Kako je i zbog cega srbijanski rezim jos jednom ponizio paore

Cena ovogodisnjeg roda psenice od 1,20 dinara za kilogram nece samo materijalno dotuci paore, vec ce ih u prilicnoj meri i psiholoski uzdrmati

Aktuelni srbijanski rezim ocigledno vise nije u stanju da bar prikrije svoj cinizam, niti vec prilicno jasne namere da kad god to zazeli moze da ponizi paore. Jer, cena ovogodisnjeg roda psenice od 1,20 dinara za kilogram nece ih samo materijalno dotuci vec ce ih u prilicnoj meri i psiholoski uzdrmati s obzirom da su u materijalnom pogledu poslednjih nekoliko godina iscrpljivani do te mere tako da u njihovim dzepovima ima sve manje novca a sve vise samo muke i znoja.

Da su stvari krenule naopako paori u Vojvodini shvatili su jos prosle jeseni, kada su - posto se drzava i tada vesto izmakla - gotovo sami finansirali skupu setvu psenice, da bi ih nesto docnije u vec najavljenim gubicima zatekla i devalvacija ciji procenat vladajuci rezim nije pomenuo kao deo racunice vezane za cenu ovogodisnje psenice, a kamoli jos i uracunao sto bi bilo i prirodno i logicno. Tako su paori izgubivsi vec na samom pocetku (i vec ko zna koji put na tom istom pocetku) poceli da gube i dalje, pri cemu su definitivno shvatili na psiholoskom planu da ove godine uz ovako nisku otkupninu psenice moze doci i do necega cega su se oni jednom davno vec dobro nastrasili.

Jer gotovo niko od paora u Vojvodini vise nije tako neobavesten da nije u stanju da shvati poruke vodecih ljudi Srpske radikalne stranke koji su se nedavno uselili u rezimske odaje i gotovo istog casa porucili: oni koji ne budu postovali Zakon o univerzitetu (koji su oni podrzali iz svoje u proseku srednjoskolske vizure) bice otpusteni sa posla a njihovi djaci (dakle, studenti) gubice pravo na godinu. Pretnja je toliko jasna i samim tim jedinstvena po svom »senzibilitetu« da i nije mogla biti izgovorena na drugom mestu vec jedino u drzavi koja jos uvek ima probleme sa civilizacijskim normama ponasanja i vaspitanja.

Naravno, paori i ne ocekuju da ce biti »otpusteni sa posla« kao mozda neki neposlusni univerzitetski profesori, ali vec strahuju od toga hoce li se prvaci srpskih radikala mozda odluciti da ih primoraju na apsolutno besplatan rad, zatim vec poznatu »obavezu« kao i niz drugih kaznenih mera kojih se bas paori po Vojvodini secaju iz vremena zloglasnog komunizma, a na cijoj su matrici mozda i srpski radikali nacinili svoj program. A sta bi u ovom trenutku moglo biti za ovdasnje paore teze: materijalni ili psiholoski udarac - tesko je proceniti; tek, ono sto je u svakom slucaju vec jasno (i verovatno tacno) jeste njihovo nepogresivo osecanje da su dosla »smutna vremena«, da ce mrak gutati mnogo toga a sila ovladati samo iz zelje da u ovoj drzavi ostanu oni kojima vise nije stalo ni do dobrih skola ni do vrednih paora.

Sinisa Stankov