Broj192-193

Kalendar

Druga polovina juna

Demonstracije moci

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdusna odbrana Vojske Jugoslavije izvelo je 14. juna tradicionalni aeromiting »Batajnica 98« - centralnu manifestaciju proslave dana Vojske Jugoslavije. Pored sto hiljada gledalaca, ovoj predstavi su prisustvovali visoki drzavni i vojni funkcioneri, sa izuzetkom predsednika SRJ Slobodana Milosevica i premijera Savezne vlade Momira Bulatovica. »Batajnica 98« ovoga puta imala je nesto siri znacaj nego slicni aeromitinzi iz ranijih godina, buduci da je trebalo pokazati svetu, a pre svega domacoj javnosti, da u slucaju eventualne intervencije NATO snaga mozemo i imamo cime da se branimo.

Kao »poslednje upozorenje predsedniku Milosevicu« da sa Kosovom nema sale, vazdusne snage NATO izvele su vezbu »Odlucni soko« nad teritorijom susednih drzava: Albanije i Makedonije. I dok je u vezbi nasih snaga ucestvovalo 4-5 migova 29, sest borbenih helikoptera, po jedan Kraguj, Orao, Galeb i Super-galeb, u vezbi NATO snaga ucestvovalo je 84 aviona, i to 68 borbenih i 17 aviona za podrsku, iz 13 od ukupno 16 zemalja NATO-a. Komandant saveznickog ratnog vazduhoplovstva za juznu Evropu Majkl Sort nazvao je ovu vezbu »uzorom za NATO 21. veka«, a glavnokomandujuci NATO u Evropi Vesli Klark je bio eksplicitan: »Dosta je nasilja na Kosovu. Vreme je za mir, i to je poruka ove vezbe«.

Spasibo, Rosija!

Na dan kada je nad Makedonijom i Albanijom letelo 84 »odlucna sokola«, predsednik SRJ je, u ranim vecernjim satima, odleteo u Moskvu, da bi sutradan ujutro seo za sto sa ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom. Razgovor iza zatvorenih vrata dva predsednika krunisala su Zajednickom izjavom, koja je u politickim i diplomatskim krugovima zabelezena i kao Moskovska deklaracija, u kojoj se, povodom resavanja problema Kosova i Metohije, insistira na ocuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ i osudjuje svaki oblik terorizma i separatizma. Svojim potpisom na ovu izjavu, predsednik Milosevic se obavezao na resavanje kosovskog problema politickim sredstvima i nastavkom pregovora sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom. Na konferenciji za novinare, Milosevic je istakao da na Kosovu nema nikakvog etnickog ciscenja od strane vlasti prema Albancima, nego da je rec o suzbijanju terorizma, da povlacenje vojske ne dolazi u obzir, jer je ona na svojoj teritoriji i cuva njene granice, a da ce specijalne policijske snage biti povlacene sa Kosova u skladu sa smanjivanjem broja i intenziteta teroristickih akcija. Ministar inostranih poslova Rusije Jevgenij Primakov istakao je da Zajednicka izjava daje osnov za mirno resavanje kosovskog problema i da je »lopta sada na delu kosovskih Albanaca«, na sta je predsednik Milosevic replicirao recju: »Spasibo« (hvala)! Pored razgovora sa predsednikom Jeljcinom, Milosevic je u Moskvi vodio razgovore i sa ministrom Primakovom, a primio ga je i patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej drugi.

Napetost na Kosovu ne popusta

Sukobi policije i terorista, ubijanja, otmice, neselektivno granatiranje naselja i komunikacija, paljenje kuca, talasi izbeglica i Srba i, pogotovo, Albanaca iz zona sukoba u zapadnom delu Kosova i Metohije ne prestaju, uprkos diplomatskoj aktivnosti svetskih mocnika i obecanjima koja je u Moskvi potpisao predsednik SRJ Slobodan Milosevic. Dogadjaja je toliko da ih je tesko i popisati, a informacije su najcesce nedostupne, tesko proverljive, a ponekad i protivrecne, jer novinari tesko da imaju pristupa zonama sukoba, pa se obicno oslanjaju na informacije iz druge ruke. Evo nekoliko slucajnim izborom registrovanih vesti, na osnovu pisanja domace stampe: u dva granicna incidenta 15. juna ubijeno pet Albanaca, a ranjena cetiri vojnika i jedan civil; u selu Veric, 16. juna ubijen rezervista Rajko Gajic; u poslednje vreme, u podrucju Decana ubijeno 58 Albanaca, oko 100 ljudi ranjeno, a oko 200 nestalo; granicari 17. juna ubili Albanca Adema Seljmanija; kod sela Iglareva ubijen policajac Vitomir Scepanovic - 18. juna; na putu kod Suve Reke 19. juna pronadjeno izmasakrirano telo Ismeta Berise, pripadnika romske nacionalnosti; istoga dana ubijen i Albanac Saban Sejdijaj i granatirano nekoliko sela; 21. juna granatirana sela izmedju Djakovice i Decana, a naoruzani Albanci napali selo Kijevo; ubijen direktor skole Rados Spasic; naoruzani Albanci 22. juna kidnapovali tri radnika rudnika Belacevac, a dva dana ranije 2 lica srpske nacionalnosti iz vozila Elektroprivrede Srbije; prema nekim informacijama pucano je cak i na kolonu automobila u pratnji americkog ambasadora u UN Ricarda Holbruka na putu ka Djakovici. Obilazeci Decane, Holbruk je izrazio gnev zbog razaranja u tom mestu. »Stanje je strasno i podseca me na ono sto sam video u zapadnoj Bosni 1992«, rekao je Holbruk. Borbe ne prestaju. Raste broj ubijenih i ranjenih. Rastu zebnja i strah. Sve veci broj ljudi napusta svoje kuce. Zaracene strane se ukopavaju i pocinje frontalna borba, kao u selu Kijevu ili u okolini rudnika Belacevac, koji snabdeva ugljem termoelektrane »Obilic«. Kraj prosle nedelje novinari su nazvali »vatreni vikend«, a Kijevo »grad duhova«, dok ga je Ricard Holbruk opisao kao »najopasnije mesto u Evropi«, u kojem bi eventualni sukob izazvao nevidjene posledice.

»Rado ide Srbin u vojnike«

Zaostravanje situacije na Kosovu, sirenje zona sukoba, sve cesca umesanost vojske u te sukobe i ucestale pogibije mladih regruta izazvale su njihove roditelje da organizuju protest i od vojnih vlasti zatraze precizne i tacne informacije o tome gde su njihova deca, sta rade na Kosovu, zasto se sa njima ne moze uspostaviti kontakt. Kako je protest odmicao, tako su rasle ambicije roditelja, pa su njihovi zahtevi, od prava na istinitu informaciju, prerasli u ultimatum da se vojnici povuku sa Kosova u mesta u kojima ce biti vise garancija da ce se iz vojske vratiti zivi i zdravi. Protest roditelja poceo je 14. juna u Kragujevcu i, uz kratke prekide i izvesne modifikacije, traje i dalje, premda iz dana u dan gubi na masovnosti i intenzitetu. U kragujevackoj gradskoj skupstini okupilo se pomenutog dana vise od stotinu roditelja vojnika rasporedjenih na Kosovo, a gradske vlasti su im obecale pomoc da svoje sinove premeste na bezbednije lokacije. Burno je bilo i u Domu Vojske Jugoslavije, gde su, bez prisustva novinara, razgovarali roditelji i predstavnici Kragujevackog korpusa. Kragujevcani su organizovali »Pokret da spasimo decu«, koji je 15. juna krenuo ka Kosovu, ali je stigao do Kosovske Mitrovice i tu bio zaustavljen. Tu su im general Gradimir Zivanovic i ministar za omladinu i sport Srbije Zoran Andjelkovic obecali da ce svi za kratko vreme dobiti obavestenja gde su im sinovi i kako se sa njima mogu videti. Nastavljena su okupljanja u Podgorici, ali i u drugim mestima u Srbiji: Nisu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Beogradu. U tim protestima ucestvovali su i neki partijski lideri, ali kao gradjani. U Beogradu je 18. juna protestovalo nekoliko stotina roditelja iz mnogih gradova sirom Srbije trazeci od Generalstaba VJ da im sinove vojnike vrati u njihove maticne kasarne, van Kosova. Pomocnik nacelnika Generalstaba Gradimir Zivanovic rekao im je da za to nije nadlezan Generalstab, nego Vrhovni savet odbrane i Skupstina Jugoslavije. Sutradan su roditelji pokusali da svoj zahtev uruce Saveznoj skupstini, a kad im to nije uspelo, njihov zahtev se »obreo« u pisarnici Savezne vlade, gde ceka na redovnu proceduru.

Rezolucija o zastiti crnogorskih regruta na Kosovu

Skupstina Crne Gore izabrala je, na sednici od 17. juna, poslanike koji ce Crnu Goru predstavljati u Vecu republika Savezne skupstine. Svih 20 poslanika je iz izbornog saveza »Da zivimo bolje!«. U izboru nisu ucestvovali predstavnici SNP i Liberalnog saveza. Skupstina je usvojila i Rezoluciju o zastiti prava gradjana Crne Gore koji se nalaze na sluzenju vojnog roka na Kosovu. Predlozio ju je poslanik SDP Zarko Rakcevic, a njen osnovni smisao je da upozori predsednika SRJ da nadje mirno resenje kosovskog problema, jer ce u protivnom od vojnih vlasti biti zatrazeno neodlozno prebacivanje svih crnogorskih vojnika sa Kosova u kasarne van teritorije ove pokrajine.

Vlada ovladala univerzitetom

Pod predsednistvom premijera Mirka Marjanovica, Vlada Srbije je, na sednici od 24. juna, imenovala organe upravljanja na visokoskolskim ustanovama u Republici, i tako pocela da ostvaruje nedavno usvojeni Zakon o univerzitetu. »Izabrani« su upravni odbori i nadzorni odbori univerziteta, i fakulteta i visih skola, a imenovani rektori i prorektori univerziteta i dekani i prodekani fakulteta. Za rektora Univerziteta u Beogradu Vlada je imenovala prof. dr Jagosa Purica sa Fizickog fakulteta; za rektora Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Svetolika Avramova, za rektora Univerziteta u Nisu prof. dr Branimira Djordjevica; za rektora Univerziteta u Kragujevcu prof. dr. Radoslava Senica i za rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. Radmilu Bakocevic, primadonu Beogradske opere. Svi novoimenovani rektori su clanovi i aktivisti SPS i JUL, sa izuzetkom jednog koji je pripadnik SRS, pa je tako zadovoljena zakonska klauzula o nemesanju politike i visokog obrazovanja.

Da li SAD iznudjuju medjunarodno priznanje OVK?

Sredinom juna Oslobodilacka vojska Kosova, koju jedni smatraju obicnom teroristickom bandom, drugi konglomeratom pobunjenih seljaka i besposlicara, a treci gerilskim pokretom i vojskom u osnivanju, saopstila je da se priprema za pregovore sa Beogradom, pod uslovom da »sve neprijateljske snage« budu povucene sa Kosova i uz ucesce medjunarodne zajednice, saopstio je posredstvom albanske televizije »portparol« OVK Jakup Krasnici. Donedavno, ni domace vlasti ni medjunarodna zajednica nisu ovu »organizaciju« smatrali »partnerom za pregovore«, a politicke partije kosovskih Albanaca negirale su svaku vezu s njom, cesto dovodeci u sumnju i njeno postojanje. Medjutim, s rasplamsavanjem sukoba policije i terorista na Kosovu, sirenjem teritorije koju kontrolise, pojacanim pritiscima medjunarodne zajednice da se prestane sa nasiljem i bezuspesnim pokusajima za pocetak dijaloga koji bi vodio resenju kosovskog problema, OVK se namece kao realnost i vise se ne moze ignorisati. Njene snage su sve brojnije, sve bolje je naoruzana, nalazi sve vise simpatizera medju Albancima, a pocela je da pokazuje i politicke ambicije, pa su se albanske partije na Kosovu pocele otimati koja od njih ce ovoj paravojsci nametnuti politicku kontrolu. Realnost OVK kao cinjenice preko koje se ne moze preci, od medjunarodnih faktora prvi su shvatili Amerikanci. I dok Rusi uglavnom »stite« stanoviste jugoslovenske zvanicne politike, a Evropljani »cekaju« da se situacija razbistri, Amerikanci vec uspostavljaju prve kontakte sa OVK i pripremaju medjunarodnu javnost na drugaciji odnos prema njoj. Prilikom poslednjeg boravka na Kosovu, Ricard Holbruk se 24. juna »nezvanicno i neplanirano« susreo sa trojicom pripadnika OVK u selu Juniku i razgovor sa njima ocenio kao zanimljiv. U americkoj politici prema Kosovu navodno se nista nije promenilo: »U Junik smo dosli da vidimo cinjenice a nikako da pregovaramo. Mi smo na putu razgovarali i sa Srbima jer smo zeleli da cujemo sto vise cinjenica«, rekao je Holbruk novinarima u Beogradu. Specijalni izaslanik SAD za Balkan Robert Gelbard vodio je 26. juna dug razgovor sa »sefovima« OVK, preneo je Njujork Tajms. OVK je tom prilikom izrazila spremnost za prekid vatre ukoliko bi pregovori, u kojima su ucestvovali i njeni predstavnici, omogucili primirje. Predstavnik za stampu Stejt Departmenta Dzejms Rubin preneo je pre neki dan zvanicni stav americke vlade da je na Kosovu stvorena situacija u kojoj OVK »predstavlja realnost«, za sta je odgovoran Slobodan Milosevic. Milosevic je »radikalizovao albansko stanovnistvo« i time doprineo masovnosti i sveopstoj podrsci koja se u toj sredini pruza OVK.

Evropa trazi ispunjavanje preuzetih obaveza

Ministri inostranih poslova Evropske unije razmatrali su, 29. juna u Luksemburgu, situaciju na Balkanu i pri tom usvojili zakljucke o Kosovu, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Albaniji. Porast napetosti na Kosovu izazvao je zabrinutost Ministarskog saveta, koji je pozvao predsednika Milosevica da u poptunosti i bez odlaganja ispuni obaveze preuzete Moskovskom deklaracijom od 16. juna. Uz zaljenje zbog odbijanja Beograda da prihvati pojacano prisustvo posmatracke komisije EU, Savet je potvrdio resenost da obezbedi pojacano prisustvo posmatraca na Kosovu. Naglasena je potreba briznijeg i organizovanijeg pristupa problemu izbeglica i pomoci medjunarodnim humanitarnim organizacijama. Savet je razocaran sto Milosevic u Moskvi nije obecao radikalnije povlacenje snaga bezbednosti sa Kosova i sto se ne ispunjavaju uslovi za napredak politickog dijaloga sa kosovskim Albancima uz prisustvo medjunarodnih posrednika. Ponovljen je zahtev Beogradu da snage bezbednosti povuce sa Kosova. Evropska unija se i dalje protivi nezavisnosti Kosova i dalje podrzava njegov specijalan status, koji ukljucuje visok stepen autonomije, unutar SRJ. U skladu sa odlukom iz Kardifa, Savet je usvojio zajednicki stav o zabrani letenja jugoslovenskim avioprevoznicima izmedju SRJ i zemalja Evropske unije. Ponovljena je snazna podrska politickim i ekonomskim reformama u Crnoj Gori i nagovestena je dalja pomoc ovoj republici, a iskazana je i radost zbog sveobuhvatnog Plana za povratak izbeglica, usvojenog u Hrvatskom parlamentu. Savet je pozdravio osnivanje konsultativnih snaga EU za Bosnu (CTF), a dogovoreno je da Ministarska konferencija poradi na jacanju politickih odnosa EU sa Albanijom. Ministri su uzdrzano reagovali na ideju da u pregovore o buducnosti Kosova bude ukljucena i separatisticka Oslobodilacka vojska Kosova, naglasavajuci da bi za pregovarackim stolom sa jugoslovenskim vlastima radije videli lidera DSK Ibrahima Rugovu.

»Malo rukah, malena i snaga«

Na proslavi 609. godisnjice Kosovskog boja, na Kosovu polju i ispred manastira Gracanica okupilo se jedva stotinak ljudi, javila je agencija Rojters. »Ko ima vremena za simboliku, kada je sada rat. Godine 1989. ovde je bilo Srba dokle vam je pogled sezao. Danas su mnogi Srbi napustili Kosovo, a rat je ostalima otezao dolazak« - rekao je novinarima jedan od prisutnih. Novinar Rojtersa zapisao je da je ceta jugoslovenskih vojnika ispalila tri plotuna, a vojni orkestar odsvirao Betovenov »Posmrtni mars«, »sto je samo naglasavalo turobnost trenutka«. Ni bogosluzenju u manastiru Gracanica nije prisustvovalo vise ljudi, sto je predstavljalo »jadan odziv u poredjenju sa hiljadama ljudi koji su prisustvovali prosle godine«. »Ne bismo smeli da razocaramo nase pretke koji su se ovde borili pre sest vekova. Oni su porazeni na bojnom polju, ali su izvojevali moralnu pobedu« - izjavio je episkop rasko-prizrenski vladika Artemije. Sa crkveno-narodnog zbora kosovskometohijskih Srba, odrzanog na Vidovdan, 28. juna, upucene su poruke medjunarodnoj zajednici, komsijama - kosovskim Albancima, aktuelnim vlastima u SRJ i Srbiji i srpskom narodu sa Kosova i Metohije. Medjunarodnoj zajednici je poruceno da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije, a ne Jugoslavije i zatrazeno da ista osudi albanski terorizam, te da u resavanju tog pitanja moraju ucestvovati kosovski Srbi, kljucni faktor mira; kosovskim Albancima je poruceno da se nacionalni ciljevi ne mogu resavati na stetu drugih, te da se resenje mora potraziti za pregovarackim stolom i u okviru demokratske Srbije, kao zajednicke domovine; vlastima je sugerisano da se sto pre uspostavi srpsko-srpski dijalog, zaustavi stradanje naroda i uspostavi kontakt sa medjunarodnom zajednicom, da Slobodan Milosevic prestane da se bavi Kosovom, a da se u pregovore ukljuce lokalni Srbi; srpskom narodu Kosova predlozeno je da »svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke, da postanemo subjekt u resavanju nase buducnosti«, okupljeni oko »nase crkve i Srpskog pokreta otpora i sa svim nacionalnim demokratskim snagama u srpskom narodu«.

Dokmanovic presudio sam sebi

Bivsi gradonacelnik Vukovara Slavko Dokmanovic, koji je u istraznom zatvoru u Sheveningenu kod Den Haga cekao izricanje presude Haskog tribunala za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije, izvrsio je samoubistvo u noci izmedju 28. i 29. juna, u zatvorskoj celiji, vesanjem. Optuznica je teretila Dokmanovica za umesanost u masakr vise od dve stotine civila, uglavnom Hrvata, evakuisanih 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro »Ovcara« nakon sto je JNA preuzela kontrolu nad Vukovarom. U saopstenju sekretarijata Haskog tribunala navodi se da je posle ponoci 29. juna strazar u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu nasao telo Slavka Dokmanovica kako visi o vratima celije. Pozvani holandski kardiolog utvrdio je smrt, o cemu su obavesteni Dokmanoviceva porodica i branioci na sudu. Predstavnik Tribunala Kristijan Sartije potvrdio je da je jos pre dolaska u Hag Dokmanovic bolovao od teske depresije, zbog cega je uzimao jake sedative i bio pod stalnom lekarskom kontrolom. Dan pre samoubistva, Dokmanovicu je bila uvedena intenzivna lekarska kontrola i redovni polucasovni obilasci strazara. Pokojnom Dokmanovicu presuda je trebalo da bude izrecena 7. jula. Uhapsen je 27. juna 1997. u Vukovaru i istog dana prebacen u Hag. Cetvrtog jula 1997. odbacio je sve navode optuznice koja ga je teretila za zlocine protiv covecnosti, krsenje zakona i obicaja rata i teske povrede zenevskih konvencija zbog ucesca u masovnoj egzekuciji lica nesrpske nacionalnosti, nasilno izvedenih iz vukovarske bolnice u novembru 1991. Sudjenje Dokmanovicu trajalo je od 19. januara do 25. juna ove godine, sa 35 pretresa i uz saslusanje 85 svedoka. Smrcu, njegov se dosije zatvara, a presuda nece biti doneta, izjavio je Kristijan Sartije. U pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu sudjenje ceka jos 27 optuzenika za ratne zlocine na tlu bivse Jugoslavije. Za Dokmanovicevu smrt Jugoslovensko ministarstvo pravde optuzilo je Haski tribunal i njegovoj predsednici urucilo zvanican protest.

Ljubisa Vujosevic

© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar