Ko se boji slobode

Nizu se problemi - rat, Kosovo, Crna Gora, univerzitet, mediji - i svugde je u prvom planu vlast, a sloboda gradjana je zaturena, jedva primetna. Kako izgledaju stvari kada se obrne perspektiva?

Fascinacija vlascu

Mnogi se odusevljavaju vodjama zbog njihove moci, bez obzira na nacin njene upotrebe i posledice koje donosi. Ni vrline nisu bitne. Mnoge vodje su se uspinjale ka vlasti bas poricanjem mnogih vrlina, pokazujuci se, bez zazora, kao ogoljeni silnici. Toboznji nacionalni interes, na koji se pozivaju, donekle otezava razumno posmatranje i delovanje.

Nista manje zanimljiva nije negativna fascinacija. Neprekidno otkrivanje rdjavih osobina i ponasanja vlastodrzaca uzdize ih kao negativne junake, dakle, i dalje kao junake. Upadljiva je strast izricanja cak i krajnjih osuda mocnika, ali se ne da sakriti ni ravnodusnost potonjih, i tolerancija bujice pokuda. Cudan neki despotizam: sve je dopusteno, i vladarima i podanicima, pa ko »izdura«.

I sami kreatori raznih mocnika ponekad zaboravljaju »kako se postaje veliki«. Zamah slobode najpre uklanja razne kreature, da bi se uspravio i uzdigao slobodan gradjanin.

Gadjenje politike

Mnogo je valjanih nalaza o cinizmu hvalisanja ne samo obicnih gradjana nego i raznih mocnika kako ih politika »ne zanima«, bave se njome, bajagi, u iznudici, najcesce zbog »ugrozenosti nacije«, a prvom zgodom ugrabe kakvu poziciju, do najvisih, u hijerarhiji vlasti. Cinizam vlasti prati cinizam posmatraca, retko ironija. Bas to odgovara postojecoj vlasti, da sve ostane u ravni cinizma, s izvesnom razlikom izmedju cinizma mocnih i cinizma nemocnih. Odatle je sloboda proterana.

Zanimanje za slobodu pocinje s onu stranu cinizma i vlasti i podanika. Sloboda je, na primer, od trajnog interesa onih profesora i studenata koji studije i nauku shvataju kao slobodu istrazivanja, izrazavanja i komuniciranja. Za njih su akademske slobode i autonomija univerziteta nasusni temelj zivotnog poziva. A bas to nastoji da im oduzme antidemokratski rezim. Malo mu je sto je decenijama naucne i kulturne ustanove pretvarao u svoj ideoloski aparat, nego bi hteo trajnu i apsolutnu pokornost sebi podobnih studenata i profesora. Protiv takvog rezima, narocito njegovih bahatih poteza i neskrivenog nasilja, ima i te kako razloga za otpor i bunt. Ali, nezamisliva je, i neostvariva, obnova akademskih sloboda i autonomije univerziteta dokle god se on sam ne oslobodi svog udela u nastajanju sadasnjeg rezima. Prisetimo se uloge univerziteta u »antibirokratskoj revoluciji« i »dogadjanju naroda«. Tek kada se univerzitet, i ne samo on, oslobodi te hipoteke, otpori rezimu prerasce iz povrsnih i polovicnih pobuda u stvaralacki pokret promena, i samog rezima. A promena i statusa univerziteta i samog rezima je i te kako politicka delatnost.

Retko dobro

Rezimski ideoloski i propagandni aparati je kriju, kao opasnu stvar. Visemesecne proteste gradjana zbog kradje izbora rezimski mediji su naprosto ignorisali, osim kada su ih napadali kao »sacicu« domacih izdajnika i stranih placenika. A nezavisni mediji su ih »pratili« dok je na toj strani bila upadljiva moc - stotine hiljada gradjana na trgovima i ulicama. Ali, cim su mase nestale sa ulica i trgova, a vodje opozicije zapocele obracune (u prvom redu Draskovic protiv Djindjica i Pesiceve), hitro su proglasili krah svega. Uprkos tome sto je glavni rezultat dotadasnjeg procesa demokratskih promena - nova lokalna vlast u oko 40 najvecih gradova - opstao do dana danasnjeg. Takvo ponasanje medija ne iznenadjuje, jer oni u najvecem broju vec godinama zastupaju ideologiju jednake distance, i prema vlasti i prema opoziciji, podjednako se odnose prema onima koji gaze slobodu i sire mrznju i nasilje i prema onima koji se suprotstavljaju stihiji straha, mrznje i nasilja. Potonji se pripustaju u javnost mahom samo onda kada izbije neki skandal. Takvi - »neutralni« - mediji i sami postaju deo haosa koji proizvodi rezim. I opstaju nekako, u tom haosu, cak se uvecava i njihov broj. Neprimetna su nastojanja da ista ozbiljno i trajno uloze u sam temelj slobode - slobodu medija.

I u najgorem rezimu opstaje profesionalizam, i to u sluzbi reprodukcije rezima koji ugrozava i porice slobodu informisanja, misljenja i komuniciranja. Na tamnom medijskom nebu bljesne poneka zvezda, ali bez koristi za novinarsku profesiju i same medije.

Slobodu, izgleda, skrivaju od svakidasnje upotrebe i oni koji je drze za retko dobro. Malo ko je ocekivao da ce ona »grunuti« 17. novembra 1996. i mesecima potom. A onda, kao da je nestala sa povrsine zemlje i kao ponornica vrludala neznanim tokovima. Pojavila se ponovo, s novom prodornoscu. Ako u Srbiji talas oslobadjanja nije domasio citav poredak, vec su promene ogranicene na lokalne okvire, u Crnoj Gori je najavio sustinsku promenu - raskid sa partijskom drzavom. Mada nije sasvim izvesno kako su procesi demokratskih promena u Srbiji uticali na demokratske procese u Crnoj Gori, izvesno je da se tamo rascepila vladajuca partija, i da je jedan njen deo postigao sporazum s delom opozicije o pravilima izborne smene vlasti, i da su na toj osnovi sprovedeni predsednicki izbori i pripremljeni vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Pouzdane rezultate ovih izbora jos nemamo (31. maja, kada se zakljucuje ovaj broj Republike). Ako i ovi izbori pokazu nastavak i jacanje trenda demokratskih promena sasvim je razumno ocekivati da ce oni imati uticaj na dalja zbivanja i u Srbiji. Nije iskljuceno da ce ponornica na povrsinskom toku dobiti nove pritoke i novu snagu i savladati glavnu prepreku slobode - partijsku drzavu i u Srbiji.

Bas ta promena izaziva pravu paniku u rezimskim krugovima. Oni je prenose i na podanike. Ne libe se sile i podvala. Pokazalo se bezbroj puta da sadasnji vlastodrsci sa svim i svacim nekako izidju na kraj, osim sa slobodnim gradjanima. Tek slobodni gradjani u izmenjenom poretku mogu naci put za resavanje i problema Kosova, nezaposlenosti, materijalnog siromastva i duhovne bede. A kada sloboda kao retko dobro postane javno dobro svih gradjana, secacemo se minulih godina kao duge nocne more.

Nizu se, dakle, uzbudljivi dogadjaji, ali tek kada ih dovedemo u vezu sa slobodom oni postaju prava istorijska zbivanja.

Nebojsa Popov