Kalendar
Prva polovina juna
Uspeli izbori u Crnoj Gori
Prevremeni parlamentarni i lokalni izbori u Crnoj Gori, odrzani poslednjeg majskog dana, obavljeni su prema planu. Koalicija »Da zivimo bolje« ostvarila je ubedljivu pobedu od 49,5% glasova i 42 poslanicka mandata. Na izborima je ucestvovalo 15 stranaka i koalicija, koje su se nadmetale za 78 poslanickih mandata u crnogorskoj skupstini. Drugo mesto pripalo je Socijalistickoj narodnoj partiji, koja je osvojila 36,1% glasova i 29 poslanickih mesta, a trece mesto osvojio je Liberalni savez Crne Gore sa 6,3% glasova i 5 poslanickih mesta. Po jedan mandat pripao je Demokratskom savezu Crne Gore i Demokratskoj uniji Albanaca. Pobeda Djukanoviceve liste sa zadovoljstvom je docekana u svetu i u domacoj demokratskoj javnosti.
»Operacija Decani« zavrsena
Pozivajuci se na izvore bliske MUP-u Srbije, Rojters je javio 2. juna da je srpska policija zavrsila petodnevnu operaciju i ocistila Decane od separatista. Informacija iz nezavisnih izvora nije bilo tih dana, jer ni policija ni OVK nisu dozvoljavali pristup u zonu operacija. Reporteru Frans-presa receno je da se u selima Vranovac, Istinic, Beleg i Crnobreg - duz albanske granice - vode zestoke borbe: »Uzasno je. Puca se sa svih strana«. Prema izvestajima Kosovskog informativnog centra, u akciji je ucestvovala i vojska, a koristi se i tesko artiljerijsko orudje. Predsednik Odbora za zastitu ljudskih prava u Pristini, Pajazit Nusi, izjavio je da je za poslednja cetiri dana u borbama ubijeno 26 lica, medju kojima je bilo i civila. Prema procenama UNHCR, svoje kuce na Kosovu napustilo je oko 42 000 ljudi, u Crnu Goru je izbeglo vise od 8000, a u Albaniju vise od 11 000. Troje ljudi, medju kojima i jedno dete, umrlo je od iscrpljenosti.
Albanci nisu dosli na pregovore
Lideri kosovskih Albanaca nisu dosli na pregovore sa predstavnicima Vlade Srbije, zakazane za 5. jun u Pristini, uprkos americkim pritiscima da nastave dijalog. Isto se ponovilo i 12. juna. Americki posrednik, ambasador u Makedoniji Kristofer Hil, nije ih ubedio da promene misljenje zbog akcija koje su srpske snage preduzele na Kosovu, pred kojima su mnogi Albanci napustili svoje domove. »Tesko je razgovarati kada se ne zna sta se dogadja«, rekao je Hil novinarima.
Evropska unija i SAD obnovile sankcije Jugoslaviji
Na zasedanju u Luksemburgu, 8. juna, ministri inostranih poslova clanica Evropske unije obnovili su raniju odluku da zabrane nova ulaganja u Srbiju i zamrznu njene racune u svojim zemljama. Kao razlog za ovakvu odluku ministri su naveli »tesku i sve goru situaciju na terenu uz prekomernu upotrebu sile srpskih snaga bezbednosti«. Ministri su naglasili da je EU spremna da preduzme i druge mere protiv Beograda, koji se osudjuje zbog »paljenja kuca i artiljerijskih napada na cela sela«, sto daleko nadilazi okvire antiteroristickih operacija i predstavlja »novi talas etnickog ciscenja«. Istog dana americka vlada zamrzla je jugoslovenska sredstva u SAD i zabranila ulaganja u Jugoslaviju. Portparol Stejt departmenta Dzejms Rubin je izjavio da su SAD sve blize zavodjenju ekonomskih sankcija prema Srbiji, sto su zemlje EU vec ucinile.
Od Platonove Akademije i Aristotelovog Liceja do modernih univerziteta 19. i 20. veka, slobodna rasprava i smelo traganje za istinom predstavljaju temelj svakog sticanja znanja i njegovog prenosenja drugima. Univerzitet nije ni kasarna, ni fabrika, pa ni »preduzece u drzavnoj svojini«, kako to misle tvorci novog Zakona; on moze da ispuni svoju osnovnu funkciju samo kao slobodna zajednica profesora i studenata, koju ce voditi licnosti izabrane zahvaljujuci svojim strucnim i moralnim kvalitetima, a ne pojedinci postavljeni vladinim ukazom u skladu sa politickim potrebama.
(Otvoreno pismo javnosti Beogradskog odbora Udruzenja univerzitetskih nastavnika i naucnika Srbije, Nasa Borba, 11. 06. 1998.)
|
Zavrsen protest protiv Zakona o univerzitetu
Protest profesora i studenata Beogradskog univerziteta protiv predloga i usvajanja Zakona o univerzitetu obustavljen je osam dana po njegovom usvajanju, tj. danom njegovog stupanja na snagu. Rezultat protesta za sada je simbolican: Skupstina Srbije je prilikom usvajanja ovog zakona prihvatila Vladine »amandmane« i »izasla u susret« studentskim zahtevima za olaksanje rezima studija. Svi amandmani koji su se ticali upravljanja i autonomije univerziteta odbijeni su, tako da ce po novom zakonu Vlada birati sve organe upravljanja na univerzitetu i fakultetima, a preko njih i nastavno osoblje. U znak protesta i neslaganja sa novim zakonom ostavke su podneli rektor Kuburovic, dekani Marija Bogdanovic, Fedor Zdanski i Ivan Juranic, kao i prodekani na Filozofskom i Tehnoloskom fakultetu. Filozofski fakultet, koji je jedini bio u generalnom strajku, odlucio je da strajk obustavi odlukom zbora svih zaposlenih, a na predlog dekanskog kolegijuma u ostavci, upravnika odeljenja i redovnih profesora, prihvativsi, poput Pravnog fakulteta, da se iznadju novi modaliteti pruzanja otpora novom zakonu o univerzitetu. Jedan od tih modaliteta bice zahtev za ocenu ustavnosti clana 165 zakona, kojim se predvidja da svi zaposleni na univerzitetu u roku od dva meseca obavezno iskazu lojalnost ovom zakonu i Vladi potpisivanjem ugovora o radu. Kakvi ce biti rezultati ovog tihog otpora i ko ce platiti cenu nije tesko predvideti.
NATO priprema vojnu intervenciju?
Na sastanku od 3. juna u Briselu, NATO je odlucio da, povodom krize na Kosovu, razmotri sve vojne opcije, jer, kao sto je rekao jedan od ucesnika, »kvalitet krajnjeg proizvoda je jednako vazan kao i brzina njegove izrade«. NATO je jedinstven u stavu da nece dozvoliti da Kosovo postane druga Bosna. Slican stav, pred britanskim parlamentom, izneo je i premijer Toni Bler, upozorivsi predsednika Milosevica da NATO nece tolerisati eskalaciju sukoba na Kosovu. Na sastanku od 11. juna, ministri odbrane NATO usvojili su deklaraciju u kojoj se kaze da se priprema vojni plan za »zaustavljanje i razbijanje« nasilja na Kosovu i vojna vezba »Odlucni soko« NATO aviona nad Albanijom i Makedonijom, kao demonstracija snaga NATO i poslednja opomena predsedniku Milosevicu i albanskim teroristima da se nece dozvoliti sirenje ratnog sukoba.
Ultimativni zahtevi Kontakt grupe
Na sastanku odrzanom 12. juna u Londonu, Kontakt grupa za bivsu Jugoslaviju zatrazila je od Beograda hitan prestanak vojnih i policijskih akcija na Kosovu, a od kosovskih Albanaca uzdrzavanje od ekstremnih teroristickih akcija. Kao dodatnu kaznenu meru protiv SRJ, zapadne zemlje - clanice Kontakt grupe uvele su zabranu letova avionima JAT u i iz doticnih zemalja. Kontakt grupa formulisala je cetiri ultimativna zahteva Beogradu: prvo, obustava svih akcija snaga bezbednosti koje pogadjaju civilno stanovnistvo i povlacenje svih jedinica koje se koriste za represiju nad civilima; drugo, nesmetan pristup stranih posmatraca Kosovu i efikasno kontinuirano posmatranje; trece, u dogovoru sa UNHCR i MKCK, obezbedjenje potpunog povratka izbeglica i raseljenih lica svojim kucama, kao i slobodan pristup humanitarnih organizacija i sluzbi za snabdevanje; i cetvrto, hitan napredak u srpsko-albanskom dijalogu. Od dogovorenih mera distancirala se jedino Rusija, a njen ministar Primakov je izjavio da se Rusija protivi mogucoj vojnoj intervenciji i da »nece ucestvovati ni u kakvoj operaciji protiv Jugoslavije«.
Vlada Srbije usvojila program za sanaciju posledica sukoba na Kosovu
U subotu 13. juna Vlada Srbije odrzala je sednicu na kojoj su razmatrane aktivnosti republickih organa na sanaciji posledica sukoba na Kosovu, ili, kazano zvanicnim jezikom, »posledica napada terorista u pojedinim mestima na Kosovu i Metohiji«. U saopstenju se kaze da je Vlada »usvojila odgovarajuce mere i aktivnosti«, ciji je cilj »da se ublaze posledice tih teroristickih napada po civilno stanovnistvo i stvore uslovi za sto skoriji nesmetani povratak svih gradjana u njihove domove... koji su bili prinudjeni, zbog napada terorista, da privremeno potraze utociste u drugim mestima«. Nadlezna ministarstva duzna su da obezbede novac za obnovu kuca »ostecenih u teroristickim napadima«. Komesarijat za izbeglice obezbedice prevoz za povratak gradjana u svoje domove, kao i druge oblike humanitarne zastite »u cilju pune normalizacije zivota i rada«. Ostro osudjujuci terorizam Vlada Srbije je istakla »svoju resenost da obezbedi uslove za miran i spokojan zivot svih gradjana i nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji«.
Za »objektivno i istinito izvestavanje«
Na Zlatiboru je 13. juna odrzana skupstina Udruzenja novinara Srbije, na kojoj je usvojen apel da »sva sredstva informisanja u Srbiji o dogadjajima na Kosovu i Metohiji pisu objektivno, istinito i korektno«. Savezni ministar za informacije Goran Matic je rekao da se protiv Srbije ponovo vodi »beskrupulozni i ogoljeni medijski rat«, a ministar za informacije u Vladi Srbije Aleksandar Vucic da se jedan broj domacih medija stavio »u sluzbu nekih svetskih mocnika u vodjenju specijalnog rata protiv Srbije«. Prema recima predsednika UNS Milorada Komrakova, izvestavanje sa Kosova ponovo je podelilo novinare na zavisne i nezavisne, patriote i defetiste, profesionalce i lazove.
Predsednik Milosevic u Moskvi
Prilikom nedavnog boravka u SR Nemackoj, ruski predsednik Boris Jeljcin prihvatio je nagovor nemackog kancelara H. Kola da povodom zaostravanja kosovske krize pozove predsednika SRJ Slobodana Milosevica u radnu posetu Moskvi. Predsednik Milosevic otputovao je u Moskvu u ponedeljak, 15. juna uvece. Buduci da se jos ne znaju ni sadrzaj, ni ishod razgovora, sigurno je samo to da ce u centru rasprave biti vruci kosovski problem i da ce svaka od strana nastojati da od suprotne izvuce sto vise obecanja. Jugoslovenska strana ocekuje podrsku Rusije u diplomatskom ublazavanju zakljucaka Kontakt grupe i kategoricko protivljenje pretnjama vojnom intervencijom snaga NATO, a ruska strana se nada da ce konacno ubediti Milosevica da prihvati zahteve Kontakt grupe i tako izbegne vojnu intervenciju. Predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova V. Rahmanjin izjavio je da ce »susret Jeljcina i Milosevica biti odlucujuci za dalji razvoj dogadjaja« oko Kosova. Inace, pre Milosevicevog dolaska u Moskvu, ruski predsednik Jeljcin i americki predsednik Bil Klinton, u duzem telefonskom razgovoru, razmotrili su pitanje Kosova, saopstili su zvanicni izvori u Kremlju.
Ljubisa Vujosevic
|
