Lokalna stampa u Srbiji - selektivno citanje

Lokalna stampa koja se moze baviti konkretnijim problemima na jedan produbljeniji i sveobuhvatniji nacin moze biti onaj ventil kroz koji ljudi mogu plasirati svoju volju i najociglednije razotkriti i spreciti vidove represije na nivou zivota pojedinaca i manjih grupa

Otvorenost i mogucnosti

Valjevski urbanisti su, zajedno sa kolegama iz Beograda, nakon toga predlozili da se do najboljeg resenja za sredisnju zonu Valjeva, ukljucujuci i ovaj deo grada, dodje javnim konkursom. Ni opstinska vlast se nije usprotivila ovom resenju, ali opstinsko rukovodstvo ima drugaciju viziju. Ono insistira na rekonstrukciji i modernizaciji Jugopetrolove stanice uz koju bi bio izgradjen McDrive, McDonaldsov restoran. Argument za to je da bi takva investicija Valjevu donela pozamasnu sumu novca koja bi bila investirana sa strane a ne iz gradske kase. Upotrebljen je i, sada vec popularni, kontraargument, cesto pominjan prilikom donosenja Zakona o univerzitetu, da se predlozenim urbanistickim resenjem ponavlja i odrzava samoupravni model uredjenja gradske infrastrukture.

Sve ovo se moglo saznati iz martovskog broja valjevske revije Kolubara. Pretpostavljajuci da su sadasnji i bivsi gradjani Valjeva zabrinuti za to kako ce izgledati sredisnji deo njihovog grada i imajuci u vidu cinjenicu da se radi o resenju cije ce posledice biti tesko ukloniti, redakcija revije je odlucila da pozove uglednije gradjane Valjeva i otvori prostor u svom listu za argumente o predlozenim resenjima. U majskom broju revije objavljeni su prvi odgovori.

Veliki odziv gradjana koji je reagovao, bilo da se odazvao pozivu Redakcije, bilo da je samoinicijativno pisao, obrazovao je sirok forum gradjana koji je iznosio argumente u prilog jednog, drugog ili nekog kompromisnog resenja. Broj ljudi koji je izneo svoje stavove o ovom pitanju dovoljno svedoci o zainteresovanosti gradjana da ucestvuju u odlucivanju o problemima od neposrednog znacaja za njih. Namera redakcije da se pomocu ovog foruma gradjana izvrsi pritisak na lokalnu vlast imala je velikog odjeka. Sta ce od svega toga biti u ovom trenutku se ne zna, ali je jedno sigurno. Ako lokalna vlast bude ignorisala glas ovog foruma, njena odluka ce biti u dobroj meri ogoljena. Nece se moci vaditi iz rukava argumenti o interesu i volji Valjevaca, nego ce se motivi za takvu odluku morati traziti na drugoj strani: uticaju »odozgo«, korupciji, partijskoj poslusnosti itd. Bice jasno da se volja i javno izneseni argumenti gradjana nisu postovali.

Nazalost, cini se da se o primeru revije Kolubara moze govoriti vise kao o izuzetku nego kao o pravilu u pogledu pisanja lokalne stampe. Redakcija Kolubare je uspela da pronadje adekvatnu alternativu (diplomski rad dve valjevske studentkinje na Arhitektonskom fakultetu), upoznala gradjane sa problemom i otvorila prostor za argumente gradjana pozvavsi najuglednije i najkompetentnije medju njima da daju svoj prilog. Na izgled jednostavno. U pitanju je uspesan slucaj artikulisanja lokalnog interesa. U ovako dobro artikulisanoj i izabranoj temi preplicu se stvari od lokalnog znacaja sa opstim stanjem drustva, lokalni interes sa spoljnim uticajem. Prostor za kritiku i jednog i drugog je otvoren. Pitanje je samo zasto to i drugi ne cine ili ne cine u dovoljnoj meri.

Tesko je imati neki potpuniji uvid u izdanja i stanje lokalne stampe u Srbiji. Cak i one znacajnije. Na osnovu delimicnog uvida cini se da je pre rec o jednom nepreglednom i neredovnom konglomeratu svega i svacega nego o jasno profilisanim izdanjima. Ako pod lokalnom stampom podrazumevamo ona izdanja koja se obracaju interesno ali i teritorijalno organizovanoj citalackoj publici najcesce na nivou opstina, regiona i regija, onda bi bilo logicno da u njoj sredisnje mesto imaju lokalni problemi i stavovi ljudi o tome na koji nacin se globalniji drustveni problemi prelamaju u njihovoj sredini. Za razliku od »velike« stampe, u kojoj se pise o problemima svih ljudi koji zive u siroj zajednici i koja se distribuira u svim njenim delovima, ovde je za ocekivati da je odnos centra i periferije obrnut. Da ono sto je za »veliku« stampu centar zauzima samo periferno i relativno mesto u odnosu na srediste koje se prebacuje sa periferije »velike« stampe u sam centar zbivanja. U suprotnom ili lokalna stampa gubi svoj smisao ili su u Srbiji problemi svuda isti pa lokalna stampa nema sta ni da pise. Primer valjevske Kolubare, ali i drugih listova kao sto su Vracarske novine, pokazuje da je ovo samo delimicno tacno. Mozda je uzrok problemu na dosta mesta isti, ali, niti se problemi na tom nivou iscrpljuju, niti se manifestuju na isti nacin, a o tome vredi pisati.

Teme: zatvorenost i ponavljanja

Sto se tice prvog razloga, retke su novine u kojima ne mozete prepoznati »vlasnika-upravljaca« i njegovo vidjenje problema. Postoji nekoliko krugova tema koje dominiraju ovom stampom a koje koincidiraju sa dobro poznatim stavovima koje nije tesko prepoznati. U vecini lokalne stampe, a posebno je to karakteristicno za jednu njenu struju, dominira vracanje na »svetlu« tradiciju. U tom kontekstu tekstovi o lokalnoj istoriji (koji su nezaobilazan deo lokalne stampe sa razlikom u obimu i mestu koje zauzimaju ove rubrike) i tekstovi o crkvi i duhovnosti zauzimaju nesrazmerno veliki deo prostora. Naravno da ovakvi tekstovi treba da imaju mesto u ovoj vrsti stampe i da je njihov simbolicki znacaj veliki. Medjutim, tesko je zamisliti da ce feljton »Odgovaraju li imena ulica znacaju licnosti cija imena nose« mnogo pomoci Nislijama da shvate svoju situaciju. Mozda vredja ukus, ali nije verovatno da je najveca nepravda ucinjena gradjanima Nisa tako sto Veljko Vlahovic ima vecu ulicu od »sokaceta« Cara Lazara. Malo je verovatno da bi obrtanje uloga znacajno popravilo stanje Nislija. Ovaj feljton zajedno sa feljtonima: »Svi niski gradonacelnici" i »Ekonomska unija pravoslavnih balkanskih zemalja« zauzima najveci deo prostora dva broja, u aprilu i maju, niskog casopisa Videlo.

Ibarske novosti od 15. maja svoje feljtone posvecuju Hilandaru i pravoslavno inspirisanoj borbi protiv sekti. Mada je, ruku na srce, ovaj list najveca i najhaoticnija od svih mesavina svega i svacega, ipak u njemu dominiraju duhovno-moralno-istorijske teme, makar po obimu i mestu koje zauzimaju. Da Srbi nisu u ovom pogledu izuzetak pokazuje list subotickih Hrvata-Bunjevaca Zig, koji u oslanjanju na tradiciju vidi uslov cuvanja svoje posebnosti, identiteta. Naravno da cuvanje tradicije jeste deo cuvanja identiteta. Ali, u kakvoj upotrebi? I njih, slicno kao i Nislije, u uvodniku broja od 28. ozujka, brine »Ukidanje nazivlja koja su hrvatska«, a koje vodi ka »Preimenovanjima do nestanka«. Izgleda da »simbolicka Srbija« pravi mnogo vise problema lokalnim zajednicama nego ona realna. A mozda je odnela definitivnu prevagu nad njom. Narocito ako verujete u sve sto procitate.

Od aktuelnih tema koje su opste mesto u svim lokalnim listovima su kosovski i referendum o stranom mesanju u njegovo resavanje. Tema koja je imala legitimisucu funkciju u Srbiji ovog proleca. Zanimljiviji od samog izjasnjavanja za i protiv bili su razlozi koji su se navodili. Tako su u argumentaciji za Ne, kao i u vecini drugih, najdalje otisli oni »najlevlji« od svih »levih« listova. Pozeski dnevnik u broju 7 za maj, uz trijumfalno objavljivanje rezultata po izbornim jedinicama, objavljuje rubriku Socioloski esej, u kojoj Branko Milosevic objasnjava socijalno-psiholoski proces »formiranja dobrog misljenja« zauzimanjem stava Ne kao »prirodne potrebe za samoizrazavanjem«. Sa suprotne strane, vec pominjana i hvaljena revija Kolubara u redakcijskom uvodniku iz pera glavnog urednika objavljuje: »Inace, narod, koji negativno zameni za pozitivno, ne moze se nadati nicemu dobrom«. Metafizicka priroda ovih argumenata, ako se argumentima uopste mogu nazvati, makar kada je rec o referendumskom pitanju, dosta govori o tome da je rec o trazenju razloga za unapred odredjeno opredeljenje nego o kritickom razmatranju kako se doslo do prave odluke. Na takav nacin tesko ce bilo ko ubediti bilo koga osim sto ce svojim istomisljenicima mozda ucvrstiti uverenje. Negde izmedju, gde je obicno istina, nalaze se Borske novine, koje u broju od 7. maja demaskiraju maskirajucu ulogu referenduma na ironican, ali istovremeno i argumentovan nacin. Ovaj list, inace, dosta cesto, ali sa promenljivom srecom i variranjem u kvalitetu tekstova, ume da vesto i na duhovit nacin kombinuje teme od sireg znacaja sa lokalnim prilikama.

Stranacki obracuni su takodje stalna tema i predstavljaju posebnu poslasticu u ovom delu stampe i njih je nemoguce obuhvatiti na malom prostoru. Suprotno ocekivanjima da su animoziteti manji jer su sredine manje a ljudi se bolje znaju, stranacke suprotnosti su ovde zaostrenije nego u centru.

Preneseno, nasledjeno i mesano

Sa druge strane, postoje lokalni listovi za koje je vreme stalo ili, bolje receno, koji odrzavaju kontinuitet lokalne stampe. Podjednako uspesno kao sto ova vlast odrzava i ostale kontinuitete. Oni su nasledili strukturu u kojoj postoji jasna podela nadleznosti izmedju lokalne i velike stampe. Dok se velika stampa bavi onim vaznim politickim problemima, lokalna stampa se bavi prenosenjem i razjasnjenjem onoga sto se zbiva »gore« uz stalni korpus lokalnih rubrika sa specificno lokalnim problemima. Takve »izolacionisticke« rubrike pokrivaju privredne uspehe lokalnih firmi, zabavu, sport, uspehe »nasih« ljudi ovde i vani, lokalnu istoriju, medicinu i lokalno interesantne hobije, lov, ribolov, pcelarstvo ili numizmatiku. Dirljiv je lican nacin na koji su stariji brojevi Ariljskog glasa pisali o malini i njenim darovima i slaboj ceni. Zaista je neverovatno koliko malo pozeskim »gigantima« Napretku ili Budimci nedostaje da pokrenu tockove progresa u Pozegi i sire, a da se to »malo« jos nije ucinilo. Makar prema pisanju Pozeskog dnevnika. Krivca nema ili je na drugom mestu. Resenje je u malo dobre volje i u zbijanju redova.

Mozda je najcesca koncepcija koja je mesavina dve gore pobrojane. U njoj se ove dve koncepcije na neobican nacin sklapaju u celinu. Ako se i govori o opstijim problemima, redak je osvrt na njihovu specificnu tezinu na zivot u lokalnoj sredini. Isto tako se vrlo cesto krece od lokalnih problema da bi se njihov uzrok pronasao u sirem okruzenju. Cesce se krece iz »centra«. Zaista je vredan hvale napor novinara Ibarskih novosti da u pomenutom broju dobiju ekskluzivan intervju Mladjana Dinkica, koordinatora grupe ekonomista G17 ili od bogatasa i politicara Milana Panica. Medjutim, nerazumljivo je da gradjani iz njih saznaju ono sto su vec nebrojeno puta mogli cuti i procitati na drugim mestima. Bez ikakvog osvrta na lokalne prilike. Ljudi kao Mladjan Dinkic sigurno imaju nesto i o tome da kazu.

Sa druge strane, o lokalnim problemima se govori na dosta izolovan nacin. Ako se lokalne prilike i kritikuju, to se cini na dosta zatvoren nacin ciji je cilj vise markiranje krivca nego zainteresovanost za pronalazenje resenja. Valjda sa logikom da ce se, ako dodje Pera umesto Mike, sve promeniti. Nema govora o otvorenoj lokalnoj raspravi koja bi rezultirala resenjem. Tako nisko Videlo u broju 69 ne bez zluradosti pise o »Agoniji vladinih ljubimaca«. Nisu retki ovakvi primeri. A da ne pominjemo kakva smo tek sportska nacija. Koliko su nasi ljudi vredni i koliko smo kvalitetnih ljudi imali u proslosti cija su se dela i nasledje mozda izgubili krivicom Pere, a ciju ce moralnu cistotu Mika promovisati. Istu taktiku koriste listovi koji spadaju u ovaj korpus, bilo da su pod kontrolom vlasti, bilo da joj oponiraju, samo sto je Mika iz drugih redova.

Lokalno: i odozgo i odozdo

Lokalna stampa koja se moze baviti konkretnijim problemima na jedan produbljeniji i sveobuhvatniji nacin moze biti onaj ventil kroz koji ljudi mogu plasirati svoju volju i najociglednije razotkriti i spreciti vidove represije na nivou zivota pojedinaca i manjih grupa. Veca je sansa da se na taj nacin spreci reprodukovanje represije na sirem nivou. Zbog toga je vazno da se ovi listovi koncepcijski pazljivije osmisle, da vesto fokusiraju teme i precizno, ali siroko, artikulisu lokalne interese. Interesi se ionako uvek preklapaju, prozimaju ili dodiruju. Zbog toga ne treba mnogo brinuti o tome da li cemo nesto od »vaznog«, »velikog« ili »istorijskog« sto se zbiva pred nasim ocima propustiti, narocito u drzavi koja pokusava da kontrolise sve. Ono ce se samo pojaviti. Samo ovoga puta iz druge perspektive. Svastarenje kakvo je sada na delu vise pogoduje onima kojima je dobro i ne bi nista da menjaju. U suprotnom ce i lokalna stampa ici u prilog njihovom zadovoljstvu i reprodukovati njihovo ionako dobro stanje - suprotno od stanja koje zasluzuju i koje im i neki od ovih listova zele. Cesto je lako ovu cudnu i cesto nekoherentnu smesu stavova, uverenja i argumenata preokrenuti u svoju korist, samo je potrebno promeniti nekoliko imena.

Djordje Pavicevic