»Republikina« tribina u Kragujevcu

Zasto u Srbiji, uprkos tolikom siromastvu, nema izrazitijeg socijalnog bunta

U sredu, 20. maja, posle otvaranja Republikine izlozbe, u Kragujevcu je vodjena rasprava o temi »Beda i bunt«. Izbor ove teme nije bio slucajan - tih dana ispred Gradske skupstine odrzavani su svakodnevni protesti radnika Namenske, a grupa od oko 60 oruzara strajkovala je gladju, zahtevajuci zaostale tromesecne plate. Medjutim, Republikina tribina nije se ogranicila samo na lokalne dogadjaje, vec je nastojala i da odgovori na pitanje: zasto u Srbiji i pored tolike bede i siromastva nema nekog izrazitijeg socijalnog bunta?

Istaknuta socijalna radnica Vesna Pajevic, inace potpredsednica gradske vlade, smatra da nemamo nikakvog sindikalnog udruzivanja, pa prema tome ni sposobnost da se zajednicki branimo od bede. Ljudi se zadovoljavaju sa onih 120 zlehudih dinara sto primaju na kasi preduzeca, nemaju volje da se odupru zlu zbog cega cemo u bedu da tonemo sve dublje. »Svakoga jutra«, kaze Vesna Pajevic, »oko 45 000 ljudi, racunajuci one koji su bez posla ili su na prinudnom, ne ide u svoja preduzeca. Medjutim, oni nisu osetili potrebu da se pridruze oruzarima koji protestuju pred Gradskom skupstinom. Zato sam i skeptik da ce kod nas brzo doci do bunta«. U Kragujevcu je, prema podacima iz 1996, nacionalni dohodak samo 302 dolara po stanovniku, ali se to krije.

Radnici, pretezno kvalifikovani majstori, montaznog preduzeca »Romanija« vec cetvrtu godinu su bez plate i posla, ali uprkos tome nema ih na mestima gde se protestuje. Sindikalni rukovodilac u tom preduzecu Toma Radivojevic objasnjava da se radnici snalaze kako znaju i umeju i »da nemaju motiva za bunt«. Pokusavali su preko republickog i granskog sindikata, pa nista. S druge strane, u gradu nema nikakvih investicija. Medju radnicima preovladjuje beznadje i osecanje napustenosti. Ali, ovo nije slucaj samo sa »Romanijom«. »Otkako pamtim«, kaze Radivojevic, »radnicka klasa je danas najugrozenija. Nije sporno da nesto treba uciniti na objedinjavanju radnickih napora, ali sta i kako? Evo, cak i radnici iz raznih 'Zastavinih' fabrika ne mogu da se dogovore medju sobom«. Podstaknut podatkom Vesne Pajevic da su mnogi radnici spali na bednih 120 dinara mesecno, glumac Ljubivoje Tadic primecuje da su u Narodnom pozoristu u Beogradu pali cak i na 60 dinara. Degradacija se ogleda i po mnogo cemu drugom - nedavno su glumci Narodnog pozorista, prilikom gostovanja u Becu, nocili u prihvatilistu Crvenog krsta! Dok tako nasa najuglednija pozorisna kuca tavori u ponizavajucim uslovima, Ministarstvo kulture priprema novi zakon o pozoristu, koji ce isto tako biti represivan, kao i ovaj o univerzitetu.

Uzroci radnicke pasivnosti tumaceni su na razne nacine. Sinisa Dimovic kaze da iz iskustva zna da se radnici plase. »Oni s razlogom strahuju«, kaze on, »da mogu odmah biti izbaceni s posla. S druge strane, nezavisni sindikati i gradska vlast nisu u mogucnosti da ih zastite i tu se krug zatvara«. Objasnjavajuci zasto se ne odvazuju na bunt, Jelena Stankovic tvrdi da najveci deo radnika zivi od onoga sto dobije sa sela. To sto zarade u »Zastavi« samo je dodatak, a uz to ide im i socijalno osiguranje. Osim toga, vlada velika sebicnost, pa se radnici bune samo kada su licno pogodjeni.

Raspravu u Kragujevcu odlikovalo je nastojanje da se sto dublje pronikne u pravo stanje radnicke klase danas. Profesor Gordana Mitic naglasava da je »moralna i duhovna beda ta koja otezava da se ljudi pokrenu na bunt«. Materijalne mogucnosti se mogu brzo obnoviti, ali savladavanje duhovne i moralne bede ce potrajati. Ona se ogleda i u cinjenici da se u raznim »Zastavinim« sektorima cesto strajkuje, ali se radnici ne pridruzuju jedni drugima. Tako se pada sve nize. »Doci cemo u situaciju da radnici strajkuju i za sto dinara.«

Ima li dna ovom nasem materijalnom siromasenju? Odgovarajuci na ovo pitanje, Nebojsa Popov istice da je to mogucno samo ako se ovlada duhovnom bedom. Bez toga nema ni merila gde se nalazi to dno prema kojem se ide. Pocetak naseg duhovnog zarusavanja Popov vidi u tome »sto smo bili korumpirani jos u proslom, socijalistickom rezimu. Kada je pre godinu i po dana osvojena lokalna vlast za mnoge je, kao najvaznije, bilo pitanje kako podeliti taj mali plen i ko ce komandovati. Svesno se islo na razbijanje koalicije Zajedno i ekspresno obnavljanje monarhije, mada su raniji dogovori bili drugaciji. Sve su to stvari koje reprodukuju bedu«. Ukazujuci na opasnost da duhovna beda dovodi do fasizma, Popov nas izlaz vidi i u ovome: »Treba nam neki novi oblik prosvecivanja gradjana«.