Ka novom pocetku

Jugoslovenski predsednik je, konacno, dobio pravog oponenta - coveka iz sopstvenih redova, koji je protresao vlast iznutra i zaista rekao »Dosta!«. Poslednjeg dana maja, Crna Gora se odlucila za »novi pocetak«. Da li ce ovo zaista biti njena pretposlednja pobeda ili pocetak kraja zajednicke drzave?

»Mi hocemo, mi zelimo,
mi naredjujemo da zivimo bolje!«

Grafit u Podgorici

Oni koji su imali priliku da u Podgorici, dva sata iza ponoci 1. juna, cuju prve rezultate prevremenih parlamentarnih i lokalnih izbora u Crnoj Gori, morali su imati utisak da i sami sudeluju u necem od nesumnjivog znacaja, istorijskog, zasto to ne reci. Ti prvi rezultati odmah su ukazali na neocekivano ubedljivo vodjstvo koalicije »Da zivimo bolje«, koje je za sobom povuklo i druga iznenadjenja. Analize i komentari koji su dosli posle, lako su prezentirali statisticke pokazatelje kao i najevidentnije razloge zasto oni sada bas tako izgledaju. Ono sto nije moguce ni brzo ni lako, a ne ni tek na osnovu analize partijsko-biracke stratifikacije shvatiti, jeste priznanja vredan i veoma samosvestan izbor gradjana Crne Gore kojim su podrzali program koji je ujedinjavao ponudu za prosperitet gradjana, drzavni identitet i kooperativnost u siroj zajednici.

Pobednicka koalicija

U paznje vrednom dodatku nedeljnika Monitor - Izbori '90-'98, mogli smo se podsetiti kako se gibala crnogorska politicka scena za proteklih osam godina, kakav je bio predizborni marketing stranaka i lidera i, naravno, kakvi su bili rezultati izbora. S tim podsecanjem mozda je jos teze razumeti ovako radikalnu promenu. Stranke koje cine pobednicku koaliciju, u nekim bitnim elementima programa i delovanja, dugo su predstavljale nespojive opcije. Zbog svega toga, nekako se namece zakljucak da rezultat ovih izbora u Crnoj Gori nije prosto posledica jednostavne dobitnicke kalkulacije iza koje stoje fundusi partijsko-politickih interesa. Od opozicione koalicije »Narodna sloga« iz 1996. godine do povezivanja sa reformistima DPS-a i koalicije »Da zivimo bolje«, najznacajnije crnogorske partije su pokazale veoma visok stepen razumevanja kriticnosti vlastitih pozicija, ali i jedne, do granice katastrofe, zaostrene politicke, ekonomske - a, zapravo, opstedrustvene krize koja je sve vise pocela da lici na neizlecivu bolest, posle koje sve mora poceti od nule.

Prema rezultatima istrazivanja podgoricke agencije Damar, crnogorski biraci su u velikom procentu i pre kampanje opredeljeni (52%), a ono sto bi tokom kampanje moglo uticati na promenu stava jesu, pre svega, neposredni susreti sa politicarima, zatim TV promocije i razgovori »uzivo«, pa tek onda spotovi i plakati. Ova agencija, koja vazi za veoma profesionalnu i cije su procene bila najblize rezultatu predsednickih izbora, smatrala je da ce parlamentarni izbori biti neka vrsta produzetka prethodnih, predsednickih. Davana je izvesna prednost Koaliciji, ali ne znacajna. Mora se priznati da je to bila najvalidnija procena, ali i za najbolje proracune postoje zamke cudljive ljudske prirode.

Iako nije nimalo prijatno podsetiti se proslosti nekih od ovih stranaka, reci i ponasanja njihovih predvodnika, upravo je to ono sto njihovo udruzivanje i zajednicki predizborni koncept cini zanimljivim i kvalitetnim.

Socijaldemokratska partija Zarka Rakcevica i pored unutrasnjih previranja nije bitnije odstupila od svog dotadasnjeg nacelno-prakticnog okvira, sem sto je povezivanje sa Narodnom strankom i DPS-om bilo izazov i kompromis za stranku sa vrlo stabilnim okvirom politickog delovanja, izrazito opozicionog u odnosu na vlast i na »vladajucu« opoziciju i u Crnoj Gori i u Srbiji. Deo Narodne stranke koji je krenuo sa Novakom Kilibardom u ovo povezivanje, bitno je ublazio, pa cak i »revidirao« svoj prosrpski i prilicno u tom smeru nacionalisticki zaostren stav. Kada je u pitanju Republika Crna Gora, Kilibardini narodnjaci su bitno promenili i svoju retoriku i razumevanje srpsko-crnogorskog pitanja. Stub ove koalicije ipak je Milo Djukanovic i reformsko krilo nekadasnjeg DPS-a, danas DPS Milice Pejanovic-Djurisic, cije je odvajanje od »pravog puta« Slobodana Milosevica i Momira Bulatovica bilo pravo cudo koje nije prestalo da zacudjuje, osobito opoziciju u Srbiji. Milo Djukanovic, jedan od »zlatnih decaka« antibirokratske revolucije, sekretar CK Crne Gore, clan CK SKJ, predsednik crnogorske vlade do raskola u stranci, mlad po godinama (rodjen 1962), a, po iskustvu, prilicno »star« za politicara na ovim prostorima, napravio je pravi uzlet u svojoj karijeri i politickom zivotu Crne Gore i SRJ. Kontroverzan i istovremeno dosledan jednom »portretu politicara u mladosti«, Djukanovic pokazuje namere, a, mozda, i kvalitete za politicara sa drzavnickim mogucnostima. Za njega je, ipak, jos uvek preblizu proslost antibirokratskog ariviste, a buducnost predsednika svih gradjana Crne Gore tek je pocela. Izborna lista »Da zivimo bolje - Milo Djukanovic« jasno je ukazala i svojim nazivom ali i rezultatom da pitanje lidera nije nimalo sporedno. Sporazum stranaka koje su bile u pobednickoj koaliciji omogucavao je prilicnu »lezernost« u predizbornoj kampanji (stranke su, sve do pred finis kampanje, imale nezavisne promocije), a i ocuvanje stranacke posebnosti posle izbora (pravo da formiraju posebne poslanicke klubove).

Ovi izbori su, izmedju ostalog, pokazali i koliko je udeo lidera u rejtingu stranke bio odlucujuci. Liberalni savez, jedan od potpisnika sporazuma vlasti i opozicije u Crnoj Gori, doziveo je pravi debakl pod vodjstvom Slavka Perovica koji je, do sada, ovu stranku dosta uspesno vodio. Kao i liberalska, i druge su se izrazito nacionalne opcije (»crnogorska«, »srpska« ili »muslimanska«) pokazale kao gubitnicke (Bojovicevi narodnjaci, Seseljevi radikali, SDA i drugi sa slicnim programima). Uspeh koalicije »Da zivimo bolje« i u njihovoj je do sada pokazanoj sposobnosti da se pridrzavaju dogovora i zajednickog interesa koji su, ne bez pokrica, prikazali kao zajednicki interes gradjana Crne Gore.

Mediji - problematicni
Statistike opservatorije iz Pavije, opunomocenog OEBS-ovog arbitra za medije na ovim izborima, pokazuju da je vreme van predizbornog programa dominantno bilo posveceno vladajucoj partiji: »To se pokazuje na primjeru kolicine vremena programa vijesti koje je dato vladi (47,5%) i koaliciji vladajuce partije (10%), sto je u vecini imalo pozitivnu konotaciju. Znacajan pristup drzavnoj televiziji ogranicen je na koaliciju vladajuce partije (22%, od cega je 91% bilo pozitivno) i vodecu opozicionu partiju (9%, od cega je 47% bilo negativno). Preostalih 15 partija i koalicija dobili su manje od 7% vremena na drzavnoj televiziji, a Liberalni savez je dobio samo 0,3% od tog vremena emitovanja«.

»Ne« nacionalizmu

Na ovim izborima po prvi put su gubile sve opcije koje su bile promoteri »nacionalnih interesa« odvojenih zajednica. To je, zaista, veliko iznenadjenje. Liberalni savez koji je na prethodnim izborima imao 12 mesta u parlamentu, sada moze racunati sa pet. Gubitak glasova u tako velikom procentu, moze se videti koliko u racunanju biraca da ce Milo Djukanovic i njegovi lakse a sigurnije cuvati specificne crnogorske interese, kao i da je suprotstavljanje politici Beograda urgentniji posao od insistiranja na nezavisnosti po svaku cenu.

Socijalisticka narodna partija Momira Bulatovica, koja je forsirala suprotnu opciju, vise naglasavajuci srpski identitet Crnogoraca nego njihove gradjanske interese, dozivela je rapidno opadanje rejtinga i izborni poraz. Ne manje iznenadjenje predstavljaju glasaci partija nacionalnih manjina. Od njih samo dve, na osnovu izbornog rezultata, ulaze u skupstinu. Racunalo se kao sigurno da ce dve albanske partije - Demokratska unija Albanaca i Demokratski savez u Crnoj Gori - dobiti sigurnih pet mesta. Od toga su osvojili samo dva, dok je SDA Crne Gore dobila samo 1995 glasova prema 10 167 koliko je imala na izborima 1996. Ocigledno je da se interesi nacionalnih manjina vide manje romanticno, kao i da je u Crnoj Gori sve manje potrebno ljudska prava i nacionalne interese stititi insistirajuci na verskoj ili nacionalnoj posebnosti. Ulazak predstavnika nacionalnih manjina u crnogorsku vladu premijera Filipa Vujanovica bio je bitan pomak u realizovanju obecanja datih od strane DPS reformista na predsednickim izborima. Ferhat Dinosa, cija je partija dobila samo jedno mesto na parlamentarnim izborima (a ocekivala je 2-3), inace ministar u Vujanovicevoj vladi, zadovoljan je realizacijom septembarskog sporazuma izmedju opozicije i vlasti. U jednom predizbornom intervjuu on hvali potez kojim je Albancima prvi put omoguceno da imaju svog predstavnika u izvrsnoj vlasti. Ni ovaj uspeh nije, medjutim, animirao Albance da, prema ocekivanjima, podrze ovu partiju.

Pecat
Ispravnost glasackih listica garantovana je pecatiranjem na tri nivoa: listici su prvo rucno ispecatirani od strane Republicke izborne komisije, zatim na nivou opstina i, na kraju, u samim birackim odborima, jedinstvenim stambiljem. I pored toga, bilo je cak i predloga da se autenticnost stambilja garantuje i nekom vrstom »specificnog ostecenja«. Preterivanje u zahtevima kojima su sami organizatori izbora hteli da sto vise ojacaju element zastite od zloupotrebe i eventualne kradje, neki nalaze i u satanizaciji Republicke izborne komisije na predsednickim izborima.

Kampanja - s manama

Predizborna kampanja koja se, povremeno, davala signale da su moguci ozbiljni incidenti u finisu, imala je oko 600 zvanicnih promotivnih skupova. Iako nije bilo vecih incidenata, bilo je jakih tenzija, a glavni takmaci nisu, cesto, imali milosti prema svojim suparnicima. Kampanje su uglavnom vodjene sistemom diskreditacije protivnika, cesto nemilosrdne i neargumentovane. Sem koalicije koja je pobedila, bilo je malo »pozitivne« kampanje koja bi insistirala na marketingu vlastitog programa. Pobeda onih koji su se najozbiljnije potrudili da imaju taj pozitivni program i cije je negativno odredjivanje prema glavnom protivniku imalo najvise argumenata, jos je jedan dobar znak za perspektivu sazrevanja crnogorskih biraca. Fasistoidne poruke i kampanje koje su forsirale dalje produbljivanje medjunacionalnih tenzija, izgubile su puno na atraktivnosti u odnosu na oktobar '97. i januar '98. Posecenost zavrsnih mitinga u Podgorici dve najjace politicke opcije, simbolicno je odrazila odnos snaga, ali i stepen radikalizacije njihovog sukoba. Lazna bomba na mitingu koalicije »Da zivimo bolje« i postizborna uzbuna koja se digla u SNP, incident sa obezbedjenjem Momira Bulatovica, na neki nacin su pokazali ko pravi probleme.

Borba lecima i plakatima, toliko karakteristicna za proslogodisnje parlamentarne i predsednicke izbore u Srbiji, ovde se nije manifestovala kao prelepljivanje ili cepanje plakata. Njih, uostalom, i nije bilo tako mnogo. Sem onih koalicije »Da zivimo bolje« i LSCG i onih koje je potpisivala studentska organizacija Yuventas, drugih, desetak dana pred izbore, i nije bilo. Socijalisticka narodna partija, koja je u kampanju krenula prilicno rano, kao da je »potrosila« svoj predizborni materijal. U nekoliko crnogorskih gradova nije bilo cak ni vidljivog uklanjanja njihovog papirnatog marketinga.

Rat grafitima
Mali rat grafitima nastavljen je i na ovim izborima. Uz makadamski put ka mestu Trsi na Durmitoru, grafiti: »Ko ne glasa za naseg Mila penzija mu zadnja bila«; »Milo, CG dobrotvore!«; »Sjasite Bulatovici!«. Nekoliko kilometara dalje, na kratkoj asfaltiranoj deonici puta, na izlasku iz mesta Pisce, na asfaltu, uzduz, dugacak grafit: »Glas za Mila, glas za Veliku Albaniju«, a izmedju ova dva mesta: »Milo, lopino!«.
Podgorica je bila puna natpisa, »procrnogorskih«: »Posto je Crna Gora, Momo?«; »Ne damo te Crna Goro!«; »Ovo nije Srbija« i slicnih.

Svi su, medjutim, manje-vise imali primedbe na izvrsavanje obaveza medija prema izbornim procedurama. I u preliminarnom izvestaju OEBS-a stoji da je, prema takodje nepotpunom izvestaju opservatorije iz Pavije, rad Vlade i institucija drzave u kojima su izrazito zastupljeni celnici DPS, neadekvatno znacaju predstavljan u emisijama vesti drzavnih medija tokom izborne kampanje. S druge strane, drzavni mediji u Srbiji dobili su jos teze i stroze kritike, jer se ovde nije radilo samo o zastupljenosti jedne opcije, vec o teskim krsenjima profesionalne etike. Program »Izbori '98«, prema istom izvestaju, ocenjen je kao adekvatan jer je ucinjeno sve da se ispostuju dogovori i adekvatno predstavi svih sedamnaest izbornih lista. Pobjeda i Vijesti su na stranicama predvidjenim za predizborne aktivnosti bile, takodje, na nivou postavljenih zahteva. I tu su, medjutim, kada je u pitanju Pobjeda, uocene velike disproporcije u pogledu prostora koji je, izvan sekcije o izborima, posvecen vladajucoj partiji (cak 94%). U izvestaju OEBS-a se kaze i ovo: »Zakon je drzavnim medijima postavio striktne zahtjeve koje je bilo tehnicki nemoguce ispuniti, pa su u programu izostale analiticke informacije za glasace«.

Zakon o javnom informisanju prekrsen je i objavljivanjem anketa o ispitivanju javnog mnenja poslednje nedelje pre izbora. Mediji u Srbiji, medjutim, nisu postovali crnogorske propise u vezi sa izbornom tisinom, cije sprovodjenje je otezano i nepostojanjem saveznih zakona ili uredbi o uskladjivanju ponasanja medija tokom izborne kampanje.

S predsednikom
Podgorica je danima uoci izbora vrvela od stranih i domacih posmatraca, novinara, TV ekipa, srpskih politicara... Prepuni hoteli i kafici u sve sirem trgovinskom centru grada. Cak se i jedna kladionica bavila rezultatima izbora. Taksisti na zeleznickoj stanici nude »specijalni predizborni popust«, a onda dodaju: »Ako ste za Mila!«. Predsednika Crne Gore mogli ste cesto videti: u restoranu ili basti hotela »Crna Gora« ili dok kasno uvece, doduse sa obezbedjenjem, pretrcava ulicu, ili jos negde gde se predsednici, inace, retko pojavljuju.

Medjunarodni faktor

Da li je sve pocelo kada mu je, kako je tvrdio Bulatovic, Milo Djukanovic rekao da nece da potone zajedno sa Milosevicem, a u vreme visemesecnih protesta u Srbiji, ne zna se. Podrska koju je Djukanovic tada dao gradjanima Srbije bila je jedan od prvih znakova da se nesto dogadja. No, sigurno je da je Milo Djukanovic tada napravio rez i u svojoj biografiji, u istoriji svoje stranke, Crne Gore, a o mogucim sirim posledicama pokazace vreme koje dolazi.

Svestan nedovoljne podrske u stranci koja se cepala i velikog pritiska iz Beograda koji je, u odnosu na ono sto ce uslediti, bio tek nagovestaj, Djukanovic se okrenuo saradnji sa opozicijom i tako je nastao inicijalni dokument, neka vrsta rezultata »okruglog stola« vlasti i opozicije u Crnoj Gori. Sporazum o minimumu principa za razvoj demokratske infrastrukture u Crnoj Gori, u septembru '97. izmedju Vlade i sedam stranaka, omogucio je stvaranje konsenzusa oko pripreme novih zakona vaznih za obezbedjivanje validnih i priznatih izbora. Posle prilicno velikog haosa nastalog u dva kruga predsednickih izbora, Skupstina je, uz podrsku svih prisutnih poslanika, u februaru '98, usvojila nov izborni zakon, a posle raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora, u aprilu je, na poziv predsednika crnogorske skupstine, Evropski biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a formirao komisiju za posmatranje izbora u Crnoj Gori. U izradi predloga izbornog zakona koriscene su sugestije tima za tehnicku pomoc Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a. Izbore je pratilo 117 kratkorocnih posmatraca i 21 dugorocni posmatrac i stalno osoblje Misije. Havijer Ruperez, predsednik Parlamentarne skupstine OEBS-a i Spoljnopolitickog komiteta spanskog Parlamenta, postavljen je od strane predsedavajuceg OEBS-a za njegovog stalnog predstavnika u Misiji.

I u Bijelom Polju - »Da zivimo bolje«
Na izborima za lokalne organe vlasti, koalicija »Da zivimo bolje«, osvojila je vlast u cak 14 opstina, a Socijalisticka narodna partija u svega sest. U odnosu na rezultate predsednickih izbora, SNP je, za samo pola godine, izgubila podrsku vecine gradjana u Beranima, Bijelom Polju, Budvi, Danilovgradu, Podgorici, Herceg Novom i Savniku. Mesta u kojima vecinu ima SNP broje manje od 15% birackog tela. Ulcinj i Pljevlja su jedinstveni po tome sto ce u njima na vlasti biti i dalje partije za koje su glasali pripadnici samo jedne nacije.

Dva najvaznija pitanja za ispravnost izborne procedure i izbornih rezultata - kontrola glasackih listica i kvalitet birackog spiska - obezbedjeni su pecatiranjem na vise nivoa i saglasnoscu svih partija da se licima bez jedinstvenog maticnog broja, kojih je bilo 32 000, ne dozvoli glasanje jer se »njihov identitet ne moze utvrditi na jedinstven i bezbjedan nacin«.

Visestruko obezbedjivanje kvaliteta izborne procedure onemogucilo je cak i najnezadovoljnije da ove izbore proglase neregularnim. Ovaj nacin pripreme izbora, po osnovu konsenzusa, pokazao se kao najbolje obezbedjenje za pobednika i gorka uteha gubitnicima koji su izbore, ipak, priznali. Socijalisticka narodna partija je, izgleda, bila najazurnija u prituzbama tokom trajanja kampanje. U OEBS-ovu misiju je dnevno stizalo i vise prituzbi ove stranke. Predsednik LSCG u ostavci Slavko Perovic iznenadio je sigurno i svoje glasace kada je u tekstu ostavke izjavio »da su izbori i ovog puta bili pokradeni«.

Policija
Najvise zvanicnih i poluzvanicnih zalbi, pred same izbore, islo je na racun ponasanja policije. Do OEBS-a su stigli prigovori na »navodne nezakonitosti od strane drzavnih organa, kao sto su kucni pretresi bez naloga«. OEBS u svom preliminarnom izvestaju o izborima savetuje da ti slucajevi budu valjano ispitani i da se, ako je potrebno, »preduzmu korektivne mere«. U noci posle izbora policija je, u trajanju oko sat vremena, blokirala prilaze izbornom stabu SNP-a zbog nezvanicno najavljenog mitinga te stranke. Time je sprecena moguca incidentna situacija u vreme pristizanja prvih izbornih rezultata. Kontrola policije na putevima vidno je pojacana, ali nije bilo slucajeva prekoracenja ovlascenja.

Licni stil

Ovo su bili izbori iznenadjenja za sve tri najvaznije politicke grupacije koje su se borile za glasace. Za neke je Slavko Perovic, licno i kao predsednik LSCG, najveci gubitnik. Perovic je koliko zrtva promena u DPS-u, toliko i rigidnosti vlastitog programa i sasvim neadekvatnog zaostravanja nekih njegovih tacaka koje su mu ranije donosile sigurne glasace. Liberalni savez je svoj imidz stvorio, pre svega, na insistiranju na crnogorskoj samostalnosti i potpunom drzavnom suverenitetu. Stranka koja je, sa druge strane, imala antiratni stav i neku vrstu oreola »jugonostalgije«, nije nikad priznala »trecu Jugoslaviju«. »Mi smo vitezovi i gospoda«, rekao je Perovic o svojima vise puta posle Djukanoviceve pobede na predsednickim izborima. Njegovo brzo i radikalno odvajanje iz tabora stranaka koje su podrzale Djukanovica i najava samostalnog izlaska na izbore za parlament, nije, samo po sebi, moralo znaciti nazadovanje ove stranke. Liberali su ovom solo partijom verovatno hteli da ocuvaju reputaciju koju su kod jednog broja glasaca stekli, nadajuci se da tako svoju poziciju mogu jos i ojacati. U podvlacenju ranijih opredeljenja oni su, medjutim, ocigledno preterali. Napadi na Mila Djukanovica bili su okosnica ove kampanje. Pominjuci njegovu proslost, liberali nisu umeli da se odrede prema sadasnjem polozaju Mila Djukanovica i njegovom plediranju za crnogorske interese. Sve to ne bi bilo tako strasno da nije bilo toliko licnog, »uvredjenog« i uvredljivog i u losem smislu nepoliticnog, osobito u nastupima Perovica. Ovaj »licni« ton, koji je bio deo politickog portreta Slavka Perovica, a koji je doprinosio njegovoj popularnosti, upotrebljen je lose. Glavni moto liberalske kampanje »Zivimo u ljubavi« i ruze na njihovim predizbornim plakatima, jos su izrazitije pokazali nesnalazenje ove stranke u novim okolnostima. Mozda je za to najilustrativniji primer jedan od grafita koji se pojavio nekoliko dana pred izbore - »Izvini Slavko, ali pos'o je pos'o«. Podnosenje ostavke od strane Perovica, potez nepoznat politicarima u Srbiji, bilo je i samo u duhu ranijih nastupa. Primer politicara »koji se popravlja« jeste Milo Djukanovic. Otkad je izabran za predsednika, napravio je vise poteza koji su zreloscu i ociglednim promisljanjem iznenadili mnoge. Tu se, pored razvijanja medjunarodnih relacija, svakako ubraja, za Crnu Goru veoma osetljiv, odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom predstavniku u Crnoj Gori, Cetinjskoj mitropoliji. Odazivanje na poziv patrijarha Pavla mnogi vide kao jedan od vaznih predizbornih aduta za Koaliciju. I pored vrlo ostre kampanje koja ovde ima posebna pravila (glavno je napadanje protivnika svim sredstvima), Djukanovic je bio politicar sa »najpozitivnijim« nastupom. Kao da je, zaista, imao stalno na umu svoju predsednicku reprezentativnost. I nastupi drugih lidera Koalicije bili su daleko »pozitivniji« u odnosu na njihove protivnike. Tome je, mozda, doprinela i dobro vodjena i marketinski najuspesnije osmisljena kampanja sa vise informacija za birace. Sam Djukanovicev manifest »za novi pocetak« mogao je samo doprineti ovoj kampanji.

Momir Bulatovic je, mozda, jedini politicar koji nije doziveo bitnije transformacije. I dalje lojalan i, u datoj situaciji, najvazniji Milosevicev igrac, subjektivno se nije menjao. Gotovo potpuno zavisan od Milosevica u ovom trenutku, on je svojim odlaskom na mesto saveznog premijera od ozbiljnog rivala postao gubitnik o kome se zbijaju sale. Incident sa unistavanjem instalacija za pracenje kretanja, i to bas na sam dan izbora, njegovu situaciju je ucinio jos grotesknijom. Dok je Perovic politicar nad cijom se politickom sudbinom zali i koji se ozbiljno kritikuje, Bulatovic i od svojih dojucerasnjih pristalica ne dobija ni toliko. Definitivno vazalstvo koje je prikazao poslednjih dana kampanje nije mu moglo biti oprosteno. Retki plakati sa njegovim likom dobijali su poruku politickih protivnika - »Utece« i »Pobjeze«. Mnogi na to nisu ostali ravnodusni.

»Razgrnimo mrak!«
Yuventas je udruzenje studenata uglavnom prava i ekonomije koji se okupljaju oko debatnog kluba Fonda za otvoreno drustvo. Bije ih glas da su bliski pobednickoj koaliciji. U izbornoj kampanji pojavilo se dosta poruka sa njihovim potpisom. Otvoreno nisu pledirali ni za jednu politicku opciju, ali su, u antimilosevicevskoj i antiautoritarnoj poruci bili najjasniji: »Vanredno stanje - mobilizacija - rat, DOSTA!«, a pod njihovim geslom odrzan je i koncert Djordja Balasevica, 25. maja. Oni su potpisali i jedan poduzi dokumentarni kolaz film (spot) o neposrednoj istoriji dogadjaja u ovom delu Balkana, emitovan pred izbore, u kojem je glavna (negativna) licnost savezni predsednik Slobodan Milosevic.

»Pretposlednja pobeda«

Posle konstituisanja nove republicke skupstine, postavice se i pitanje sastava delegacije ove skupstine u Vecu republika saveznog parlamenta. To ce biti novo podrucje ukrstanja suprotstavljenih interesa Beograda i Podgorice. Njihovi stavovi su potpuno oprecni, sudeci po onome sto se vec moze cuti. Dok jedni racunaju na srazmernu zastupljenost, drugi govore o legitimitetu, s obzirom na dokazanu spremnost odbrane interesa Crne Gore. Pobednici osporavaju legitimitet dve savezne institucije - parlamenta i vlade. Posle konstituisanja novog crnogorskog parlamenta videce se i koliko ce pobednicka strana biti u mogucnosti da realizuje svoje stavove i u tome, u stvari, samo parira onome sto je ucinjeno u srpskoj skupstini. Dok su ovi sporovi jos uvek u toku, vec se racuna na mogucnost da se, uz jedan glas dobijen od srpske opozicije, u Vecu republika, opozove novoizabrani premijer. Pobednici ne kriju svoje dosta optimisticno vidjenje vlastitog uticaja na razvoj situacije u federaciji. Pomenuta racunica 20+1 u Vecu republika moze lako dovesti do krize odlucivanja u parlamentu, pa i do njegovog raspustanja. Otvoreno se govori i o novim, vanrednim izborima na saveznom nivou.

Momir Bulatovic nije odrzao obecanje o ostavci na mesto saveznog premijera u slucaju izbornog poraza. Umesto toga, odmah posle priznavanja poraza od strane njegove stranke, iz Beograda je, a u vezi sa rekonstrukcijom savezne vlade, porucio da ce i koalicija »Da zivimo bolje« biti pozvana da u tome ucestvuje, ali je ovo bilo »ublazeno« insistiranjem na ucescu radikala i SPO-a u istom poslu. Posle velike tisine na Dedinju, iznenadna vest o sazivanju Vrhovnog saveta odbrane i Djukanovicevom prisustvu pokazala je da se gubitnicka strana ubrzano konsoliduje. Duel ce se, neminovno, preneti na nov teren.

Jedan deo opozicije u Srbiji sa odusevljenjem je docekao ovu pobedu. U tome se isticala Demokratska stranka, ali je Milan Panic (koji posluje sa Crnom Gorom), bio ubedljiviji za slavljenike. Njegov susret sa Djukanovicem imao je veze i sa mogucim uspostavljanjem odredjenijih relacija sa opozicijom u Srbiji, za sta se odmah ponudila Paniceva Demokratska alijansa. Neki od lidera DPS-a (posebno Milica Pejanovic-Djurisic i Miodrag Vukovic) nisu pokazali nimalo odusevljenja za velike nade u pomoc politicki iscrpenih lidera opozicije u Srbiji. Vuk Draskovic, koji je ovih dana, nezvanicno, boravio u Crnoj Gori, nije video nijednog od istaknutijih pobednika, ali zato nije zaboravio da dosta toga kaze o »nula politicarima« u svojoj republici. U Srbiji se, sa druge strane, uzurbano planiraju nove koalicije koje se, po dosadasnjem sastavu, prilicno razlikuju. U svemu tome su, opet, vazni i »nasi ljudi u svetu«, kao Boris Vukobrat i Milan Panic. Zoran Djindjic, koji je i licno proslavljao Djukanovicevu pobedu one noci u Podgorici, vec objavljuje pobedu demokratskog fronta na vanrednim saveznim izborima.

Nema sumnje da su politicari iz koalicije »Da zivimo bolje« zainteresovani za promene u Srbiji, pre svega u meri u kojoj veruju u mogucnost svog opstanka u Jugoslaviji. Taj opstanak-ostanak zavisi i od srpske opozicije i vlasti.

Nastasja Radovic

Posaljite nam vas komentar