Podsticaj istrazivanju '68.

U svojim poslednjim brojevima Republika obradjuje s pravom studentske demonstracije na Beogradskom univerzitetu iz 1968. Objavljuju se prilozi koji objasnjavaju uzroke, tok i posledice, licne sudbine, ukratko, njihov drustveni znacaj. Posebno su interesantni prilozi i secanja onih ucesnika koji se mogu smatrati, na politickom i teoretskom planu, nosiocima studentskog protesta, mada se moze primetiti da se mnogi ne oglasavaju. Ne oglasavaju se ni oni koji su bili »na drugoj strani«, i na sve moguce nacine, silom i pritiskom, medijima, sve ucinili da se umanji znacaj tih dogadjaja. Izgleda da razmak od trideset godina nije bio dovoljan da ovo nase drustvo prikupi snage da vidi sebe i izvuce se iz ljusture u koju ga je istorija gurnula. Istovremeno, s obzirom na rezim pod kojim zivimo, i jos uvek nepostojanje snaznih politickih snaga sposobnih da probiju »zvucni zid« i stvore mogucnost stvaranja demokratskog drustva i naseg uclanjenja u svet, ocevidno je da danas treba ciniti mnogo kako bi se svi aspekti studentskih demonstracija 1968. osvetlili. Oni su bili izraz krize u kojoj se nalazio Savez komunista i sa njim celokupno jugoslovensko multinacionalno drustvo. To je tema koja bi morala, u vezi sa pobunom na Beogradskom univerzitetu, da se obradi. Mozda ce jednog dana neko od sjajnih analiticara mladje generacije, cije smo priloge citali u zbirci Srpska strana rata, oslobodjen pristupa i predrasuda starije generacije, u koju spada i pisac ovih redova, pristupiti jednom takvom poduhvatu.

Kao prilog jednoj takvoj analizi prilazem »Otvoreno pismo kolektiva Instituta za medjunarodnu politiku i privredu«, prihvaceno jednoglasno 4. juna 1968. i upuceno nasoj javnosti povodom studentskih demonstracija. Ono se moze smatrati reakcijom jednog segmenta intelektualne javnosti. To pismo nosi pecat vremena ali i problematiku stanja i daljeg razvoja "jugoslovenskog socijalizma" posmatra iz sire perspektive. Pismo su objavile samo Knjizevne novine, ostali mediji su presli preko njega.

U svojoj arhivi nasao sam tri primerka ovog pisma od kojih jedan dajem Republici, kao istorijski dokument, bez ikakvih drugih pretenzija osim potrebe da skrenem paznju na neophodnost sire i dugorocnije obrade nase proslosti.

Milan Sahovic