Broj 189

Kalendar

Prva polovina maja

»Oruzari« prete strajkom gladju

Vec pune dve nedelje traje najnoviji strajk i protest radnika »Zastave - namenskih proizvoda« iz Kragujevca, poznatih kao »oruzari«. Rukovodstvo sindikata pobunjenih »oruzara« zahteva od Savezne vlade da konacno resi status ove najstarije i najvece »vojne fabrike«, da regulise problem drzavnog duga »Namenskoj«, kako u zargonu zovu ovu fabriku, i da se radnicima obezbede novi poslovi i isplate sva zaostala dugovanja. Radnici traze da se »utvrde takvi rokovi i poimence odrede nosioci obaveza u procesu resavanja problema ZNP«. Medjutim, od pregovora sa Vladom, izgleda, nije bilo nista. Osmog dana strajka, sekretar sindikata Dragutin Stanojlovic Bata najavio je novi strajk gladju, u koji ce, prema najavama, stupiti oko dve stotine radnika. Devetog dana protesta radnici su, okiceni vencima djurdjevka, prosetali Kragujevcem pevajuci popularni »Djurdjevdan«. Iz sindikata su iskljucena dvadesetorica direktora, a najavljeno je i iskljucenje upravnika, nacelnika, sefova odseka i odeljenja, kao i radnika koji se ne budu pridruzili strajkacima. Direktori iskljuceni iz sindikata bice izbaceni i iz svojih fotelja i rasporedjeni na nove duznosti.

Slucaj Strpci pred sudom

Slucaj otmice i nestanka dvadeset Muslimana, putnika voza broj 671 na liniji Beograd-Bar, koji se dogodio 27. februara 1993. u stanici Strpci, teritorija Republike Srpske, rasvetljava se ovih dana u Okruznom sudu u Bijelom Polju, gde je pocelo sudjenje Nebojsi Ranisavljevicu iz Despotovca, optuzenom za ucesce u pomenutoj otmici za krivicno delo ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva.

Ranisavljevic je negirao sve izjave koje je dao u istraznom postupku, tvrdeci da je to ucinio pod prisilom policije. Sve sto je sada »priznao« odnosi se na cinjenicu da je kao dobrovoljac ratovao po bosanskim ratistima, pod komandom potpukovnika VRS Luke Dragicevica, te da je »branio srpstvo«. Na dosadasnjem sudjenju saslusano je jos nekoliko svedoka, iz cijih svedocenja se jos nista ne moze zakljuciti u pogledu ishoda sudjenja i utvrdjivanja krivice. Porodice zrtava zastupaju advokati Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, a sudjenju prisustvuje i predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava Sandzaka Sefko Alomerovic.

Kosovo: borbe se nastavljaju, studenti protestuju

Borbe izmedju srpske policije, a u poslednje vreme i Vojske Jugoslavije, s jedne, i albanskih terorista, s druge strane, nastavljaju se i dalje, ali sa nesto smanjenim intenzitetom. Dva jaca okrsaja vodjena su prvih dana maja u i oko sela Ponosevac, a poslednjih nekoliko dana i na putu Pristina-Pec. Na obe strane ima mrtvih i ranjenih. Medijsku paznju ovih dana zaokuplja i protest srpskih studenata Tehnickog fakulteta u Pristini, koji su od Ministarstva prosvete dobili nalog da zgradu fakulteta 15. maja ustupe albanskim studentima. Studenti su se zabarikadirali na fakultetu i porucili da ih »osim silom, niko ne moze isterati iz ovih prostorija«. Oni traze raskid sporazuma o skolovanju albanskih studenata na Univerzitetu u Pristini ili Milosevicevu ostavku, a u tome ih podrzava i rektor Papovic, koji je studentima rekao: »Na srpskom Kosovu moze da se razvija samo srpski univerzitet«!

Savet Evrope trazi hitan dijalog

Komitet ministara Saveta Evrope zatrazio je 5. maja od vlasti u Beogradu i od kosovskih Albanaca da odmah obustave nasilje na Kosovu i da pokrenu konstruktivan dijalog bez preduslova i uz ucesce trece strane. Oskudno saopstenje sa sastanka ministara dopunio je sef nemacke diplomatije Klaus Kinkel, koji je istakao da medjunarodna zajednica ne dopusta nikakvu secesiju, nego da podrzava teritorijalni integritet SRJ. Albanska strana treba da zaustavi teroristicke akte, a srpska nasilje i da povuce jedinice specijalne policije do pocetka dijaloga. Treca strana, koja bi posredovala u pregovorima, bila bi najmanje bolna kao misija OEBS-a i njegovog izaslanika Felipea Gonzalesa.

Nove donacije za Bosnu i Hercegovinu

U Briselu je 7. i 8. maja odrzana Cetvrta donatorska konferencija za rekonstrukciju Bosne i Hercegovine, koja je pokazala da je prevazidjen izvesni »zamor Bosnom«, koji se prosle godine osetio kod medjunarodnih donatora. Predstavnici vise od 50 vlada i 35 medjunarodnih organizacija odlucili su da za obnovu i razvoj BiH bespovratno dodele novih milijardu i dvesta pedeset miliona dolara. I ovog puta, glavni donator bice Evropska unija, a slede SAD, Japan i Svetska banka. Na konferenciji je odluceno da se promeni odnos prema Republici Srpskoj, koja je zbog opstrukcije paljanskog rukovodstva u ranijim raspodelama izvlacila »deblji kraj«. Premijer Dodik obavezao se pred donatorima da ce njegova vlada ispunjavati sve preuzete obaveze. Svoje donacije donatori su uslovili doslednom primenom Dejtonskog sporazuma, saradnjom sa Haskim tribunalom, nesmetanim povratkom izbeglih i prognanih, jacanjem unutrasnje bezbednosti i saradnjom medju entitetima.

Sankcije - »miran, tih i smrtonosan lek«

Citat iz naslova ovog priloga pozajmila je predsednica Medjunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Astrid Hajberg od nekadasnjeg predsednika SAD Vudroa Vilsona, da bi okvalifikovala sankcije nedavno uvedene SR Jugoslaviji. Deleci misljenje mnogih eksperata gospodja Hajberg je istakla da sankcije »osiromasuju one koji su vec ugrozeni« a cine bogatima one koji »koriste situaciju baveci se kriminalom i krijumcarenjem«. Medjunarodna Kontakt grupa, medjutim, prenebregla je ovu cinjenicu i, na sastanku Grupe G 8, odrzanom 9. maja u Londonu, prosirila sankcije prema SRJ embargom na investicije, na osnovu jedinstvenog stava ministara inostranih poslova clanica Kontakt grupe da »situacija na Kosovu izaziva veliku zabrinutost« i da predsednik Milosevic ne ispunjava zahteve medjunarodne zajednice. Uvodjenje embarga na investicije u SRJ nije podrzao jedino predstavnik Rusije. Na brifingu za novinare, sef britanske diplomatije Robin Kuk je izjavio: »Odluka koju smo usvojili primenjuje se na celu SRJ i vrlo jasno smo stavili do znanja da dijalog o buducnosti Kosova mora biti vodjen na nivou SRJ, a ne postavljen samo kao srpsko pitanje«. Nakon odluke Kontakt grupe, americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard i njegov prethodnik, ambasador Ricard Holbruk, obavili su, u dva dana, dva kruga razgovora sa predsednikom Milosevicem, Ibrahimom Rugovom i albanskim premijerom Fatosom Nanoom, ali bez uspeha u pogledu zblizavanja stavova i sansi za eventualni pocetak srpsko-albanskog dijaloga o statusu Kosova i mirnom resavanju sukoba. Dok su se jugoslovenski i srpski zvanicnici ignorantski i sa izvesnim prezirom izjasnili o sankcijama, u opozicionim partijama i u krugovima ekonomista one su prokomentarisane mnogo ozbiljnije. Ekonomisti smatraju da ce, ukoliko potraju, sankcije povecati budzetski deficit, osiromasiti gradjane, dovesti do socijalnih nemira, zaustaviti privatizaciju i izazvati dugorocnu recesiju, sto ce ozbiljno ugroziti i privredu i drustvo.

Arhijereji raspravljaju o Kosovu

Arhijereji Srpske pravoslavne crkve okupili su se 11. maja u Patrijarsijskom dvoru u Beogradu, cime je pocelo redovno godisnje zasedanje Arhijerejskog sabora SPC, koje ce potrajati nekoliko dana i kojim predsedava patrijarh Pavle. Dnevni red nije dostupan javnosti, a zasedanje se odvija »iza zatvorenih vrata«. Medjutim, iz izvora bliskih Crkvi saznaje se da ce paznju arhijereja na ovogodisnjem Saboru zaokupiti nekoliko vaznih pitanja, medju kojima se svojom aktuelnoscu i znacajem u prvi plan namece resavanje kosovskog problema, kojim se, na svoj nacin, Crkva i ranije bavila. Tako Crkva preuzima na sebe ulogu i odgovornost Skupstine Srbije i Savezne skupstine, koje se uporno oglusuju o pitanje Kosova, cekajuci da neko drugi umesto njih »povadi kestenje iz vatre«.

Bice razmotreno i pitanje povratka svestenstva u eparhije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Vladike izbegle iz svojih eparhija, koje se u njih jos nisu vratile, daju los primer buducim povratnicima i ozbiljno su suoceni sa sudom javnosti i same Crkve. Ocekuje se, takodje, rad na uskladjivanju Ustava Crkve u Americi i Kanadi sa Ustavom maticne crkve, kao i rasprava o polozaju SPC u Crnoj Gori i o njenom odnosu sa tzv. Crnogorskom pravoslavnom crkvom. Na Saboru bi moglo biti govora i o mestu SPC u ekumenskom pokretu, odnosno Svetskom savetu crkava, te o reformi crkvenog skolstva i mogucnosti uvodjenja veronauke u osnovne i srednje skole u Srbiji i Crnoj Gori.

»Spektakularni obrt« predsednika Milosevica

Pri kraju cetvorodnevnih razgovora koje je americka delegacija vodila u Beogradu, Pristini i Tirani, povodom eskalacije krize na Kosovu i Metohiji, predsednik SRJ Slobodan Milosevic saopstio je americkim »posrednicima« Holbruku i Gelbardu da je pozvao albanskog lidera dr Ibrahima Rugovu da 15. maja dodje u Beograd na razgovor, »kako bi se prekinulo nepotrebno oklevanje koje steti svima«. Pri tom je Milosevic istakao da veruje da ce razgovori, koji bi potom usledili, biti korektni, i da bi mogli doneti »mirna, pravedna i humana resenja«, u interesu svih stanovnika. Milosevicev predlog Holbruk je obznanio na konferenciji za stampu, obavestivsi novinare da je Rugova prihvatio poziv predsednika Milosevica. Dvojica lidera su se takodje saglasila da, u roku od sedam dana od njihovog sastanka, uslede razgovori izmedju srpske i albanske delegacije, koji bi se vodili u Pristini, najmanje jednom nedeljno. Holbruk je upozorio da su Miloseviceva inicijativa i Rugovin pristanak samo prvi korak u zblizavanju, jer izmedju dve strane postoje i dalje ogromne razlike. Njegov kolega Gelbard rekao je da ce o detaljima predstojecih susreta obavestiti zvanicnike UN i OEBS-a, sefove drzava ili vlada zemalja Grupe G-8 na sastanku u Birmingemu, dodavsi da ce vec pocetkom iduce sedmice biti odrzan sastanak Kontakt grupe »kako bi se revidirale odluke Grupe sa prethodnih sastanaka, a u svetlu novog razvoja dogadjaja«. Prve reakcije u svetu, zabelezene povodom ove vesti, pokazuju izvesnu dozu optimizma, ali i opreza, poput izjave Bila Klintona u Berlinu, da je rec o »prvom koraku u pravcu resavanja ozbiljne krize«.

Petnaestog maja u Beogradu sastali su se Milosevic i Rugova i dogovorili se o daljim sastancima. Uporedo sa ovom, delimicno u njenoj senci, odvija se jos jedna inicijativa, koja se takodje moze pripisati predsedniku Milosevicu, a koja je obelodanjena kao inicijativa crnogorskih poslanika u Saveznoj skupstini iz Socijalisticke narodne partije Momira Bulatovica da se ukaze nepoverenje vladi saveznog premijera Radoja Kontica zato sto »predsednik dr Radoje Kontic nije u stanju da adekvatno organizuje i rukovodi radom Savezne vlade, posebno u nagomilanim ekonomskim, socijalnim i politickim problemima u SRJ, kao i novonastalim izazovima na medjunarodnoj sceni«. Za 18. maj zakazane su sednice oba veca Savezne skupstine sa jedinom tackom dnevnog reda - predlogom da se izglasa nepoverenje Saveznoj vladi. Prema ocenama komentatora, u nezavisnim medijima iznose se ocene da iza ove inicijative stoji namera predsednika Milosevica da uoci parlamentarnih izbora u Crnoj Gori ojaca pozicije posustalog Momira Bulatovica i njegove partije, oslabi pozicije predsednika Djukanovica, a dovodjenjem poslusnika iz Bulatovicevog tabora za novog mandatara Savezne vlade, jos vise ucvrsti svoju licnu vlast, koja je prema saveznom ustavu znatno ogranicena i ne zadovoljava njegove prohteve. Za 15. maj zakazana je sednica Skupstine Crne Gore na kojoj ce biti razmotren Predlog izmena Zakona o izboru saveznih poslanika u Vecu republika, ne bi li se tim putem osujetilo rusenje Konticeve vlade.

Ljubisa Vujosevic

© 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana
Posaljite nam vas komentar