Broj 189

Umetnicka angazovanost devedesetih

U Beogradu je 13. maja (na sam dan Drzavne bezbednosti) zakazano sudjenje Miroslavu Nunetu Popovicu pod optuzbom da je »ometao pripadnike policije u vrsenju poslova bezbednosti«, time sto ih je navodno vredjao i pruzao otpor dok je 25. juna 1997. godine ispred gradske skupstine izvodio svoj performans 88 jaja za novu opozicionu vlast.

Nova solidarnost

Ovaj krivicni postupak u kojem je Nunetu Popovicu zapreceno zatvorskom kaznom od 6 meseci do 3 godine treba da zastrasi gradjanstvo nakon njihovog individualnog i kolektivnog (samo)oslobadjanja od straha tokom poslednje velike pobune protiv rezima Slobodana Milosevica. Brojni ugledni jugoslovenski intelektualci i umetnici vec su izrazili solidarnost sa Popovicem, od Bogdana Bogdanovica, Mirjane Miocinovic i Radomira Damnjanovica Damnjana do Miroslava Mandica, Vojislava Despotova, Andreja Tisme, te clanova »Knjizevnog novosadskog kruga« Slavka Bogdanovica, Vladimira Kopicla, Balinta Sombatija, Arpada Vicka, Dubravke Djuric, Ota Tolnaija, Pala Bendera, Miska Suvakovica i dr.

Ovakav promptni, individualni i autorizovani protest pokrenut zbog najavljenog progona Nuneta Popovica stoji naspram takodje blagovremene, ali masovne i anonimne pobune gradjana protiv jednog despotskog rezima koji je, sem sto je anahron u evropskim okvirima na kraju veka, takodje u namerama zlocudan prema svojim najangazovanijim pojedinicima koji su ocigledno spremni da se na razlicite nacine pa i za veliku cenu od njega konacnu odmetnu. Iskazana najnovija brza solidarnost zbog represije prema jednom umetniku znak je promenjenog vremena u kojem zive neki zaista zivi gradjani ne ustrucavajuci se da na sebe prime sankcije zbog danas najveceg greha - vlastite oslobodjenosti od straha.

Deestetizacija zaklanog naroda

Poslednjih decenija poznog modernizma javnost se povremeno suocavala sa provokativnim likovnim stvaralastvom poput Kriticke nove figuracije, Slikarstva surovosti, Crnog talasa ili Slikarstva prizora Mice Popovica. Ovakvi slucajevi u nasoj kulturi nastajali su ocigledno u specificnim, ideoloski kriticnim i politicki nestabilnim vremenima. Narocito su devedesete donele niz otvoreno angazovanih ekspresija na domacoj sceni, a najvazniji fenomeni registrovani su u knjizi Art in Jugoslavija 1992-1995, te na nekoliko problemskih izlozbi sa temom socijalnog kriticizma poput Ubistvo 1, Pertej, Asocijalno osiguranje ili netom otvorene Prestupnicke forme, kao i u radu umetnika nekoliko generacija: od Balinta Sombatija, Rase Todosijevica, ili Milete Prodanovica i Djileta Markovica do Nenada Rackovica, te grupa Skart, Led-art i dr., sto je sve u domenu temeljne destrukcije dominantne estetike kica, sunda, turbostila nove elite jednog zaklanog naroda.

U ovom nizu umetnickih pojava koje se danas aktivno bave drustvenim, ideoloskim ili politickim kriticizmom stoji i radikalna grupa Magnet koja je u novije vreme najotvorenije identifikovala neke od cinilaca zatvorenog drustva koji dominiraju i koji fatalno odredjuje sudbinu kulture i umetnosti, dakako uz sve ostale oblasti socijalnog i ekonomskog zivota, koji se pod najociglednijom prinudom ovde vodi. Grupa je osnovana 1993. godine u Beogradu u Knjizevnoj akademiji »Tradicija avangarde« a jezgro cine studenti knjizevnosti Miroslav Nune Popovic, Jelena Marjanov i Ivan Pravdic.

Vec prvi javni nastup 1996. godine pokazao je smer njihovog delovanja. Taj pocetak serije javnih protestnih radova pod opstom odrednicom street-art (ulicna umetnost) oznacio je visoki stepen Magnetovog provokativnog akcionizma koji istovremeno ukazuje i na jedan izrazito slozen umetnicki sadrzaj sacinjen od ideoloskih, etickih i estetickih komponenti na nacin i po intenzitetu nezabelezen u jugoslovenskoj novijoj vizuelnoj produkciji. Njihovi ulicno-pozorisni performansi bili su manifestacije zestokog otpora devedesetih prema zatecenom kulturnom i umetnickom stanju jednog drustva lisenog pozitivne oficijelne idejnosti u vremenu neposredno nakon jugoslovenskih ratova i opsteg embarga svetske zajednice.

Oslobadjanje od straha

Svojim radom ovaj mladi umetnik najzesce kritikuje i najglasnije skrece paznju na politicku i idejnu zapustenost, te na katastrofalne ucinke opste duhovne pustosi. Time je pokazao kako se nalazi izravno na tragu tradicionalnih avangardnih pokreta DzDz veka - od dadaizma preko »ruskog umetnickog eksperimenta« ranih revolucionarnih godina, do hepeninga i performansa kasnog modernizma koji su imali isti cilj: menjanje (poboljsavanje i podizanje na visi stupanj) opste eticke i esteticke svesti drustva.

Nune Popovic primenjuje poznatu formu javne (ulicne) protestne aktivnosti koja objedinjava iskustva vizuelnih umetnosti, pozorista i literature. S druge strane, njegov rad ima i tu, upravo u ovom vremenu, izuzetno vaznu osobinu da se kriticki odnosi prema nekim dominantnim fenomenima koji oblikuju izgled i odredjuju nacin funkcionisanja osetljivih oblasti jugoslovenskog drustva kakvo je i umetnicko stvaralastvo. U aktivnom, moglo bi se reci cak i agresivnom spoju naznacenih elemenata - estetickom i etickom, nalazi se bitno svojstvo umetnickog rada Nuneta Popovica.

Jovan Despotovic

Posaljite nam vas komentar