U Kini zive Kinezi

Nece Albanci uraditi mnogo za svoju stvar bez Srba i drugih, ali ni Srbi nece, nikako, sacuvati Kosovo bez Albanaca. Tako nesto je jednostavno nemoguce

Sve je tog »istorijskog« dana - kada je odrzan famozni referendum - bilo bucno i zivo, sareno i veselo; buka rezimske propagande je dostizala opasnu granicu decibela. Kolektivna svest je i dalje kontaminirana propagandnim sadrzajima, pa ipak - i kada se cini da svi govore isto - isto nije. Dok sa nemirnog Kosova stizu vec i prvi pravi ratni izvestaji, o sukobima velikih razmera, u kojima, prema vestima nekih agencija, ucestvuje i teska artiljerija, pa i avijacija, u ovom bi sarenilu valjalo uociti i neke nove tonove.

Samo u prvi mah se cini da isto govore i umorna starica i onaj rezimski propagandista, ministar D. Matkovic, koji ce ostati zapamcen po jednoj autenticnoj harangi - kada je na Uscu predlagao da se motkama krene na pobunjene gradjane i studente u Beogradu - sa kojom je i poceo svoju politicku karijeru. Obican svet govori, istina, patriotske fraze, ali se tek u retkim prilikama cuje ksenofobicni i sovinisticki ton mrznje. U vecini slucajeva u recima tog sveta prepoznaje se neka nada da se moze i da se mora zajedno ziveti, jer drugacije se i ne moze ziveti u jednoj zemlji.

Cinjenice, koje su poslovicno tvrdoglave, na ovom vasaru ne znace mnogo, pa cemo samo podsetiti na jednu anegdotu o generalu De Golu.

Imenovao je bio veliki Evropljanin elitnog diplomatu na mesto ambasadora u Pekingu - toga se ambasador seca u svojim memoarima - i, kako to protokol nalaze, primio ga je, pred odlazak, u Jelisejskim dvorima. Ambasador je inace uvek i u svim prilikama isticao, preterujuci u tome, interese Francuske i Francuza, dok za druge ni mario nije. To mu je bila i jedina mana, pa je De Gol nasao za potrebno da se posluzi jednim paradoksom koji je stekao slavu glasovite diplomatske anegdote iz koje se cita mudrost iskusnog drzavnika. »Ako hocete da vam misija uspe«, kazao je De Gol, »i da interesi Francuske i Francuza budu najbolje zasticeni, ne zaboravite da u Kini zive Kinezi«. Nasi, pak, politicari, nemaju smisla ni za stilske paradokse ni za obicne, elementarne cinjenice. Na Kosovu - vec zahvacenom plamenom rata - osim Srba i drugih zivi i mnogo Albanaca, oni su tamo prava vecina. Nece Albanci uraditi mnogo za svoju stvar bez Srba i drugih, ali ni Srbi nece, nikako, sacuvati Kosovo bez Albanaca. Tako nesto je jednostavno nemoguce.

Nad De Golovim paradoksom bi trebalo da se zamisle i Srbi i Albanci. Dok jos ima vremena. A vremena jos ima, iako je na izmaku, a ima i nade kojoj ne damo da nam izmakne.

Mirko Djordjevic