Gradjanin

Rec gradjanin (nja·to, reci, vazne za nas tekst, slogovnog kritskog linearnog pisma, oko 1600. g. pre Hr.) se po prvi put na evropskim prostorima pojavljuje u prvoj polovini drugog milenijuma pre obrta vremena. Njen prvi slog (nja) identican je sa prvim slogom reci kralj, odnosno vladar ( nja·na·ka), sto moze ukazivati na znacaj gradjana u minojskom Kritu. Rec ropkinja ( do·e·ra) je u potpunosti drukcija. Gradjanin je mnogo blizi vladaru nego ropkinji. Danas, mnogo godina kasnije, cini nam se da je gradjanin blizi ropkinji a dalji od kralja.

Gradjanin, dakle, nije novotarija ovog vremena, izraz nekog elitistickog egzibicionizma, nesto »larpurlartisticki«, u biti nepotrebno, insistiranje na necemu sto nema koren u »narodu i istoriji«, odnosno plod »majmunskog imitiranja stranih nam obicaja«. Gradjanin - nja·to je drevnog porekla i postoji od onog trenutka kada je covek poceo ziveti u vecem broju na manjem, omedjenom prostoru, u nerodovskoj zajednici gde su odnosi medju ljudima zasnovani na poslovnim i prijateljskim vezama a ne samo na krvnim i mitoloskim (odnosno »ideoloskim«).

Gradjanin je, dakle, stariji od religije i nacije i otud u njemu one iskonske snage i neshvatljivog prkosa koji pokazuje i tada kada »ne-gradjanin« poklekne pod bremenom istorije. Ali, gradjanin nije samim tim suprotstavljen sopstvenom narodu i (ili) veri kojima je »veran u granicama zakona i razuma« kako je rekao Aristotel. On, dakle, nije antinacionalan i antireligiozan, kao sto su to oni »gradjani« proistekli iz razvlascenog sloja prethodnog rezima, u nasem slucaju bivsi jugokomunisti, vec je njegov odnos prema naciji i religiji izraz njegovog licnog stava i moze se kretati duz celog spektra od nacionalnog do kosmopolitskog, od aristokratskog ateizma do demokratske religioznosti. Gradjani su, dakle, u celini veoma raznoliki buduci da su pojedinacno veoma osobiti, ali ako bi se mogla izdvojiti makar jedna zajednicka osobina to bi bilo razumevanje onog drugog - ne neka boleciva tolerantnost prema svemu, vec odsustvo netrpeljivosti prema drukcijem. Gradjanin, dakle, nije, ili makar ne bi trebalo da bude, oportunista - tecnost koja zauzima oblik suda u kojem se nalazi, vec pre radoznalac - plemeniti metal kojem boravak u raznim sredinama ne utice na oblik i svojstva.

Zbog svega toga zemlje cije su ustrojstvo i sustina takvi da on, gradjanin, predstavlja preovladjujucu snagu, postedjene su onih potresa i nedaca kojima su izlozene zemlje u kojima to nije slucaj.

Ednjard Deutsch