Zasto tako, naopako?

Konstantin Obradovic

Kada cujem nekoga da nesto izjavi, po pravilu razumem ono sto je receno, ali se cesto pitam kakva je svrha takve izjave, odnosno, sta je doticni time hteo da saopsti javnosti. Jedna izjava g. Dragosa Kalajica - u proslom broju sam obecao da cu se na tu izjavu vratiti, a rekao sam i zbog cega - ostavila me je u toj vrsti nedoumice, ali me je i licno pogodila zato sto je g. Kalajic ocenio tragicnu i preranu smrt mog bliskog prijatelja Vladana A. Vasilijevica kao neku vrstu »bozje kazne«. Pre no sto kazem sta o takvoj izjavi mislim, a ne mislim lepo, da vidimo kako je to, i u kom kontekstu, g. Kalajic rekao.

Raspravljajuci, naime, o »nasim srpskim stvarima« na TV Palma (sasvim sam slucajno »uleteo« u razgovor pomenutog gospodina s voditeljem, pa ne umem reci kako se tacno ta emisija zove), g. Kalajic je po prilici rekao kako se onima koji rade protiv Srba i srpske stvari ne pise dobro, a jedan nedavni dogadjaj (to je, valjda, neka vrsta ilustracije tog njegovog ubedjenja) ga sve vise u to uverava i, stavise, jaca njegovu veru u Boga. Naime, jedan »nas poznati pravnik, koji je, sasvim nepravnicki, isao tako daleko da je cak i one koji se ne slazu sa Haskim tribunalom hteo poslati u Hag, iznenada je preminuo u Gradskoj skupstini, dok je pred strancima ruzio i napadao Srbe«. Nisam, nazalost, snimio tu izjavu, pa recenica pod navodnicima nije doslovno prenosenje reci g. Kalajica, ali sam apsolutno siguran da je to sustina njegove izjave. A da je taj »poznati pravnik« pokojni Vladan, u to nema sumnje, jer je on zaista preminuo od srcanog udara, i to za govornicom u Skupstini grada, na skupu koji je organizovao Beogradski centar za ljudska prava (ciji sam jedan od osnivaca), a koji je bio posvecen razmatranju izvestaja gospodje Elizabet Ren o stanju ljudskih prava u nas i odgovora nase vlade na taj izvestaj. Da li je tu bio i pokoji stranac, zaista ne znam, ali zato pozitivno znam da je ogromna vecina ucesnika bila iz ove zemlje, tako da o nekakvom »panjkanju« Srba pred strancima nema ni govora. Kao sto, uostalom, nema ni govora o tome da bi V. Vasilijevic mogao, recju ili perom, traziti da se »protivnici Tribunala« posalju u Hag. Bio je vise no posten covek i sjajan pravnik, pa je potpuno iskljuceno da bi tako nesto mogao i pomisliti. A da je bio i dobar Srbin, to pozitivno znam, buduci da nase poznanstvo datira od pre vise od dve decenije kada, uzgred budi receno, nije bas nimalo bilo preporucljivo »srbovati« (kao sto je danas), a tada ga je onovremena »vlast« smatrala »nacionalistom«. No to je sve sporedno - svako ko je poznavao Vladana zna kakav je on bio covek, pravnik i patriota, pa ga ovde ne treba braniti od jedne ruzne izjave. A ona je ruzna jer je izrecena za coveka koji je otisao tamo odakle se ne vraca i ne moze da se brani. No, vratimo se necem jos ozbiljnijem, a to je »bozja kazna«. Svako ko ponesto zna o hriscanstvu zgrozice se na tako nesto. Oni silni Srbi koji su izginuli tokom DzDz veka bili su, uglavnom, mladi ljudi umrli nasilno i »pre vremena«, a po toj sasvim nehriscanskoj logici znacilo bi da ih je stigla »bozja kazna«? Uostalom, onaj ko veruje zna vrlo dobro da ce se tek »tamo« odmeravati vrlina i greh, pa ce se tu na nekim terazijama odmeriti i pok. Vladan, a, bogami, i g. Kalajic.

No, u svemu tome ima, bojim se, i mnogo cega sasvim zemaljskog. Znaci li ova izjava da ako, ne daj Boze, sutra dodje na vlast g. Kalajic i ljudi koji imaju njegov arsin u merenju »srpstva«, svi oni koji - kao na onoj Prokrustovoj postelji - ne odgovaraju tom arsinu... pa vec pogadjate sta bi im se moglo desiti. Veruje, nadam se i molim se Bogu da takvi ljudi ipak u ovoj zemlji nece biti vlast, jer u protivnom...