Broj192-193

Dometi srpske pameti

Osnovno obelezje dedinjske politike prema Kosovu jeste ona vec dobro poznata i vidjena kombinacija prepotencije i gluposti. Ne zna se sta je od ovo dvoje starije ali je sigurno da deluju po zakonitostima »povratne sprege«. (Valja odmah reci da kombinacija prepotencije i gluposti kad je u pitanju kosovski problem karakterise i one koji misle da se moze biti protivnik rezima po sistemu "isto to samo malo drugacije«.)

Dometi dedinjske pameti u resavanju kosovskog problema iz dana u dan, tokom proteklih deset godina, vodili su u sve goru i eksplozivniju situaciju. Od svih nacina da se resi problem »izabranik« Srbije je birao uvek onaj »najmorskiji« (ali koji je najvise godio uhu »nebeskog naroda«). Stihoklepci pesmica »oj Srbijo iz tri dela ponovo ces biti cela« nisu shvatili da se sve odvija po principu »Sto (prividno) bolje po Srbiju - to gore po Srbiju«. Oni koji su obznanili da je Kosovo »sveta srpska zemlja« (neki traze da se i to ozvanici - valjda objavljivanjem u Sluzbenom glasniku) smetnuli su s uma da se ovim odasilje vrlo direktna i vrlo zloguka poruka onima koji na toj zemlji zive i kojih tamo ima - sitnis od dva miliona. A ta poruka glasi: baskarenje ne-Srba na svetoj srpskoj zemlji znaci prljanje, skrnavljenje svetinje. Ne gazi po mojoj svetinji! Ne mrndzaj na nerazumljivom jeziku po mojoj svetinji! Ne gradi kuce, stale i zivinarnike na mojoj svetinji. Svetinje moraju biti ciste - po definiciji. A najbolji nacin ciscenja je, zna se, onaj koji je vec isproban u Hrvatskoj i Bosni. (A zna se i to da onaj ko se etnickog ciscenja laca od etnickog ciscenja i pogiba.)

Kombinacija prepotencije i gluposti rodila je na Kosovu sada vec rasplamsalu pobunu (koja je za njene ucesnike isto toliko »sveta« kao i odbrana »svete zemlje«). Pokusaj da se pobuna ugusi i »sasece u korenu« (pod zastitom magicne formule o borbi protiv »raspojasanih bandi« i »terorista«) samo je jos jedan od dometa dedinjske pameti: za par meseci Milosevic je uspeo da UCK uveca od nekoliko stotina na pedeset hiljada ljudi. Anti-Srbi s one strane okeana odaslali su ovih dana jedini koristan prosrpski savet: ako ovako nastavi Milosevic ce postati najbolji sef regrutnog staba UCK.

Majke-nerotkinje protiv majke-Srbije

Za mnoge roditelje i njihovu decu Kosovo nije teoretski problem vec stvarna nocna mora: »sveta zemlja« trazi svoje »svete ratnike«. »Srbija je ovog puta u pravu, ona stiti opsteprihvacene svetske principe - integritet svoje teritorije i nepovredivost granica i bori se protiv medjunarodnog zla - terorizma.« Tako govore i pisu cak i komentatori nezavisnih beogradskih glasila. Ergo, mora se u rat. »Srbija je u pravu.« Ali, nesto je cesto za poslednjih nekoliko godina Srbija u pravu, toliko u pravu da njena deca moraju da ginu zbog toga. »Ako su se ranije roditelji bunili sto im decu saljemo u rat van granica Srbije sad nemaju ni formalnog prava da se bune« porucuje portparol vladajuce partije. »Nisu to nikakvi roditelji«, dodaje jedan super-rodoljub, »to majke-nerotkinje rovare protiv majke-Srbije«. »Nisu to nikakva deca«, dodaje drugi rodoljub, »ako mogu da imaju devojke - mogu i da idu na ratiste«. (Imati devojku u Srbiji je smrtni greh, s gledista patriotskih monaha.) »Vojska nije obdaniste, tamo mora i da se gine«, mudruje i batajnicki vojvoda.

Oglasava se i vojni vrh. Objasnjavaju da niko od regruta iz »junske partije« (dok ovo pisem jos je jun) nije poslat na Kosovo. Vrlo utesno i vrlo velikodusno od vojske i gospodara zivota. A onda dodaju da se na Kosovo salju samo oni koji su »prosli osnovnu obuku«. A osnovna obuka, koliko se secam, traje tri meseca i obuhvata sticanje znanja o perfektnom namestanju kreveta i zakopcavanju svih dugmadi na uniformi, znanja o pravilnom pozdravljanju »staresina«, znanja o rasklapanju i sklapanju zatvaraca puske i, mozda, jedno »bojevo gadjanje«. I instant-ratnik je spreman.

Dati glas Seselju i Milosevicu znaci dati im pravo da raspolazu zivotom tvog sina, sinovca, necaka ili unuka. Cudno, niko se ovom cinjenicom kao »adutom« nije posluzio u preizbornoj kampanji. Ni sami glasaci se toga nisu setili, a ako su se i setili rezonovali su »pa nece valjda opet«. Muka je u tome sto oni uvek hoce - raspolaganje zivotima oblik je vlastodrzacke nezajazljivosti. Nekaznjena pljacka imovine i stecevina podanika ne zadovoljava ih - tek pravo na otimanje golog zivota daje bozanski sjaj vlasti.

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj je opasno biti mlad. I u kojoj je jedina zivotna uloga koja je garantovana mladim ljudima - ona da poginu. Milosevic i Seselj kao da im porucuju: nemate sansi da se zaposlite, da steknete stan i zasnujete porodicu, jedina zivotna sansa koju vam nesebicno nudimo je da poginete. Izvinte. Pa ginte.

Miodrag Stanisavljevic


© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar