Gradske setnje

To nisu setnje prijatne i optimisticke koje donose nove utiske i odmor. Ici gradom znaci probijati se uskom trakom trotoara izmedju parkiranih kola i zidova zgrada, ici prljavim ulicama pored otvorenih prozora podruma iz kojih zaudara, ici pored prepunih kontejnera koji se cesto puse.

I tako su setnje moguce samo sirokim kolovozom pod uslovom da sav saobracaj stane i da se oslobodi prostor za setace. Ali ni to nisu vise prijatne setnje.

Sredinom gradskih ulica »setaju« polugladni penzioneri, »zaposleni« na prinudnom odsustvu, lekari, profesori, radnici, opljackane stedise. Setali su uporno iz dana u dan mnogobrojni gradjani tokom zimskih meseci 1996/97. godine zbog izbornih kradja, setali su tada i studenti Beogradskog univerziteta. Slivale su se povorke setaca u centar grada.

Setnje gradom su protest, ocaj, gnev, revolt, mozda i nada.

Svetozar Muzijevic