Kosovo - preteci metez

Malo ko razmislja o nekom obliku samouprave u kojoj bi Albanci videli nadu a ne prevaru kao do sada, i ne samo Albanci vec i svi koje despotska vlast ugrozava

I posle vise od sest vekova »u kolektivnoj svesti Srba bitka na Kosovu kao da je bila juce«. Tako je zapisao - ovih dana -jedan ugledni francuski istoricar, osvrcuci se na najnovija zbivanja u srpskoj nemirnoj pokrajini, u kojoj se vise ne radi o »etnickom sukobu«, vec o pravom ratu; tako je bilo i ne tako daleke 1989. kada se populisticki Vodja iz vojnog helikoptera »objavio kao sa neba« milionskoj masi mitingasa ciji su ratnicki poklici odjekivali legendarnim poljem - a sve sto je potom usledilo dobro znamo.

Visoki cinovnici politickih kancelarija kazu da se »nece dozvoliti nova Bosna«, ali stotine grobova, uzasna razaranja i stravicni masakri govore da je nekakva nova Bosna vec tu; ogromni vojno-policijski efektivi ostavljaju za sobom pustos i smrt, izbeglice stizu na granice susednih zemalja, poginule vojnike i policajce nekako skromno, kao bez mnogo zaljenja, sahranjuju, a stampa cuti ili barata nekakvim doziranim informacijama o »nekoliko desetina« mrtvih. Medjutim, pravi rat je tu - pregovori su bili, po svemu sudeci, samo spektakl potreban svima - za dobijanje na vremenu i za nabavku opreme i naoruzanja. To sto rezim ponavlja cista je besmislica. Despot sa Dedinja nema nikakvu viziju, osim ocuvanja vlasti i privilegija, nikakvu strategiju osim zbunjivanja i domace i svetske javnosti, nikakvu taktiku osim one sitnog balkanskog sicardzije koji vodi taj svoj najavljeni »privatni rat«. Rat mu je potreban i za domace kombinacije i za odvracanje paznje - to je sada posebno aktuelno - od Crne Gore koja je, izgleda, izabrala put raskida sa partijskom drzavom; sto se tice nekakvih pretnji iz inostranstva, »pritisaka« koje pominju zbunjeni evropski politicari, g. Milosevic ni za to mnogo ne mari - ako ga i okruze vojskom NATO iz Albanije i Makedonije, ostace slobodan u svom ratnom zabranu, a to je ono sto njemu i treba. Kosovo je i tako izolovano vec monumentalna tragicna ratna scena na kojoj se uz grmljavinu topova i odsjaj raketa odvija drama i Albanaca i Srba i svih koji tamo zive, samo - to se smece s uma - pred tom scenom nema gledalaca. Nema informacija osim vojno-policijskih, svi se pozivaju na nekog cije se informacije takodje ne mogu proveriti, ali je jasno da je ono najstrasnije - rat je i Albanci su ga prihvatili posto je svaku vrednost izgubila ona doskorasnja strategija nenasilnog otpora.

Rat je a Srbija cuti, zbunjena i sludjena kakva je vec godinama nema ni na vidiku neceg sto bi dovelo do nekih promena.

Nema Srbija De Gola - nikada takvog politicara ni imali nismo - ali i s opozicijom stvari lose stoje; ratnicki raspolozene politicke partije su rat na Kosovu docekale kao svojih pet minuta, jedva da se u buci razaznaje razumni glas GSS, i nikog nema ko bi jednom skinuo pecat s knjige nasih istorijskih tabua i ko bi nam pomogao da se zaista suocimo sa istorijom; malo ko razmislja o nekom obliku samouprave u kojoj bi Albanci videli nadu a ne prevaru kao do sada, i ne samo Albanci vec i svi koje despotska vlast ugrozava. Srbija cuti upravo sada kad bi trebalo da progovori, a rat se siri - policajci odbijaju poslusnost jer vide da ce - i to vec jesu - grobovi na Kosovu biti zajednicki; i kada ne cuti Srbija govori onako kako ne bi trebalo govoriti - zloslutno odjekuje turobni glas politickog pokojnika, lidera SPO koji se nada da ce pateticnim lazno patriotskim frazama povratiti one politicke poene koje je izgubio, a nekog demokratskog programa nije ni imao niti mu je do demokratije bilo mnogo stalo; takva politika nacionalistickih partija ne samo da sluzi politici dedinjskog despota, vec snazi one »frustrirane pojedince« - tako ih Rugova naziva - koji su vec mocna gerila, koji ce - ako vec i nisu - zaista biti OVK sa kojom ce se morati racunati. Nerazumna politika Milosevica direktno vodi u sve to. No, iako rat dobija sire razmere, jos nije kasno, jos ima nade za dijalog, i tu nadu nikako ne bi trebalo gubiti i ne priznavati. Jednom kada i ovaj rat bude stao - a i ratovi jednom stanu - i Srbi i Albanci i svi drugi ce ziveti tu gde su i ziveli jer ni Ceceni nisu nikuda otisli kada su im najzad dali ono sto su razumni politicari uvideli da se mora dati; ovaj rezim ne ugrozava samo manjine, on jednako ugrozava i nas koji smo nekakva vecina, i politika sile i represije koju Milosevic sprovodi jednako je kobna za sve.

Bitka koja se pre sest vekova zavrsila porazom jos traje u kolektivnoj svesti - i to nije mnogo ni cudno - ali se jos moze dosta uciniti da se poraz ne ponovi; to bi morali znati i Srbi i Albanci koji zive zajedno, izmesani jer u istoriji nikada - za to dokaza nema - drugacije ni bilo nije. Resenje je nemoguce samo u jednoj kombinaciji - ako se Milosevic odrzi sa svojim kombinacijama.

Mirko Djordjevic