Uplitanje u pitanje

Kosovo je nase »unutrasnje pitanje«. Necemo dozvoliti spoljasnje mesanje, sami cemo naci resenje. Sami cemo resiti probleme u svojoj kuci, po najvisim medjunarodnim standardima... Srbinu je najvaznija njegova drzava, zato sve muke stoicki izdrzava... Ove i slicne pevanije dedinjski rezim i njegove skutonose drndaju vec mesecima. Nije slucajno da diktatori, despoti i ostale atavisticke spodobe sirom sveta pevaju i otpevaju svojim srodnim dusama pesmicu o svetosti »unutrasnjih pitanja«.

Sto upornije Milosevic, Seselj i naci-comp. ponavljaju da je Kosovo »nase unutrasnje pitanje«, izazivaju vise podozrenja. I neizrecene jeze. Cinovnici iz medjunarodne zajednice su lepo vaspitani ljudi pa nece da im kazu bez okolisenja: Pesmica o »unutrasnjem pitanju« je vrlo ljupka i milozvucna, ali, gospodo, vasa reputacija je takva da ne mozemo imati iluzija o nacinu na koji biste vi resavali to sto zovete »unutrasnjim pitanjem jedne suverene zemlje«.

Uostalom, svakom ko bar malo poznaje cud Milosevica, Seselja i druzine jasno je da njih »resavanje unutrasnjeg pitanja« asocira na »resavanje« u mraku, gluvilu, izvan radoznalih pogleda, po kratkom postupku. Ovo nije samo crna cavka-pretpostavka: nije li danasnji prvi Milosevicev suradnik vojvoda Seselj jos juce obznanjivao da ce kosovski problem razresiti tako sto ce Siptare jednostavno najuriti preko Prokletija? Danas prica pricu o »resenju kosovskog pitanja u skladu sa demokratskim srpskim tradicijama«, ali nista tako reljefno ne ostavlja tragove u secanju kao dug jezik. Diplomatsko nadmudrivanje oko »suvereniteta«, prava na inokosno resavanje »unutrasnjih problema« samo je gubljenje vremena. Svima je jasno (mada to niko otvoreno ne kaze) da se ne mogu bilo kome dati odresene ruke, jer ce takve ruke ubrzo biti krvave do lakata.

I drugi deo Milosevic-Seseljeve price (da ce »nase unutrasnje pitanje resavati po najvisim medjunarodnim standardima« a bez stranog mesanja, naravski) ne samo da izaziva podozrenje nego je lisen elementarne logicke koherencije. Ako se njih dvojica zaricu da ce kosovsko pitanje resiti »po najvisim medjunarodnim standardima«, cemu panicno opiranje medjunarodnim posrednicima? Da li Milosevic, Seselj i bratija bolje poznaju »medjunarodne standarde« od predstavnika medjunarodne zajednice? Da li su im mozda verniji i privrzeniji? Ova nelogicnost svakako da nije ostala neprimecena i svakako da izaziva jos vecu jezu: ako su oni, uz onolike medjunarodne posrednike i nadglednike radili onakve stvari u Bosni (koja nije bila nicije »unutrasnje pitanje«), mos' misliti sta bi tek radili po »svetoj srpskoj zemlji«!

Vuk D. iliti Seselj-volonter

Vojvoda Seselj bi se verovatno davno smucio samom sebi kad bi to sto govori i cini radio dzab-dzabe. Danasnji Vuk D. sve vise lici na Seselja - volontera. Njegove patriotske umotvorine su seseljizmi u cistijem obliku nego kod njegovog kuma. Kad bog nekome hoce da oduzme osecanje realnosti - preobrati ga u patriotu. Najbolje se to videlo po odusevljenju Vuka D. postupkom kosovskog lugara Baljaja (koji je, uz pomoc svojih sinova, uhapsio i predao policiji dva ovkovca). To je bio povod da se Vuk D. prepusti slatkim snovima: uskoro ce, izjavio je u zanosu, »na desetine i desetine hiljada kosovskih Albanaca« poci za primerom odvaznog drugara-lugara, puni srpskog patriotskog zara. I ako svaki od tih »desetina i desetina hiljada« privede po dvojicu-trojicu separatista, za njihovim primerom ce krenuti stotine i stotine hiljada Albanaca koji samo cekaju pravi mig. Naravno, posto ne bi bilo dovoljno separatista za privodjenje, mnogi Albanci-srpski patrioti problem bi resili tako sto bi srpskoj policiji - priveli sami sebe! I kosovski problem bi bio - kao rukom odnet.

Tesko da ce mastarije i logicka dovijanja Vuka D. uveriti ili razuveriti u nesto ikoga u medjunarodnoj zajednici. Ali da ce dodati novu boju opstenarodnom srpskom zablesavljivanju sasvim je izvesno.

Miodrag Stanisavljevic