Nova rubrika

Povremeno smo objavljivali pisma citalaca. Mahom su bila prijateljska, cak veoma prisna. Neka od njih smo objavljivali. Zamerano nam je da se time hvalisemo. Stiglo je i poneko psovacko pismo. Nismo ih objavili, jer i inace smo protiv mrznje, pa i prema nama, a drzimo i do dobrog ukusa. Mozda gresimo, ali takav stav smo izabrali i jos ga se pridrzavamo, kao Urednistvo.

Pisma i dalje stizu, obicnom i elektronskom postom, i nije red ostaviti ih bez odgovora. Zbog toga otvaramo novu rubriku.

Povodom 10. godisnjice izlazenja lista dobili smo nekoliko pisama i vise usmenih poruka, uglavnom pozitivnih. Tako nam Danuta i Dorota iz Varsave, uz cestitke, zele da istrajemo »jos 100 godina", a Vera iz Zrenjanina izrazava postovanje za »neobicnu istrajnost« i, takodje, zeli da jos dugo postojimo.

Jovan iz Bostona, koji je tamo jos od 1965. godine, kaze da sa zadovoljstvom cita nas list. Pominje razne neprijatnosti zbog rdjave politike rezima ove zemlje i prilicno sumorno zavrsava svoje pismo: »Vasi clanci sadrze mnogo istine i razuma. Jedino, posto je situacija mnogo zapustena i na prvi pogled skoro bezizlazna, osecanje posle citanja je kao po povratku iz bolnice posle posete neizlecivom bolesniku. To naravno nije vasa krivica. Produzite, ako mozete, i dalje vas dobar rad«.

Svakako, mnoge stvari ovde nalikuju »neizlecivom bolesniku«, pre svega sam rezim koji se opire svakoj ozbiljnijoj promeni. To nam je jasno. Mnoge analize nasih saradnika time se bave. Ali, jos vise drzimo do onih tekstova, njih je i vise, u kojima se autori bave »skrivenim delovima istorije«, traganjima i nastojanjima da se nadje izlaz iz lose situacije, o cemu malo pisu cak i nezavisni listovi (kazu, nije atraktivno za citaoce). A kada bi se o svemu tome vise znalo, i kada bi izmedju razlicitih aktera koji teze promenama postojala makar normalna komunikacija (a ne ignorancija i antagonizam), mozda bi nasa situacija bila »izleciva«. Ta nece nas valjda spasavati samo svet, koji nije ni zakuvao ovdasnji metez, i to bez sudelovanja nas samih.

Zoran Mutic nam pise iz Sarajeva i, pored zadovoljstva usmerenjem lista i tekstovima u njemu, opominje nas i na izvesne greske. Greska je, svakako, sto je uz tekst Mihajla Mihajlova izostalo ime autora, ali prestrogo se tvrdi da imena autora nigde nema, a ima ga - na naslovnoj strani lista. Prigovor zbog objavljivanja teksta Stevana Lanjija, u kojem su izrecene ocene o Djilasu koje su naljutile njegovog sina Aleksu, koji nam je zbog toga otkazao i prijem lista, shvatamo ozbiljno. Zabrinuti smo zbog takvih reagovanja. Izbegli bismo ih da nismo objavili pomenuti tekst, ali time bi bilo uskraceno pravo onih koji se ne slazu sa izvesnim ocenama o znacajnim licnostima. Uostalom, i sam Mutic smatra da o izvesnim aspektima delovanja Milovana Djilasa jos nije izrecen celovit i temeljit sud. Inace, Muticeve pohvale objavljenom prilogu Lazara Stojanovica samo su deo pozitivnih poruka o istom tekstu. I mi zalimo sto nema vise takvih, analitickih i autorefleksivnih tekstova, mada smo mnoge aktere raznih zbivanja molili da pisu i objave svoja vidjenja raznih dogadjaja i zbivanja.

Ilija Moljkovic, autor dokumentarne knjige o Studentu, poznat kao veoma strog citalac, javio se opsirnim pismom nakon objavljivanja knjige. Najvise zamera zbog sitnog sloga koji otezava citanje. Ukazuje samo na jednu materijalnu gresku, da u br. 183, str. 10, pod tackom 2 stoji: »Jedan od prisutnih«, a treba »Jedan deo prisutnih«. Izvinjavamo se autoru i citaocima. Zamera nam i sto je izostavljena tabela na kojoj je prikazan broj delegata na sednici u Sali heroja, od 27. decembra, jer bi, smatra on, ti podaci razjasnili s koje strane nastaje opstrukcija sednice, od »partijaca« a ne od onih koje su rezimski mediji oznacili kao bukace. Gresku donekle mozemo umanjiti navodjenjem izvesnih podataka, ali objavljivanje citave tabele zauzelo bi citavu stranu lista, a malo bi nam pomogla da ista pouzdanije zakljucimo. Prema podacima saopstenim na pomenutoj sednici Skupstine SSBU, od predvidjenih 238 prisutna su 102 delegata, najvise sa Filozofskog fakulteta - 24 (od 25 na spisku), Pravnog - 14 (od 21), Medicinskog - 10 (od 15), Filoloskog - 9 (od 16), po 5 sa Elektrotehnickog (od 8), Masinskog (od 11) i Prirodno-matematickog (od 10), s ostalih jedinica Univerziteta bilo ih je od 1 do 4, a sa devet nijedan.

U nacinu odbrane i gusenja slobode stampe mnoge stvari su ostale nepoznate. Neke od njih se, verovatno, nikada nece rasvetliti, ali neke je mogucno rekonstruisati, kako osnovano primecuje Ilija, ne samo radi buducih istrazivanja, nego i radi sadasnjih saznanja. Naime, taloze se razne ocene o »sezdesetosmasima«, a retke su analize. Olako se izricu osude, kako su, toboze, sve to nekakve »komunjare« koje su laznom pobunom mnoge stvari upropastile, a da se bas nista ne kaze, konkretno, ko je sta zaista radio i uradio, pa i upropastio.

Razvoj kritickog misljenja, ponovimo to i sada, glavna je nasa ambicija. Tome je posvecena i 10. godisnjica izlazenja naseg lista. Ocekujemo saradnju u izboru tema i autora, razlicitim prilozima, od analitickih do najkracih »crtica« o tekucim zbivanjima. Bile su nam od koristi i sugestije o nacinu organizovanja pretplate i distribucije. Blizi se kraju i ova godina, pa razmatramo mogucnosti opstanka i, eventualnog, razvoja u narednoj godini.

Ocekujemo da ce od nase prepiske imati koristi i citaoci i urednici, a na odredjenu korist i same javnosti.

Urednistvo