Broj191

U Otvorenom klubu »Dr Dragoslav Srejovic« u Kragujevcu, list »Republika« organizovao je tribinu o slobodi medija

Nismo postigli cilj

O stanju u nezavisnim medijima u Srbiji, pritiscima rezima, profesiji, razgovarali su urednici i novinari »Republike«, »Nezavisne svetlosti«, Televizije Kragujevac, NUNS-a i Lokal Presa

Bas kako je i Republika, tokom 9 godina izlazenja, uobicavala da pise o slobodi stampe i nezavisnim medijima, naglaseno samokriticki, tako su o ovim temama govorili i ucesnici tribine u Kragujevcu. "Sedma sila« otvorila je brojna pitanja, pocev od toga kakve su sada prilike u nezavisnim glasilima, odnosu novinara i politickog establismenta, komunikaciji nezavisnih novinarskih organizacija, do onog sustinskog, ima li slobode politickog misljenja i slobode stampe u Srbiji.

Nema slobode stampe

»U Srbiji, kao modifikovanoj partijskoj drzavi, u kojoj nema slobode politickog delovanja, slobode izbora, nemoguce je imati slobodu stampe«, rekao je dr Nebojsa Popov, urednik lista Republika. On je precizirao da mi jos uvek nismo presli crtu parlamentarizma koji institucionalno garantuje sve tri slobode. Posto nije ostvaren veliki cilj, sloboda stampe, onda se, danas, mora govoriti o poslovima koje treba obaviti da se taj cilj ostvari. Izlaz iz ove situacije dr Popov ne vidi bez valjanih informacija o tome gde se mi to, u stvari, nalazimo, jer od toga zavisi hocemo li se, konacno, pomeriti iz ovog »vrtloga«. Takvo informisanje je primaran poziv novinara i zato su oni i izlozeni tolikoj represiji. Za novinare koji danas odbijaju da se politicki angazuju, Popov kaze da se lisavaju prava i potrebe da izmene ovaj sistem i profesiju stave na mesto koje joj pripada.

Listovima koji se danas deklarisu kao nezavisni, kao i organizacijama nezavisnih medija, NUNS-u, Lokal Presu i ANEM-u, Popov je zamerio losu medjusobnu komunikaciju, jer su oni zatvoreni u svom krugu i tu pokusavaju sami da opstanu. »Da bi se ostvario krajnji cilj - sloboda stampe - neophodna je razvijena komunikacija ljudi sa srodnim ciljevima«, rekao je dr Nebojsa Popov.

Stav da slobode stampe nema sve dok je oko nas nesloboda izneo je na tribini o slobodi medija urednik Televizije Kragujevac, Ranko Milosavljevic. Medjutim, mediji danas nece biti uguseni mrakom koji im rezim najavljuje, jer »rezim vise nema materijalni potencijal da to isfinansira i jedino sto je u njegovoj moci je da odnese repetitore«, rekao je Milosavljevic.

Nezavisni mediji?

I pored tako impozantnog broja slobodnih medija, novina, radio i TV stanica, kako je moguce da na nedavno odrzani referendum u Srbiji izadje cak 75 odsto stanovnika, upitao je Miroslav Jovanovic, urednik kragujevackog nedeljnika Nezavisna svetlost. On je sugerisao da treba ispitati kakav je stvarni domet nezavisne stampe i koji je njen uticaj na javno mnenje. Otvorio je i pitanje postoji li zaista u Srbiji jak blok nezavisnih medija, izrazavajuci sumnju da je mnogo onih koji se samo tako deklarisu. Jovanovic je rekao da danas u Srbiji imamo RTS koji otvoreno navija za rezim, ali je naglasio da, na drugoj strani, imamo i one medije koji se stavljaju na stranu Vuka. I jedni i drugi su prorezimski, kaze Jovanovic.

Pavle Cirovic, Lokal Pres, misli da je najveci uspeh nezavisnih medija sto su naterali vlast da manje laze. Medjutim, i vlast u nekim slobodnim gradovima poseze za medijima, po istom principu ocuvanja vlasti, jer tekstovi su i dalje propagandni, samo se fotografije menjaju.

Pritisci rezima i profesija novinar

Poslednjih meseci evidentan je pojacan, frontalni napad rezima na medije, pre svega od strane radikala i Vojislava Seselja, Mirjane Markovic, drzavnih i pravnih organa, a onda su dosle i mere za dodelu frekvencija i dozvola elektronskim medijima. U ovakvim prilikama treba govoriti i o stanju u nezavisnim glasilima, koja su, nesumnjivo, odigrala vaznu ulogu da se dodje do objektivne i prave informacije. U njima su se, danas, medjutim, nagomilali drugi problemi, staleski, profesionalni, eticki, misljenje je Dragosa Ivanovica, urednika u listu Republika. »Imamo nezavisne medije koji pozivaju ekstremne politicare, daju im sansu da napadaju demokratske vrednosti, vredjaju, obescascuju, dok novinari ne postavljaju pitanja o njihovoj odgovornosti«, naglasio je Ivanovic. Zbog toga sto imamo novinare koji Seselju ne zele da postavljaju pitanja moze se reci da su takvi mediji ne samo »rasadnici zla« vec i saucesnici takvog drustva, kaze Ivanovic. On je, takodje, podsetio da su danas prava novinara beznadezno ugrozena, jer nemaju svoj sindikat, ni drugi vid drustvene zastite.

Novinar NUNS-a Ljubisa Obradovic je, na tribini u Kragujevcu, podsetio da je ovo udruzenje nastalo posle razlaza u UNS-u, kao nepristajanje na lazi. NUNS se izborio da zakonski bude izjednacen sa drzavnim udruzenjem, ali je, za razliku od njega, neprivilegovan. Obradovic je upozorio da je u sudovima sve vise procesa protiv novinara i zato NUNS radi na projektu pruzanja besplatne pravne zastite takvim novinarima.

Margitu Cvetkovic, novinara Nezavisne svetlosti, zapanjilo je kako se pise u novinama i sta se sve govori na radio i TV stanicama, sto je samo znak da se mladi novinari regrutuju »sa ulice« i da je njima lako manipulisati.

Tribina o slobodi medija, odrzana u Kragujevcu, potvrdila je da novinari nisu »opcinjeni« samo represijom rezima, vec i ispitivanjem svoje profesije u nezavisnim medijima. To je znak da ovim putem nastoje da svoju profesiju ucine delotvornijom, kako bi joj promenili sadasnji, los status, trazeci proboj ka demokratiji.

Gordana Mirovic

© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar