Znacaj razvoja dobrovoljnog sektora

Dobrovoljno se udruzujuci, gradjani uce kako da artikulisu svoje interese i vrse pritisak na nacionalne i lokalne vlasti, kako bi im bili obezbedjeni: mir, stabilnost, zakonitost, zdrava zivotna sredina, pravicni porezi, ili »samo« - bolji kvalitet komunalnih usluga

U razvijenim zemljama zapada, a sve vise i u postkomunistickim zemljama koje postepeno dovrsavaju tranziciju prema demokratskom obliku politickog uredjenja i trzisnoj privredi kao dominantnom obliku ekonomskog uredjenja, ustaljena je podela svih legalno osnovanih organizacija u tri sektora. To su: vladin sektor (koji obuhvata sve organizacije koje raspolazu javnim ovlascenjima i koje se finansiraju iz drzavnog budzeta, odnosno kroz sistem javnih prihoda i rashoda), komercijalni sektor (u koji spadaju preduzeca i svi drugi, privatnopravni oblici organizovanja ciji je cilj ostvarivanje profita prodajom robe i usluga na trzistu) i dobrovoljni ili tzv. treci sektor (koji se smatra rezidualnom kategorijom, jer se ovde ubrajaju sve one organizacije koje ne spadaju u prve dve kategorije, tj. one koje su po svojoj prirodi nevladine i neprofitne).

Dobrovoljnost je sustinsko svojstvo organizacija koje spadaju u »treci sektor«. Ove organizacije u svom funkcionisanju zavise od energije i resursa svog clanstva i simpatizera koji ih podrzavaju jer veruju u njihovu misiju, odnosno drustvenu ulogu, a ne zbog njihove pripadnosti drzavnim strukturama koje sprovode politiku utvrdjenu na vrhu hijerarhije ili profitne motivacije koja je svojstvena komercijalnim poduhvatima, radi kojih se osnivaju preduzeca.

Organizacije koje spadaju u »treci«, dobrovoljni sektor, u nasoj javnosti sve cesce pocinju da se nazivaju nevladinim organizacijama, a u upotrebu pocinje da ulazi i naziv neprofitne organizacije. Oba ova termina ne postoje u nasem pozitivnom pravu koje regulise udruzivanje gradjana. Ova materija regulisana je na saveznom nivou - Zakonom o udruzivanju gradjana u udruzenja, drustvene organizacije i politicke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, dok je u Srbiji na snazi Zakon o drustvenim organizacijama i udruzenjima gradjana, a u Crnoj Gori Zakon o udruzenjima gradjana. Ovi propisi stupili su na snagu pre raspada bivse jugoslovenske federacije i donosenja novog saveznog ustava i ustava Srbije i ustava Crne Gore, sto ih cini zastarelim i neuskladjenim sa pravnim poretkom.

Poreski propisi, medjutim, poznaju pojam »nedobitne organizacije«. Prema cl. 43 Zakona o porezu na dobit preduzeca Republike Srbije - ova pravna lica se mogu osloboditi poreza na dobit ukoliko ostvaruju prihode prodajom proizvoda i usluga na trzistu, pod sledecim uslovima:

1) da je visak prihoda nad rashodima ostvaren u godini koja prethodi godini za koju se odobrava pravo na oslobodjenje manji od 250 000 novih dinara;

2) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni visak svojim osnivacima, clanovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;

3) da licna primanja koja nedobitna organizacija isplacuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana;

4) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivaca, clanova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanim licima.

Zasto je danas razvoj »treceg«, dobrovoljnog sektora, vazan za SR Jugoslaviju, kao politicku i ekonomsku zajednicu

Nasledje komunizma ostavilo je za sobom prazninu u pogledu spremnosti gradjana da dobrovoljnim udruzivanjem i preduzetnistvom resavaju socijalne probleme, koji se multiplikuju u procesu tranzicije, posto institucije starog sistema nisu u stanju da efikasno odgovore na nove izazove.

Siromastvo podstaknuto bezakonjem, izbeglistvom i opadanjem ekonomske aktivnosti moze da bude prevazidjeno okupljanjem ljudi dobre volje u lokalnim zajednicama i njihovim udruzivanjem koje omogucava da se postojeci, konkretni problemi jasno identifikuju, kako bi se potom pronalazili resursi koji produktivno iskombinovani mogu da donesu visestruko vecu korist zajednici od centralizovane drzavne podrske velikim, tromim i »zardjalim« sistemima (kako u privrednoj sferi, tako i u sferi socijalne zastite). Stoga je u interesu drzave da putem javnih konkursa nevladinim organizacijama omoguci pristup budzetskim sredstvima ukoliko su u pitanju razvojno orijentisani projekti.

U ekonomskom pogledu, odrzivi razvoj od kojeg ce korist imati najsiri broj gradjana, a koji ce stvoriti uslove za otvaranje novih radnih mesta, solidno placene poslove i postepeno stvaranje akumulacije, ma kako ona u pocetku bila skromna, lezi u podsticanju vrednosti privatnog preduzetnistva i konkretnih projekata za razvoj malih i srednjih preduzeca. Pri tom, razvoj zajednice treba posmatrati siroko, kao - »proces putem koga clanovi drustvene zajednice razvijaju sebe same i svoje institucije na nacine putem kojih se podstice njihova sposobnost da mobilisu resurse i njima upravljaju kako bi se ostvarilo odrzivo i pravicno raspodeljeno unapredjenje njihovog kvaliteta zivota, koje je konzistentno sa njihovim aspiracijama« (David C. Korten, 1988).

Ovo odredjenje razvoja vazno je stoga sto savremen koncept razvoja nije ogranicen na prost rast vrednosti ekonomskih agregata, prvenstveno bruto drustvenog proizvoda. Do pravog razvoja ne dolazi sve dok drustvo nije u stanju da uveca svoj kapacitet za transformaciju dostupnih resursa u pravicno raspodeljeno ljudsko blagostanje. U ovoj sferi, uloga dobrovoljnog sektora je, u savremenim uslovima, presudna.

U politickoj sferi uloga nevladinih, neprofitnih organizacija raste. Victor Hugo je svojevremeno pisao da je dobra vlada ona koja zna koliko buducnosti treba uneti u sadasnjost. Tokom devedesetih godina ovog veka vlade bivsih jugoslovenskih republika uglavnom su se takmicile u kolicini proslosti koju su unosile u neveselu svakidasnjicu svojih gradjana. Nakon gradjanskih protesta u Srbiji, koji su se desavali tokom zimskog perioda 1996/97. i neuspeha glavnih politickih partija da ostanu zajedno u borbi za pozitivne promene na nacionalnom nivou, jasno je vidljiv nov trend koji se moze opisati kao procvat neprofitnih, nevladinih organizacija. Ulozena energija gradjana u toku protesta i njihova frustracija izazvana neodgovornom politikom i haoticnim ponasanjem glavnih politickih partija i njihovih vodja, sada se artikulise u nove, mnogo fleksibilnije, vibrantnije i raznovrsnije oblike. Ovo nije nista novo u komparativnoj praksi, jer je poznato da tzv. dobrovoljni sektor pozitivno utice na vladu, bez obzira koja partija je na vlasti, tako sto na autonoman i nepristrasan nacin nastoji da utice na javne poslove i resavanje opstih, drustvenih problema.

U zemljama u tranziciji, pri cemu SR Jugoslavija nije izuzetak, postoji znacajan vakuum izmedju neorganizovanih i atomiziranih gradjana koji jos nisu upoznati sa znacajem ucesca u politickom procesu i vlada koje mogu prilicno slobodno da donose vazne odluke bez straha od odgovornosti za eventualne greske, jer naspram sebe nemaju efikasno organizovane gradjane koji zahtevaju rezultate, odnosno odgovornost javnih sluzbenika i politicara za pocinjene greske.

»Treci sektor« predstavlja pravi akumulator za testiranje novih ideja i oprobavanje buducih lidera, kao i pravo mesto za lecenje apatije i nesposobnosti gradjana da uticu kako na vladu, tako i na politicke partije u opoziciji. Dobrovoljno se udruzujuci, gradjani uce kako da artikulisu svoje interese i vrse pritisak na nacionalne i lokalne vlasti, kako bi im bili obezbedjeni: mir, stabilnost, zakonitost, zdrava zivotna sredina, pravicni porezi, ili »samo« - bolji kvalitet komunalnih usluga. Tako nevladine organizacije podsticu demokratiju i obnavljanje civilnog drustva u nasoj zemlji.

Na regionalnom planu, plodna saradnja na podrucju Balkana, narocito izmedju bivsih jugoslovenskih republika, nece biti moguca u buducnosti bez znacajnijeg ukljucivanja nevladinih, neprofitnih organizacija.

Danijel Pantic

			Komercijalni sektor	Vladin sektor		Dobrovoljni sektor
Glavni ciljevi		Proizvodnja roba	Odrzavanje		Realizacija
			i usluga		socijalnog		socijalnih vizija
						poretka
Implicirani oblici	Trziste			Hijerarhija		Konsenzus
organizovanja
Koordinacioni		Ugovorena		Vlast i prinuda		Zajednicke
mehanizmi		razmena						vrednosti
Mehanizmi		Ugovori			Nadzor,			Moralne
sprovodjenja odluka	privatnog prava,	upravnopravni		duznosti
			pravila			odnos			profesionalna
			reciprociteta					etika
Prototip		Korporacija		Vojska			Crkva