Svedocanstvo pobune i otpora

Otvarajuci izlozbu Bosko Kovacevic je rekao: »Republika« nije cutala, niti je saginjala glavu dok je zlo uzimalo maha i satiralo zivot

Izlozba »Skriveni delovi istorije«, posvecena desetoj godisnjici izlazenja Republike, otvorena je u cetvrtak, 25. juna 1998. u Subotici, u holu Gradske kuce. Pred uglednim zvanicama intelektualnog i javnog zivota Subotice, sociolog Bosko Kovacevic je, otvarajuci izlozbu, rekao:

»Republika je uporno ovih godina sabirala potisnutu stvarnost, koju su vodeci akteri javne i politicke scene marginalizovali. Ta stvarnost se opirala, opominjala, protestovala, pokazivala - kuda vode ljudi i ideje zasnovane na prenaglasenoj svesti, na nacionalizmu, odnosno etnizaciji javnog i politickog zivota, na populizmu kao politickoj inspiraciji. Mase, gomile, kolektivni zanosi, pokreti obojeni etnickim i nacionalistickim bojama igrale su i igraju svoj ples destrukcije. Iza svega ostaje materijalno i duhovno siromastvo, kao ceh koji se bas i ne mora platiti za zakasneli ulazak u krug istorije na ovim prostorima.

»Republika« u Subotici
»Ideje koje smo sretali u Republici stanuju u Subotici. One ovde imaju svoje adrese, svoje javne i politicke nosioce. I pored svih potiskivanja i skrivanja iznosene su na javnu i politicku scenu. Republika je u ovom gradu imala i ima ne mala uporista. Da li se radi o miru, o ljudskim slobodama i pravima, o zastiti manjina, o slobodi medija, o toleranciji, saradnji i povezivanju sa svetom, o stvaranju demokratskog, nesimuliranog ambijenta - Subotica je ovih godina 'skrivene istorije' pokusavala na svoj nacin da obezbedjuje legalnost i legitimnost procesa koji vode gradjanskom samooslobadjanju. Grad i njegovi zitelji nisu pristajali na bezuslovnu pokoru rezimu, gradeci prikljucke za vremena koja dolaze.«

Republika nam pruza uvid u nemirenje sa zlom i bedom, 'nemirenje sa kratkom pameti' i egoizmom 'junaka nasih dana'. Oni su karcinomno radili i rade na razlikama i posebnostima, proizvodeci sukobe, mrznje, razgradjivanja i ubijanja. Pred nama je svedocanstvo pobune i otpora, opomene i nauka, nezaboravnik borbe za ljudsko dostojanstvo. Tesko se probijaju kordoni i eseloni koje su postavili i formirali delatnici naseg poniranja.

U ovih deset godina Republike ukazivano je, opominjano, nagovestavano i argumentima dokazivano da nas tradicijska/mitomanska i samodovoljna zagledanost vodi u sunovrat. To se nije nazalost primalo kao kolektivni prakticni um, kao racionalna mogucnost specificiranja demokratije i afirmacije gradjanstva. Republika nije ni danas ugasila svoje svece, iako oko nje sevaju munje i udaraju gromovi. Pozelimo joj da istraje. Dominik Snaper sa pravom veli da 'ideja gradjanstva lezi u sredistu demokratske prakse. Ona pociva na pristupu da su svi ljudi vredni, bez obzira na razlicitosti i da moraju imati isti pravni i politicki tretman'. To se nije htelo, ili nije moglo primiti - te su ljudi zaplivali brzacima i izlokanim koritima, i dospeli do virova sa neizvesnim izbavljenjem. Etnos i nacionalizam su postali mera stvari u javnim tokovima i poslovima. Oni su kao logican nastavak jedne prezivele i istrosene matrice ideja, ideologije i poretka zahvatili mase. Bilans je kao sto se vidi porazan. Problem istine i lazi u politici i javnoj areni svih ovih godina nam na najbolji nacin pokazuje i ova izlozba.

Iza nas je previse posrtanja i premnogo otvorenih rana. Kreatori i akteri ovih poraza nastoje i dalje da produze vreme bacajuci nove floskule, zavodeci mase koje ih slede i prkoseci svetu oko nas. Sada se poturaju anahrone nacionalno-patriotske zvake zarad odbrane Kosova, zarad spasavanja srpstva. Izvesno je da cemo ako ostajemo u ovoj matrici oko Kosova svi biti gubitnici.

Republika nije cutala, niti je saginjala glavu dok je zlo uzimalo maha i satiralo zivot. Medjutim, nije uspela da zaustavi tu posast i pomamu, koja je u ovih deset godina postala nasa stvarnost.

Dugujemo zahvalnost urednistvu Republike i Nebojsi Popovu, jer verujem da nas i ovom izlozbom ohrabruje da istrajemo u zalaganju za individualno i socijalno dostojanstvo gradjana.

Zelim Republici da sto pre bude javna stvarnost istorije.«

Posaljite nam vas komentar