Frak i praziluk

Postajuci sve veca svetska zabit, moja voljena zemlja sve vise oskudeva u mnogo cemu, pa i u svecanostima. Godinama su ih nadomestali, narocito zbog »nesvrstanih«, razni spektakli. Gostovali su razni velikodostojnici - ministri, premijeri, predsednici, pa i princevi, knezevi, kraljevi i carevi. Tada su i ovdasnji mocnici delovali dostojanstveno, pogotovo u smokinzima ili frakovima. Sereti, jos vise razni zlobnici, rugali su se dojucerasnjim pejzanima da im straga viri - praziluk.

Proredise se »gala-priredbe«. Tek tu i tamo svetosavski bal, krsna slava neke stranke (ili »osvecenje« prostorija), poneka premijera ili nekakva priredba Kompanije »Braca Karic«. Nismo, dakle, liseni bas svega, barem ponekad mozemo da vidimo domacu elitu.

U spektakle spadaju i neke promocije »imena i dela« onih koji uzvisuju, kazu, »srpsku duhovnost«. Tako su minulih dana naprosto zaredjale promocije retkih dostojanstvenika - patrijarha Pavla, Zeljka Simica i Mire Markovic, uz pratecu pompu rezimskih i inih medija i agencija.

Stvar je vere, a ne samo obrazovanja i uctivosti, sta cemo misliti o delu jednoga patrijarha. Buduci, pak, da su Simic i Markoviceva proglaseni za svetski znacajne sociologe, tu bi valjalo cuti rec samih sociologa i njihovih profesionalnih udruzenja i institucija. A oni - cute. I dok je to tako, neka veruje ko hoce, a ne veruje ko nece. Tek, ipak je nezgodno da se i na Internetu, u prezentaciji »lika i dela« Mire Markovic, kako je na to upozorila Bojana Susak, sociolog iz daleke Montane, sociologija pise »pejzanski« - »socijologija«. Nikako da sakrijemo - praziluk, odande gde mu mesto nije.

Dusan Mojsin