Avantura prezivljavanja

Nasa sveukupna drzavna kriza ne moze se vise rasecati macem, a i da moze, taj mac vise nije samo u Milosevicevim rukama

Dragos Ivanovic

Referendum je prosao i sta sada da se radi sa »sjajnim« rezultatima svenarodnog izjasnjavanja? Ako treba da posluzi tastini i snazenju narusenog samopouzdanja vladajuce partije, onda referendum u tome moze malo sta da promeni. Jos ce manje odjeka imati u inostranstvu, jer je svet sa prezrivom cutnjom primio ovaj nas »veliki ispit narodne zrelosti i odlucnosti«. Po svemu ispada da smo opet tamo gde smo i ranije bili, s tim sto se kosovski cvor u medjuvremenu, zbog novih okolnosti, i dalje zamrsio s nepredvidivim i dramaticno bliskim posledicama.

Varke suvereniteta

Sta bi hteo, a sta bi mogao u ovom trenutku da uradi Slobodan Milosevic? Sudeci po onome sta rade i preduzimaju drzavni organi, pocev od pregovaracki raspolozene srpske vlade, pa do energicnih vojnih i policijskih snaga, u igri su dve opcije. Prva je ratna i, bez obzira sto je u sustini kratkovida, za Milosevica ima, izgleda, izvesnu pocetnu zavodljivost. Ratnim sukobom bi, bar za odredjeno vreme, izbacio iz igre Rugovu i sve one s kojima bi bio prinudjen da na ravnoj nozi sedne za isti pregovaracki sto. Takvo priznanje svoga protivnika izaziva kod Milosevica patoloski strah, jer to za njega znaci inferioran polozaj. Kada nekog ilegalnog priznate za legalnog, onda i sav vas pregovaracki trud nema drugog smisla nego popustanje i otvoreno priznanje da su politika i tekovine populisticke revolucije promasaj i da se moraju revidirati. Od toga Milosevic bezi kao od kuge.

Sa ratnim sukobom on za partnera dobija Oslobodilacku vojsku Kosova, a to je situacija iz koje, smatra, moze da izvuce i vise prednosti nego sto je ranijih godina privremeno dobijao u sukobima na tlu bivse Jugoslavije. Jer, kada najzad dodje do smirenja i primirja, onda bi medjunarodna zajednica, a bez nje to ne bi moglo da se izvede, morala da podje od suvereniteta SRJ naspram »pobunjenika« koji bi imali manje izglede da dobiju neku svoju republiku u okviru SRJ. U takvim razgovorima, gde su suverenitet i nacelo legitimiteta u prvom planu, moze se, racuna on, izvuci mnogo vise nego od Rugove. Mozda cela ova konstrukcija deluje kao divlja gradnja, ali za onoga koji je svih ovih godina drsko mahao cas narodnim, cas drzavnim suverenitetom, i ova varijanta nikako nije za odbacivanje.

Nesto novo u SRJ

Naravno, postoji i druga mogucnost - pregovori - i ove sanse su ojacane ovih dana kada je jugoslovenska vlada zatrazila prijem u Savet Evrope. Nekako u isto vreme, na sastanku u Rimu, Kontakt grupa je odlucila ne samo o sankcijama nego, u istoj meri, i o podsticajnim nagradama ukoliko nasa vlast pokaze dobru volju. A te primamljive nagrade ogledale bi se ne samo u brzom skidanju sankcija nego i u prijemu nase zemlje u neke medjunarodne organizacije, pre svega u OEBS.

Ta cinjenica, da je SRJ zatrazila prijem u Savet Evrope, je sasvim nov dogadjaj koji podstice razne spekulacije sto se tice daljeg Milosevicevog ponasanja u kosovskoj krizi. Da li to znaci da ce on postati elasticniji, da ce se cak i odreci nekih uslova za pregovore o Kosovu i da tako, najnovijom ofanzivom sarma, osvoji blagonaklonost Evrope, OUN i SAD? U ovakva nagadjanja, medjutim, ne bi se vredelo upustati i zbog toga sto jos nema pouzdanih znakova da se Milosevic vec cvrsto odlucio za bilo koju od ove dve varijante. Ono sto bi sa sigurnoscu moglo da se tvrdi jeste to da se Milosevic opet nalazi pred novom avanturom »istorijskog« odlucivanja u kojoj ce glavni aduti biti njegovi licni izgledi za politicko i drzavno prezivljavanje. Sa malo maste dalo bi se cak i zamisliti kako bi razlozi za rat ili mir na Kosovu izgledali na njegovim paklenim terazijama zla i dobra.

Drzavni dualizam

O tome da Milosevic, ipak, i dalje pomislja na ratnu varijantu za Kosovo svedoci podatak da je napravio snazan blok nacionalnog jedinstva zajedno sa Seseljom, a uz spremnu saradnju Vuka Draskovica. Taj blok otprilike pokriva, kako sama vlast kaze, oko dve trecine birackog tela, sto je overeno i na nedavnom referendumu. Ali, Milosevic nikada nije bio toliko nerealan politicar da sebi dopusti da sam bude impresioniran sopstvenim trikovima i namestaljkama. Zna on vrlo dobro kolika je njegova moc bila ranije, a kolika je sada. Kada je 1991. i 1992. kretao u rat protiv nekadasnjih jugoslovenskih republika, on je za sobom imao nepomuceno jedinstvo svih nacionalnih stranaka, apsolutnu podrsku vecine naroda i obe federalne jedinice. Bio je to pravi valjak koji je kao rusilacki vihor protutnjao kroz gotovo celu ondasnju Jugoslaviju. Sada je taj nekada strasni valjak poprilicno oronuo i pun je pukotina - pocev od nesredjenih socijalnih problema do otvorenih pitanja u samoj drzavi.

Sukob sa Crnom Gorom, na primer, vec je izrastao u pravi dualizam drzavnih politika i niko za sada ne vidi kako ce se taj cvor razmrsiti. Nekada je Milosevic sve politicke sukobe lako i brzo resavao u svoju korist ne dozvoljavajuci da se pretvore u dugotrajne antagonizme na drzavnom nivou. Sa lakocom je maknuo Panica, a nesto kasnije i Cosica. Uprkos tome sto su zauzimali najvise drzavne polozaje oni su politicki likvidirani bez mnogo truda, kao sto su iz vladajuce stranke najureni, recimo, Mihajlo Markovic ili Bora Jovic.

Milo Djukanovic je, medjutim, za Milosevica ispao mnogo tvrdji orah ne zbog neke narocite snage Crne Gore, nego zbog toga sto je za njega, moralno i materijalno, sada zalegla medjunarodna zajednica i najprestiznije drzave sveta. Tako je ova zemlja za jos jedno neodredjeno vreme osudjena na nemoc drzavnog dualizma, sto ce predstavljati tesko breme za Slobodana Milosevica. Ne ide se u rat na jednom delu zemlje ako su na drugom kraju otvoreni bokovi. Kako da spreci Kosovo da ne bude treca federalna jedinica kada nema uza se i onu drugu federalnu jedinicu? Ovu zemlju potresa ne samo kosovska, nego i sveukupna drzavna kriza. Nase se krize vise ne mogu rasecati macem, a i da mogu, taj mac nije vise samo u Milosevicevim rukama. Njemu se lako moze desiti da problem koji je sam otvorio na Kosovu uskoro zatvori neko drugi.

Apsurdnost sadasnje situacije i prevazidjenost starih metoda osetili su i mnogi beogradski mladici, koji su na vise mesta u gradu ispisali ovakav grafit: »Slobodane, ne salji nas u izgubljeni rat!«.

Posaljite nam vas komentar