao nestala. Ispred kancelarije Visokog predstavnika za Bosnu K. Vestendorpa u Sarajevu, zene su oplakivale nestale rodjake.

Moguce sankcije zbog ignorisanja izbeglica

Zamenik Visokog predstavnika za Bosnu Hans Sumaher izjavio je, kako je prenela Beta, da nije zadovoljan primenom zakljucaka Banjalucke konferencije o povratku izbeglica i najavio sankcije za Republiku Srpsku zbog odsustva saradnje u resavanju ovog problema. Dok je medjunarodna zajednica usredsredjena na Bosansku krajinu, povratku izbeglica u istocni deo Republike Srpske snazan otpor pruzaju »tvrdolinijasi«. Ocekivanja nisu ispunile ni bosnjacke vlasti, jer se od Sarajevske deklaracije (3. februara) do danas u Sarajevo vratilo svega 477 Srba, 365 Hrvata i 47 »ostalih«.

U Bosni se, i pre zvanicnog pocetka, zahuktava predizborna kampanja, formiraju se i rasformiraju izborne koalicije i pretresaju personalna resenja, a zaostrava se i borba za medije. Vlada Republike Srpske smenila je 28. jula direktore i urednike u sesnaest RTV stanica ciji su osnivaci opstine, zbog krsenja Zakona o informisanju, i na njihova mesta postavila poverenike. Neka opstinska rukovodstva, kao npr. u Doboju, smatraju ovaj korak Vlade »nelegalnim i neustavnim« i »politickim i fasistickim terorom«. U pobuni protiv odluka Vlade prednjace radikali i clanovi SDS.

Kako upokojiti vampira?

Da je Zakon o univerzitetu donesen da bi se ukinula njegova autonomija, zatrla kriticka misao koja se na pojedinim fakultetima jos odrzavala, a sam univerzitet drzao u pokornosti, danas je sasvim jasno. Nije, dakle, rec o osveti bundzijama iz Studentskog protesta 1996/97. Imenovanjem svih organa upravljanja na univerzitetu, fakultetima i visim skolama, i njihovim poistovecivanjem sa proizvodnim preduzecima i seljackim radnim zadrugama, rezim veruje da je ostvario punu politicku, i svaku drugu, kontrolu nad univerzitetom i mogucnost da suzbije buduce eventualne nemire i proteste studenata i profesora, da nametne ideologiju vladajucih partija i univerzitet odvoji od svakog uticaja nezavisne, kriticke, demokratske i opozicione misli.

Crna Gora dobila novu vladu

Poslanici Skupstine Crne Gore, vecinom glasova, prihvatili su predlog vlade mandatara Filipa Vujanovica. Poslanici SNP bojkotovali su sednicu, a poslanici LSCG glasali su protiv programa. Na celu Vlade ostaje Filip Vujanovic, a pored njega, cinice je jos pet potpredsednika i osamnaest ministara, svi iz vladajuce koalicije »Da zivimo bolje«. U novom sazivu kabineta uglavnom su se nasli dosadasnji ministri, samo su neki promenili ministarske resore. Obrazlazuci program nove vlade, premijer Vujanovic je rekao da su se gradjani Crne Gore na prethodnim izborima opredelili za slobodu, demokratiju, dijalog, ekonomske i politicke reforme i integraciju Crne Gore u svetsku zajednicu. Medjutim, s obzirom da se do danas malo sta uradilo na sprovodjenju u predizbornoj kampanji obecavanih reformi, da jos nije operacionalizovana platforma »Za novi pocetak« i da je priprema novog kabineta bila »mukotrpna i neizvjesna«, mogli bi se zapitati, kako pise podgoricki Monitor, da li je rec o »vladi za reforme« ili o »vladi za polozaje«?

Slobodanu Milosevicu
»Sa Vama na celu, sacuvali smo mir, slobodu i nezavisnost, bijemo bitku za brz ekonomski i kulturni razvoj i jacamo saveznu drzavu, uspostavljamo humano drustvo.«

Socijalisticka partija Srbije

Odgadjanje umesto resenja

Londonski klub komercijalnih poverilaca i SRJ saopstili su 17. jula da su postigli sporazum o reprogramiranju 1,71 milijarde dolara jugoslovenskog komercijalnog duga, javile su agencije Beta i Rojters. Sporazum je ocenjen kao vazan korak ka normalizaciji odnosa izmedju SRJ i medjunarodne finansijske zajednice.

Jacanje SRJ ili njenog predsednika?

Kako javlja Fonet, 17. jula u Beogradu, predsednik Milosevic razgovarao je sa predsednicima Srbije i Crne Gore Milanom Milutinovicem i Milom Djukanovicem. Beogradski mediji preneli su da je »jedinstveno zakljuceno« da se dâ puna podrska usaglasavanju ustava republika sa saveznim ustavom, jer je jacanje SRJ vitalni drzavni i nacionalni interes. Jedinstven je i stav trojice predsednika da problem Kosova treba resavati politickim sredstvima na osnovu ravnopravnosti gradjana i nacionalnih zajednica. Autonomija Kosova mora postovati teritorijalni integritet i suverenitet SRJ i Srbije. Svaki terorizam mora se onemoguciti.

Da izmedju SRJ i Crne Gore i dalje raste napetost, pokazuju najnovije mere Savezne vlade, koje su u Crnoj Gori ocenjene kao podsticanje sverca i crnog trzista i kao »blokiranje crnogorskih preduzeca«. Kao odgovor, crnogorska vlada je 23. jula donela odluku prema kojoj ce republicko Ministarstvo trgovine ubuduce odobravati uvoz i izvoz robe, sto je prema saveznim propisima u nadleznosti Saveznog ministarstva trgovine. Prema oceni saveznog premijera Bulatovica, uredba crnogorske vlade nije ni zakonita, ni ozbiljna, i »direktno vodi u sukob sa federalnim organima«.

Diverzije u Makedoniji

U noci izmedju 21. i 22. jula, u zeleznickoj stanici Tabanovci, nedaleko od jugoslovensko-makedonske granice, snazna eksplozija unistila je lokomotivu medjunarodnog voza na liniji Bukurest_Atina, javila je makedonska televizija. Iste noci dogodile su se jos dve eksplozije, u Skoplju i Kumanovu. Povredjenih nije bilo, ali je steta velika. Makedonska policija istrazuje uzroke ovih eksplozija.

Koliko zaradjuje Tudjman?

Hrvatski predsednik Franjo Tudjman nedavno je uspeo da se izjednaci sa drzavnicima svetskih sila, ali samo u visini svoje plate. Hrvatski drzavni sabor izglasao je Zakon o obavezama i pravima drzavnih duznosnika, prema kojem je plata predsednika Republike 110 000 kuna, ili 16 566 americkih dolara, u bruto iznosu.

Rezim opet pljacka seljake

Pre mesec dana pocela je zetva psenice. Prema prognozama strucnjaka ocekivao se bogat rod, tu negde oko tri miliona tona. Ocekivani prosecan prinos po hektaru iznosi 3,7 tona, na drzavnim dobrima oko 4,5, a kod privatnika oko 3,3 tone. Prema proracunima Privredne komore Jugoslavije, po odbitku kolicina za domace potrebe, za izvoz bi preostalo vise od 600 000 tona. Direkcija za robne rezerve kroz naturalnu razmenu vec je otkupila 320 000 tona. I ovog puta drzava je izneverila ocekivanja poljoprivrednika izrazito niskom otkupnom cenom (1,1 dinara za prvu klasu na saveznom, odnosno 1,2 na republickom nivou). Tako seljak za sto kilograma psenice ne moze dobiti vise od 17 nemackih maraka. Prema proceni poljoprivrednih strucnjaka, otkupna cena nije smela biti manja od 1,5 dinara, a ako bi se racunala i akumulacija kilogram psenice morao bi da kosta 1,8 dinara.

Julska politicka zetva

Protekli mesec bio je jedan od najtoplijih u poslednjih nekoliko godina! Politicke partije u Srbiji kao da su se utrkivale za vremenskim prilikama: imali smo izrazito vruc politicki mesec, uprkos sloganu jedne od partija_pokreta: »JUL je kul«. Svojim kongresom, odrzanim u Centru »Sava« 20. jula, pred oko 4000 gostiju i sa 951 delegatom, Jugoslovenska udruzena levica bacila je u zasenak jubilej SPS (osam godina postojanja), godinu dana savezne vladavine predsednika Milosevica, sto dana crveno-crne koalicije na kormilu Srbije, te formiranje novih opozicionih koalicija (Saveza za promene, Saveza partija demokratske orijentacije za reforme i Veca za drustveni preobrazaj). Ove ce koalicije tek doci do izrazaja, pa smo ih ovde samo spomenuli.

Ljubisa Vujosevic

Posaljite nam vas komentar