Horizontalne strukture

Nedavno je, 21. marta u Subotici, odrzana XVIII sednica Saveta Saveza slobodnih gradova i opstina u Srbiji, a uskoro, 16. maja, odrzace se u Kraljevu XIX sednica Saveta. Dakle, nova lokalna vlast i samouprava, nastala izborima od 17. novembra 1996. godine i podrzana tromesecnim »setnjama« gradjana nije samo opstala nego i funkcionise, iako se o tome malo zna u javnosti, jer se time malo i retko bave i rezimski i nerezimski mediji, uglavnom samo onda kada izbije nekakav skandal.

Rec je, pre svega, o novoj lokalnoj vlasti i samoupravi u pojedinim velikim gradovima (jos uvek u preko 30 gradova) s vecim delom stanovnistva Srbije i znacajnim razvojnim resursima (privrednim i kulturnim), koje sputava i razara sadasnji politicki poredak. Sam poredak je i izvor najvecih problema, ali i prepreka za njihovo resavanje. Ipak, ostaje izvestan prostor za resavanje svakidasnjih teskoca gradjana, sto im odrzava nadu i u krupnije promene, sve do nastavka procesa demokratskih promena koji je, do sada, dosegao kulminaciju 17. novembra i neposredno potom. Znacajna novina je i formiranje trajnije horizontalne strukture - Saveza slobodnih gradova i opstina, osnovanog jos 21. novembra, koji sluzi za razmenu iskustva i saradnju u resavanju lokalnih problema, kao i za inicijative ka visim nivoima drustva i drzave. Za razvoj ove strukture neobicno je vazna i saradnja sa strankama, sindikatima, udruzenjima gradjana i nevladinim organizacijama.

Razvoj horizontalnih struktura, svakako, bitno je ogranicen vertikalnim strukturama vlasti i moci u strankama koje su antidemokratski usmerene. Tek kada se te strukture otvore za demokratske promene, realno je mogucno dalje razvijati i horizontalne strukture. Dok se to ne dogodi, Savez slobodnih gradova i opstina ne samo da cuva tekovine dosadasnjih demokratskih promena, nego je i oslonac za novi zamah procesa demokratskih promena u Srbiji.

Dusan Mojsin