Broj 190

Rep reptila ili testiranje apatije

Hipoteticni letopisac, s kraja ovog veka, zapisao bi, o vladavini Slobodana Milosevica, u svojoj kupusari sledece: »Vladao je dugo i grcevito«.

Koje li razlike izmedju onog smusenog i preplasenog bankarcica koji, okruzen silnim oklopnicima, dovikuje promuklim glasicem svojim zalutalim i smusenim poklonicima »Volim i ja vas« i ovoprolecnog, ponovo rumenog od osionosti, tiranosaurusa! Regeneracija repa koji mu je bio otkinut dovrsena je, sad ponovo mlatara njime punom snagom.

Sve se, cini se, kao sto je nekad govorio, sliva u njegov levak. Osionosti koje smisli i sprovede uz pomoc svojih »sasluzivaca« jedva da nailaze na otpor. Princip svakog samodrsca »hoce mi se - moze mi se« ponovo se cakli. Hoce mi se da za saveznog premijera postavim svog slugana - moze mi se. Hoce mi se da razbucam slobodne medije - moze mi se. Mora biti da je i sam iznenadjen atmosferom tako lake predaje i neotpora. Svaki njegov osvetnicki hir prolazi kao kroz sir. Toliko neprotivljenje prosto izaziva divljenje. I njegovi batinasi, razmetljivo malobrojni i lagano obuceni, biju vise da ostanu u batinaskoj kondiciji nego sto nesto ili nekoga stite.

Svaki pokusaj demokratizacije tiranije u Srbiji vodi u jos crnju tiraniju. Pisao sam o tome posle zimskih protesta: tiranin koji se posle pokusaja zbacivanja doceka na noge postaje jos gori i osioniji. Posao sa tiranima mora se dovrsiti do kraja, a nadu u njihovo »smeksavanje« valja baciti u djubre. Zato su novosadski studenti, s cinicnom lucidnoscu, porucili svojim profesorima i roditeljima: »Ako ste vi kukavice mi necemo da ispadnemo budale«!

Dedinjski samodrzac ovog proleca uspesno je sproveo testiranje svenarodne apatije i neprikosnovenosti svoje moci. No, ima raznih fela mocnika. Milosevic je tip »seljackog mocnika«, mocnika koji uvek nastoji da svoju moc ucini redundantnom kako bi rekli lingvisti. On demonstracijama svoje moci uvek dodaje jedan detalj koji tu moc »overava« (kako bi rekli placeni likvidatori) a zrtve dodatno ponizava. Njemu nije bilo dovoljno da pridavi vecinu slobodnih elektronskih medija (sto bi sa stanovista ovekovecenja vlasti bilo dovoljno) vec je udesio da istovremeno njegov nestasni mezimac dobije medijsku igracku »najsavremeniju u Evropi«. Verovatno ce, po istom principu seljacko-balkanske demonstracije moci, i gdja Markovic postati rektorka.

Gospodari razloga

Jedan od servisera dedinjskog rezima nedavno je, povodom novog skoka nemacke marke, obznanio: »Nema nikakvih razloga da kurs marke skoci«! Recenica nam je poznata, ona se u raznim varijacijama svake nedelje emituje iz gazdinih kancelarija. »Nema nikakvih razloga za povecanje cena« (iliti za nestasice, iliti za strajkove, iliti za demonstracije...). Oni nisu samo gospodari nasih sudbina, oni su i gospodari razloga koji uticu na njih. Ima razloga samo za ono za sta oni nadju da ima razloga. Samo su njihovi razlozi vaskoliko razlozni. Samo njihovi razlozi bolestima nisu podlozni. Na izborima pobedjuju ne oni koje narod hoce vec oni za koje oni smisle da ima razloga da pobede. (Videcemo da li se carstvo njihovih razloga uspesno proteze i na Crnu Goru - u trenutku pisanja ovog teksta to se ne zna.) Ako se nesto dogodi uprkos tome sto oni smatraju da nema razloga da se to desi to se i nije dogodilo. Sve sto se dogodi mimo njima poznatih razloga (a svi su pravi razlozi njima poznati) obicna je fatamorgana, opsena, tlapnja. »Ne smemo dopustiti uticaj divljih, lutajucih, para-razloga. Samo je postovanje nasih, tj. pravih razloga, sigurna zaloga srecne buducnosti.« Nema razloga da narod bude nesrecan i nezadovoljan kad postoje svi razlozi i uslovi da bude srecan i zadovoljan.

Program za mazanje

Jedan od celnika (ili cetobasa) SPO-a, pojasnjavajuci zasto su savezni poslanici ove partije glasali za vladu »malog Moma«, rece da je glavni razlog za to podudarnost njihovog programa sa onim sto je ponudio novi premijer. A biti protiv svog programa je, naravski, svetogrdje. Partijski programi nisu samo vasarska secerlema za glasacku decu vec, pokazuje se, zgodno opravdanje za svaki vid sitnog ulagivanja rezimu i za sicar.

Rec »program« (koja se obavezno pise sa velikim »P«) bila je, onomad, izgovor i za kolabornatsku trgovinu. »Ne skaci svom Programu u usta!«, porucuju na espeoovci. I istovremeno nam porucuju da se uz malu kolicinu programa svaka hrana, ma kako neukusna, moze uneti kroz usta. I, postati probavljiva. Program je koncentrat najhranljivijih sastojaka, nebesko ice. Verujem da ce espeoovci uskoro otvoriti kioskarnicu u kojoj ce prodavati ovo bozansko hranivo. »Molim vas, mogu li dobiti sto grama vaseg blagocestivog programa?« Pastetom od programa mazacemo neukusni hleb nase svakidasnjice i svi cemo biti siti i zadovoljni.

Miodrag Stanisavljevic

Posaljite nam vas komentar