Gospa - milost i bes

Godinama vec ispredaju se price o Gospi iz Medjugorja. I vernici i nevernici pominju je - »milosti punu« - s obozavanjem, kako vec dolikuje verovanju i ucenju u misiji Hristove matere. Ima i onih koji u »lokaciji« kulta Gospe bas u Hercegovini, mestu krvavih meteza, vide i razne manipulatore.

Nesto slicno desava se i u Srbiji. Gospa od Morave se ne »ukazuje« vec stvarno postoji. Ona takodje vec godinama plete price o svojoj uzvisenoj ljubavi, ali i kara sve koji joj nisu po volji. Topla i nezna osecanja vezana su uglavnom za biljke, bube, klimu i neke daleke ljude, a na ovdasnje salje munje i gromove. Povazdan je besom krcata, trazeci zlo svugde oko sebe, proklinje ga i poziva na sveti rat, do istrebljenja...

Neko bi, mozda, potrazio izvesnu simetriju izmedju one prve, katolicke Gospe, i ove druge, posmatrajuci je kao pravoslavni pandan. Ne, meni se cini da Gospa od Morave uopste ne spada ni u jednu varijantu hriscanstva. Pre spada u paganska bozanstva, mada nijedno od njih, ni moravski Andjama, nije pokazivalo ovoliko »negativne energije«. Kao zena, rado bih takvo bozanstvo teslimila »muskim fasistima«. Ali, time ne bih nista postigla. Ili bih je proglasila bolesnom, sto takodje ne resava problem. A problem je golem. To najbolje znaju oni koji istrazuju fenomen ideologije, koja nije puka »lazna svest«, kako je pisao pokojni Marks, vec svest kroz koju se prelamaju odredjeni interesi koje nije lako ni otkriti, a kamoli im se suprotstaviti. Bas ta ideologija koja vazda raspreda o zlu - izvan i mimo propovednika - i huska na progon raznih »zlica«, to je ono sto me brine i zanima, ali nemam snage ni volje da se time ozbiljnije bavim.

Ana Ilic