Broj191

Srpska kosovska doktrina

Dosadasnja tri rata, slovenacki, hrvatski i bosanski, uglavnom su Srbiju ostavila netaknutu. Ovaj cetvrti, na Kosovu, promenice je duboko, pre svega u drzavnom smislu

Dragos Ivanovic

Ova je zemlja, sa poslednjim dogadjajima na Kosovu, opet usla u paklenu spiralu svesnog samounistavanja. Za samo dva meseca dobili smo sankcije medjunarodne zajednice, zatim oprastanje, pa onda opet sankcije. Presli smo, zajedno sa nasim spoljnim sponzorima, citav jedan put od patetike do groteske. Svetu nije lako s nama, ali je gore sto mi ne znamo ni kako cemo sa svetom, ni sta cemo sa samima sobom.

Koliko cemo se jos dugo vrteti na ovoj ludackoj vrteski vrucih i hladnih obloga, sada nam zavisi od Kosova, kao sto nam je nekada zavisilo od Bosne i Hercegovine. Medjutim, ako se za bosanske racune moze da kaze da su na najboljem putu da budu namireni, kosovski racuni tek treba da pristignu. Na Kosovu je arogancijom vlasti toliko toga upropasceno, nerazumno propusteno, toliko je istroseno sansi i potencijala dobre volje, da Srbiji preti opasnost losih izgleda u svakoj od dve moguce varijante: u nastavku rata bice siguran gubitnik, u pregovorima, prema sadasnjem odnosu snaga, tesko moze da ispadne dobitnik.

Eseloni apokalipse

Da ce i u tom ratu Srbija sigurno da izgubi, to se vec vidi po samom njegovom pocetku. To je rat koji je vec mobilisao i podigao na noge celu jednu naciju, jer im Srbija, u toku ovih deset godina, nazalost, nije ostavila nikakvu drugu mogucnost, bez obzira sto i albanski nacionalizam ima svoje autenticne korene. Ovaj se rat gubi i zbog toga sto nikada i nigde rat nije dobijen protiv citavog jednog naroda.

Vojnicki poraz Srbije, uostalom, predodredjen je i sadasnjim ekonomskim, moralnim i mentalnim stanjem Srba. Para za finansiranje rata jednostavno nema, a ovde niko nije spreman da se prihvati puske zarad Kosova, mada javni zivot na sve strane odjekuje od supljih fraza o kolevci srpstva. Iz rata beze cak i policajci koji su placeni da se izloze riziku. Kazu da je do sada njih tri stotine vec bacilo uniformu. Jos manje su spremni da ginu vojnici Vojske Jugoslavije. Pogibije mladih vojnika i policajaca vec su se pretvorile u pravu moru srpskog naroda. Proslo je vreme osecaja uzvisenosti zrtvovanja na oltar otadzbine, sada se na sahranama cuju kletve zbog besmislenih zrtava u ovom prljavom ratu.

Ostaju, dakle, razgovori kao jedino valjano resenje, mada je medju sadasnjim politickim snagama tesko naci onu koja ce biti kadra da kosovsku krizu dovede do mirnog zavrsetka. Glavni pregovaraci na srpskoj strani, i oni aktuelni i oni potencijalni, vise lice na eselone apokalipse, nego na pouzdanike spokojstva i sigurnosti. Milosevic i njegov SPS koji su sve to i zamesili sada i sami ne vide kako iz toga da izadju bez novih krvoprolica. Iza njih dolazi Seselj i SRS sa kojima bi nam, svakako, bilo jos gore. Cak i ako bi se svojih pet minuta dokopao SPO i Vuk Draskovic, sa njegovim konfuznim ideoloskim maglama, ne bi se moglo odmaci nista dalje od pocetka. Kada bi tako kroz nas zivot promarsirali svi ti eseloni vlasti i oni koji su bliski vlastima, na red bi mozda dosli oni koji sebe smatraju opozicijom, a u stvari bi se tesko mogli ubrojiti u stvarnu alternativu. Zar se i u ideoloskim kuhinjama DS i DSS, kao i kod mnogih drugih, i dalje ne podgrevaju bajati kosovski mitovi?

Revizija drzavnog ustrojstva

Gde su onda te verodostojne snage Srbije koje bi mogle da se suoce sa kosovskim izazovom? Njih svakako ima, doduse, rasute i razmrvljene u razne stranke i udruzenja gradjanskog usmerenja. Dok one ne narastu i razviju se u mocnog partnera na politickoj sceni Srbije, proci ce jos dosta vremena. Problem, medjutim, nije samo organizacioni, vec je rec i o dubljoj promeni mentalnog sklopa Srba. Da li se dovoljno zna da su Kosovo i Metohija ta tesna vrata kroz koja treba da prodjemo katarzicno da bismo najzad usli u drugaciju buducnost. Dejtonski mir je zaorao duboke tragove na tlu bivse Jugoslavije, ali je Srbiju ostavio netaknutu. Kosovski mir, kad ga bude, Srbiju ce trajno iznutra promeniti. Najpre u drzavnom smislu. Niko za sada ne moze da kaze koliko ce ta cetvrta SRJ imati federalnih jedinica, kakav ce odnos izmedju njih biti, kakav ce biti stepen autonomije, ali je jedno sigurno -nas drzavni poredak morace da pretrpi ozbiljnu ustavnu reviziju.

Uz sve to, a svakako i pre toga, morace da dobiju maha i drugacije koncepcije o gradjanskim i nacionalnim pravima, postojanosti institucija, pravnoj drzavi, novim odnosima sa svetom, o vrednostima parlamentarizma. U takvom jednom poretku stvari ne bi moglo da se desi da prodjemo kroz tri rata (slovenacki, hrvatski i bosanski), da sada budemo na pocetku cetvrtog, a da Narodna skupstina ni reci o tome nije prozborila. Tako je to u autoritarnom sistemu kada je licni primat i prestiz Milosevica sve, a narodna sudbina i nesreca poslednja rupa na svirali.

Uslovi promena u Srbiji

Veoma je vazno, ako ne i od presudnog znacaja, na koji bi se nacin izvele ove promene u Srbiji i SRJ. Ne bi valjalo ako bi nam medjunarodne organizacije, iznervirane tvrdoglavoscu naseg vodjstva, diktirale resenja koja se ticu polozaja i nadleznosti nasih federalnih jedinica i autonomija i njihovih medjusobnih odnosa. U tom slucaju bili bismo prinudjeni da progutamo sopstveno ponizenje i gorcinu i da potisnuti gnev sacuvamo za neki buduci obracun. A takva prilika bi se neizbezno ukazala jer bi nametnute i birokratizovane elite vlasti u pojedinim drzavnim delovima, to je bar pokazalo i blisko istorijsko iskustvo, vaskrsnule nasa poznata razorna glozenja.

Zato je veoma vazno da resenje za nase buduce unutrasnje drzavne odnose bude nase, autenticno i da proistice iz nasih potreba i nasih saglasnosti. Samo ako zraci tim novim idejama Srbija moze da drzi na okupu sve te autonomije, pa cak i federalne jedinice preuredjene drzave. Nema ona tu ulogu po nekom bogomdanom poslanju, nego pre svega zbog svoje velicine, ali i po tome sto su se neki centri okupljanja na Balkanu vec istorijski utemeljili. Kosovsko iskusenje moze da bude dobra prilika i proba za tu novu politicku filozofiju i doktrinu Srbije.

Izbor je, u stvari, vec unapred odredjen: ili ce Srbija i dalje ostati zatocenik proslosti, ili ce smoci reformske snage za neki svoj »novi pocetak«, kao sto je to nedavno poslo za rukom Crnoj Gori.

Posaljite nam vas komentar