Kalendar
Druga polovina maja
Milosevic se sastao sa Rugovom
Na nagovor americkih diplomata Holbruka i Gelbarda, predsednik SRJ Slobodan Milosevic primio je 15. maja u Belom dvoru u Beogradu, delegaciju kosovskih Albanaca, na celu sa liderom DSK Ibrahimom Rugovom. Dogovoreno je da otpocnu srpsko-albanski razgovori i da se vode jednom nedeljno, za pocetak, u Pristini.
Crnogorska skupstina opozvala savezne poslanike
Na sednici od 15. maja, da bi osujetila smenu kabineta saveznog premijera Radoja Kontica, Skupstina Crne Gore je usvojila predlog za dopunu Zakona o izboru saveznih poslanika u Vecu republika Savezne skupstine i Rezoluciju o zastiti interesa Crne Gore u Vecu republika. Mandat crnogorskih poslanika time je postao imperativan, sto znaci da je predvidjen njihov opoziv u slucaju da se »ne predstavlja Crna Gora u skladu sa njenim interesima«.
Da li je zabranjen rad nezavisnih elektronskih medija?
Na izbornoj konferenciji Gradskog odbora svoje stranke, predsednica Direkcije JUL-a dr Mira Markovic obrazlagala je tezu da je rat protiv prethodne Jugoslavije »vodjen u Beogradu osvajanjem sredstava informisanja« i da se pokazao efikasnim jer se Jugoslavija raspala. Danas se, prema njenim recima, »umnozava broj sredstava informisanja koja imaju za cilj destabilizaciju drustva«. Njene reci »pravilno« je shvatilo Savezno ministarstvo za telekomunikacije, koje je 15. maja objavilo rezultate u februaru raspisanog oglasa za dodelu privremenih dozvola za koriscenje radio-frekvencija i TV kanala. Dozvole je dobilo 174 radio-stanice i 73 TV stanice, koje ce koristiti godinu, odnosno dve godine. Bez dozvole je ostalo oko 200 radijskih i TV stanica, a medju njima gotovo sve clanice Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), osim Radija B-92, TV Pancevo i F kanala iz Zajecara. ANEM je zatrazio smenu saveznog ministra za telekomunikacije Dojcila Radojevica zbog nezakonitosti i samovolje u sprovodjenju konkursa za dodelu frekvencija. Preduzeta je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke o visokim naknadama za koriscenje frekvencija. Radio B-92 bi, prema odluci Ministarstva, trebalo da placa oko 180 000 dinara mesecno. Clanice ANEM-a dogovorile su se da, uprkos nedobijanju dozvola, nastave sa emitovanjem programa. Iz Saveznog ministarstva, pred ulazak ovog kalendara u stampu, stigla je vest da je Ministarstvo odlucilo da smanji naknade za oko 75 posto u odnosu na prethodnu odluku.
Smenjen predsednik Savezne vlade
Na predlog SNP Crne Gore, na sednici od 18. maja Savezna skupstina je donela odluku da se izglasa nepoverenje Saveznoj vladi i premijeru dr Radoju Konticu. Za ovu odluku u Vecu republika glasalo je 21 od ukupno 40 poslanika, a u Vecu gradjana 90 od ukupno 130 poslanika. SNP Crne Gore, kao predlagac, ali i poslanici SPS, JUL i SRS obrazlozili su smenu Savezne vlade tvrdnjama da premijer Kontic »nije u stanju da rukovodi Vladom u nagomilanim ekonomskim, socijalnim i politickim problemima«, da nije reagovao na kritike na racun Vlade i da se nije dovoljno distancirao od »secesionisticke« politike Mila Djukanovica. Za smenu Kontica glasali su i sestorica poslanika iz redova SNP, kojima je, dva dana ranije, crnogorska skupstina »oduzela« poslanicke mandate. Odluku Savezne skupstine predsednik Crne Gore Milo Djukanovic ocenio je kao »bezobziran udar na Crnu Goru« i »na temelje zajednicke drzave«.
Suspendovana zabrana investicija u SRJ
Odluka o zabrani stranih investicija u SRJ, usvojena na sednici Kontakt grupe 9. maja u Londonu, »privremeno je stavljena na led«, kao ustupak zbog pocetka dijaloga Milosevic-Rugova. Na osnovu konsultacija evropske »petnaestorice«, britansko predsednistvo EU odlucilo je da povuce predlog »zajednicke pozicije« o implementaciji zabrane investiranja u SRJ, koji je 18. maja podnet na usvajanje Savetu ministara za razvoj. Evropljani su tako odlucili da se »ne zalecu sa sankcijama«, nego da, ohrabreni susretom Milosevica i Rugove, »sacekaju i vide« kako ce se stvari razvijati. Na »ledu« je za sada samo zabrana investicija, dok je o ostalim sankcijama odgovarajuca regulativa vec stupila na snagu.
Za predsednika Savezne vlade izabran Momir Bulatovic
Dan posle rusenja Savezne vlade Slobodan Milosevic je obavio konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, nakon kojih je odlucio da za mandatara nove savezne vlade predlozi Momira Bulatovica, bivseg predsednika Crne Gore i lidera Socijalisticke narodne partije Crne Gore. U obrazlozenju predloga, predsednik Milosevic kaze da je Momir Bulatovic »potvrdio svoju cvrstu patriotsku opredeljenost i okrenutost ostvarivanju jedinstvene jugoslovenske politike« i da je »nesumnjivo najuglednija licnost u Crnoj Gori... beskompromisni borac protiv kriminala i korupcije«. Istoga dana (19. maja) sa partijskim predstavnicima konsultovao se i mandatar Bulatovic oko sastava svog premijerskog kabineta. Tajnim glasanjem, obavljenim 20. maja na odvojenim sednicama, poslanici oba veca Savezne skupstine izabrali su Momira Bulatovica za novog jugoslovenskog premijera. U Vecu republika za njega je glasalo 25 a u Vecu gradjana 95 poslanika. Prema ocenama analiticara nasih politickih zbivanja, iskljuciv motiv za rusenje stare i izbor nove vlade bio je da se, pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori, iz Savezne vlade sklone svi ljudi Mila Djukanovica i da ih zamene sam Bulatovic i njegovi ljudi.
Djukanovic i Marovic kod patrijarha
U ponedeljak 21. maja, poglavar SPC patrijarh Pavle, sa visokim crkvenim dostojanstvenicima, primio je crnogorskog predsednika Mila Djukanovica i predsednika crnogorske skupstine Svetozara Marovica. Predstavnici SPC izrazili su zadovoljstvo sto su se njihovom pozivu odazvali najvisi predstavnici Crne Gore i, ujedno, zaljenje sto sastanku ne prisustvuju i drugi pozvani: predsednik SRJ Slobodan Milosevic, predsednik Srbije Milan Milutinovic i predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic. Predstavnici SPC su ukazali postovanje razumnom pristupu drzavnog rukovodstva Crne Gore na trazenju miroljubivog resenja kosovskog problema i ocuvanju zajednicke drzave. Crnogorski politicari su, sa svoje strane, izrazili zabrinutost najnovijim odlukama saveznog drzavnog vrha i ponovili resenost da istraju na svom opredeljenju za ocuvanje i razvoj zajednicke drzave, afirmaciju demokratije i ekonomskog napretka jugoslovenske federacije i njenih clanica.
Zapoceo srpsko-albanski dijalog o Kosovu
Dvadeset drugog maja u Pristini je konacno zapoceo dugo ocekivani srpsko-albanski dijalog o Kosovu. Razgovor je vodjen u prostorijama Drustva knjizevnika Kosova i kosovskog PEN centra, a prisustvovali su: sa albanske strane - Fehmi Agani, Veton Suroi, Bajram Keljmendi, Pajazit Nusi i Mahmut Bakali, a sa srpske strane - Ratko Markovic, Nikola Sainovic, Tomislav Nikolic, Radoslav Rajakovic i Leposava Milicevic. Americki ambasador u Skoplju Kristofer Hil rekao je posle sastanka: »Ja sam bio u drugoj sali DSK jer je srpska strana odbila medijatora. Ovde su se sreli da bi dogovorili okvir nastavka razgovora«. »Diskutovalo se o metodama, okvirima i modalitetima vodjenja razgovora i merama stvaranja medjusobnog poverenja... i o politickom statusu Kosova« - rekao je portparol grupe »G 15« Bljerim Salja, urednik nedeljnika Bujku. U saopstenju srpske strane, koje je procitao Ratko Markovic, istice se da je »sastanak protekao u tolerantnoj atmosferi i otvorenom iznosenju razlicitih pogleda o situaciji i pravcima normalizacije stanja i odnosa na Kosovu i Metohiji«.
Sveti arhijerejski sabor SPC zavrsio zasedanje
U Beogradu je zavrseno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC, koje je trajalo od 11. do 23. maja. U izdatom saopstenju sa ovog najviseg skupa SPC, kaze se da Sabor »izrazava svoju najdublju zabrinutost zbog sporosti prevazilazenja krize na Kosovu i Metohiji, kao i zbog nasilja i terora koji tamo i dalje traje nesmanjenom zestinom«. Sabor je osudio teror i primenu nasilja, smatrajuci »da se pitanje Kosova i Metohije moze resiti jedino demokratskim sredstvima, putem iskrenog dijaloga«, u kojem bi, pored najvisih srpskih i albanskih delegacija, ucestvovali i predstavnici kosovskih Srba, Turaka, Roma, Muslimana i Gorana. U zelji da doprinese miroljubivom resenju, Sabor se obratio najvisim nosiocima vlasti u SRJ, Srbiji i Crnoj Gori, da se, uz ucesce delegacije Sabora, hitno sastanu radi svestranog dijaloga o ovom zivotno vaznom pitanju.
Zakon o univerzitetu usvojen
Skupstina Srbije je, 26. maja, posle celodnevne rasprave, usvojila Zakon o univerzitetu, dopunjen Vladinim amandmanima kojima su ublazene odredbe o rezimu studiranja, vraceni neki ispitni rokovi koji su trebali biti ukinuti, olaksan prelazak sa sufinansiranja studija na redovne studije i smanjena skolarina za one koji ponavljaju godinu. Amandmani politickih stranaka, kao i zahtevi Univerziteta, su odbijeni. Za prihvatanje zakona glasalo je 153 poslanika (leva koalicija i radikali), a protiv 46 poslanika SPO, Nove demokratije, SVM i koalicije Vojvodina. Na brutalno prebijanje studenata pred zgradom Skupstine osvrnulo se svega nekoliko poslanika, istakavsi da je »pendrek opet nasrnuo na indeks«, a radikali i socijalisti, koji su uopste pokazali da znaju za batinanje, krivicu su svalili na profesore, koji studente »vec deset dana huskaju protiv zakona«. Opozicioni poslanici istakli su da se novim zakonom gusi autonomija univerziteta i na univerzitet uvodi politika vladajuce koalicije, dok su ga branioci iz redova SPS, JUL i radikala »kovali u zvezde«. Ovim zakonom je predvidjeno da vlada imenuje rektora, dekane, upravne odbore univerziteta i fakultetâ, preko kojih ostvaruje sveobuhvatnu kontrolu rada na univerzitetu. Predsednik Srbije Milan Milutinovic potpisao je ukaz o prihvatanju zakona 29. maja, koji za osam dana stupa na snagu. Samo pet fakulteta i jedan institut objavili su da stupaju u strajk, a Nastavno-naucno vece je odlozilo odrzavanje sednice zakazane za 29. maj, dok je rektor Dragan Kuburovic potvrdio da podnosi ostavku. Protesti studenata se nastavljaju.
Ljubisa Vujosevic
|
