O bogu i batinama u Bogaticu

Sve je to nase i sasvim tuzno i prepoznatljivo - i skup u pitomom Bogaticu, usred Jankove Macve, i ono sto su ucesnici doziveli.

U organizaciji vasingtonskog Center of Strategic and International Studies, uz prisustvo neumornog Davida A. Stelea koji je i vodio ove »duhovne vezbe«, u Bogaticu su se od 13. do 15. juna ove godine okupili predstavnici svih konfesija sa teritorije SRJ sa namerom da u ovim nemirnim vremenima potraze ono - makar to bilo i malo - sto im je zajednicko; sve je delovalo lepo i mnogo je obecavalo, izlaganja su bila iskrena i prozeta najboljom voljom, i tekla su u znaku blagoslova koji je svima podelio episkop sabacko-valjevski g. Lavrentije - predstavnici religija, svih konfesija - ukljucujuci cak i male zajednice kakva je recimo Hare Krisna - su brzo nasli zajednicki jezik, ne zrtvujuci nista i nimalo od svog dogmatskog nasledja i ukorenjenoga Predanja; bilo je dirljivo slusati zajednicku zabrinutost zbog stanja na Kosovu, koju su iskazali svi, posebno braca muslimani i svestenici SPC, medju kojima je bio prisutan i »politicki savetnik« g. Artemija; ima smisla - to je zajednicko uverenje - sastajati se ovako i traziti ljudsko jedinstvo u razlicitosti. U tom znaku je protekao prvi dan i dobar deo drugoga dana - kada se sve okrenulo naopacke.

U nedelju, pred sam pocetak duhovnih vezbi mi smo pravoslavni, zatrazivsi dozvolu od ucesnika, posli na jutrenje u nasu crkvu odmah preko puta hotela; u znak postovanja prema nama, kao izraz tolerancije na koju smo svi pristali, sa nama su na jutrenje posli i predstavnici drugih religija i konfesija, kao i protestantski pastor iz Amerike g. Stele koji vodi ove korisne vezbe dijaloga i pomirenja; u crkvi je bilo samo - osim nas gostiju - nekoliko vernika, ali je liturgija bila lepa i svi smo je odstojali slusajuci jevandjelje za taj dan. I tu, posle liturgije, amvonu je prisao mesni paroh koji se »narodu« obratio jednom cudnom propovedi koja je - blago receno - mnoge zbunila, a dobar deo i oterala sa skupa. Sa propovedaonice, u odezdi s rukom na jevandjelju paroh je progovorio o nekakvoj zaveri sveta protiv naseg naroda, o zlu koje uvek dolazi sa Zapada i slicnom. Ocaran svojom propovedi paroh se obratio narodu - kojeg u crkvi nije ni bilo - i upozorio ga da u pitomome Bogaticu zaseda nekakav »skup sektasa«, nekakvih mirotvoraca koji narodu nista dobro ne spremaju. Po svemu se videlo da je paroh u Bogaticu bog i batina i da nimalo ne haje ni za vladiku Lavrentija ni za SPC koja je na skupu bila zastupljena preko svestenika koji su svojom iskrenoscu ostavili snazan utisak. I duhovne vezbe su se tuzno i ruzno zavrsile - vecina je u strahu napustila skup a ostali su s razumevanjem slusali izvinjenje koje je u ime Crkve biranim recima nudio prota S. Radosavljevic. O Bogu se ne govori u senci pretnji, barem ne ovakvih primitivnih pretnji kakve je izrekao paroh, za koga kazu da je svoju »nauku« doneo iz Bosne odakle je dosao u pitomu Macvu.

M. Dj.