Novi svetski i nas stari poredak

Nemirenje sa novim svetskim trendovima, kao i sa novim okolnostima nastalim nakon raspada socijalistickog lagera (visepartijski sistem, trzisni odnosi, sloboda medija, pravo na misljenje), kod nasih zagovornika teorije zavere izaziva osecaj lazne bezbednosti i nade da ce se u Moskvi pojaviti neki novi tovaris Staljin koji ce udariti sakom o sto i reci: »Drugovi u Beogradu su u pravu«.

Posto smo svi svedoci da se ovo ne desava vec sedam-osam godina, i sami drugovi gube nadu u svemoc Rusije, te se iz dana u dan sve vise okrecu Kini. Ovo je lako ilustrovati prostim gledanjem RTS-a, gde se moze primetiti da nam je u posetu dosla sekretar svekineskih zena, kao i da je nasa prva dama dobila u Kini podrsku za svoju novu knjigu. Napad u istom dnevniku na predsednika Crne Gore »koji trosi narodne pare putujuci u Ameriku« nije pratio i napad na nasu prvu damu, jer je ona u Kinu otputovala troseci svoju profesorsku platu, zar ne?

Nevolja je u tome sto se u samoj Kini desavaju promene, slicne onima koje su se nazirale i kod nas pre desetak godina, a koje su drugovi odlucnom akcijom uspeli da osujete, pa se i tamo moraju potraziti za saradnju pozeljne najkonzervativnije komunisticke snage odane ideji kulturne revolucije. Mozda se nasi drugovi zbog svega toga najsigurnije osecaju pod sankcijama, jer kako menjati sistem kad te neko stalno drzi pod blokadom, kad te neko mrzi samo zbog tvoje odanosti vecnim idejama komunisticke pravde?

Novi svetski poredak, tako, u glavama drugova, u sustini, predstavlja osnov za postojanje (ocuvanje) naseg starog poretka. Svetski mocnici tako nastoje da uniste sve »vrednosti« naseg starog poretka: kriminal, nepotizam, izigravanje visepartijskog sistema, diktat i cenzuru u medijima, veliku nezaposlenost, progone neistomisljenika i jos mnogo drugog.

Ako zagovornici svetske zavere protiv Srbije (citaj protiv ostatka komunizma u svetu) prihvate da su u zabludi, tada nestaje potreba za ocuvanjem ovog nakaradnog poretka, te se u skladu sa tim i postavlja pitanje njihove odrzivosti na vlasti. Promene su za njih najveci problem i opasnost, a zagovornici promena, uglavnom mladji ljudi, u najvecoj meri predstavljaju izdajnike ili zabludele delinkvente.

Mozda jos uvek imamo vremena da se prestrojimo na nekoj raskrsnici? Pitanje je da li nasi vozaci poznaju saobracajne znake?

Predrag Sarapa