Dokazivanje agresije

Konstantin Obradovic

Kad covek postane tzv. kolumnista, duzan je, hoces-neces, da nesto napise i kad mu se cini da se nista znacajno nije dogodilo sto zavredjuje komentar. To nikako nije lako, ali je jednako tesko i kada se dogodi nekoliko stvari koje zavredjuju da se o njima nesto kaze, pa »kolumnista« ima teskoca oko izbora teme. Sedajuci danas za masinu bio sam upravo suocen s ovom poslednjom dilemom - da li pisati o dvema, ako tako mogu da kazem, javnim stvarima ili, pak, o jednoj koju bih kvalifikovao kao »privatnu«, jer mene, ali verujem i veci broj citalaca Republike, licno pogadja. Radi se, naime, o jednoj olako izgovorenoj recenici gospodina imenom Dragos Kalajic, koji je nedavno, ceretajuci na TV Palmi, ne pominjuci, doduse, ime, ali na nacin sasvim otvoren (u stilu »da se Vlasi ne dosete«), proglasio tragicnu smrt mog, i ne samo mog, prijatelja i casnog coveka Vladana A. Vasilijevica svojevrsnom »bozjom kaznom«. Reci tako nesto - u najmanju ruku neukusno, a u sustini ruzno - svakako zasluzuje komentar. No, i da je pokojni Vladan ziv, sigurno bi mi savetovao da se najpre osvrnem na stvari koje nas sve, kao takve, pogadjaju, a tek potom na »licne i privatne«. Gospodin Kalajic, dakle, sto se mog komentara tice, moze i da priceka.

Posto svi imamo poneku marku »u carapi«, znacajno mi izgleda privodjenje dvojice direktora Montenegrobanke, koje je - kako je to javila Politika - policija prilikom "rutinske kontrole" ulovila kako »pokusavaju« (!) da unesu u avion za Podgoricu 1 200 000 maraka. Kako i sam, ponekad, nosim u dzepu 100 DM (sto ili milion, svejedno je ako je rec o prekrsaju), sve se bojim da me policija ne presretne, rutinski me pretrese - sto je njeno pravo bez ikakve sumnje - pa da ne dopadnem kakvog belaja. Jer onoj dvojici su pare oduzete, a jos su i pritvoreni. Problem je, dakle, delikatan i svakako zanima veci broj gradjana ove zemlje, ali cu ipak reci poneku rec o jednom jos ozbiljnijem problemu javnog karaktera koji apsolutno mora svakog zanimati, jer je u vezi s gorucom situacijom u onom delu ove zemlje gde se puca.

Teroristi, kao sto je poznato, ne dobijaju oruzje » s neba«, vec im ga neko dotura. Gledajuci nedavno dve specijalne emisije RTS (a ta ustanova, kao sto je takodje poznato, nije ni Palma ni Pink, gde svako moze neodgovorno da trkelja sta mu padne na pamet, vec institucija pod kontrolom vlasti i drzave), ustanovio sam da su gledalistu ponudjeni izuzetno ozbiljni dokazi o umesanosti Albanije i CIA-e u nasu nevolju. Logicna je pretpostavka da vlast ima jos mnogo ozbiljnijih dokaza o toj umesanosti tih dveju zemalja u nase, zaista, unutrasnje poslove, od onih koje nam nudi RTS. Inace CIA - za one koji to ne znaju - je agencija vlade SAD, pa su ove medjunarodno odgovorne za ono sto CIA cini. Ova vrsta umesanosti, kako ju je predstavila RTS, jeste nedopustena intervencija i subverzija, a te su radnje vid agresije u smislu definicije tog medjunarodnog zlocina, koja je (definicija) utvrdjena rezolucijom Generalne skupstine UN 3314/XXIX; ona je opsteprihvacena i neosporna. Kako je svaka vlast date drzave, a ova nasa posebno - sto smo inace nebrojeno puta culi u vezi sa referendumom - duzna da stiti suverenost i teritorijalni integritet zemlje, trebalo bi sto hitnije dokaze o ovoj agresiji predociti Savetu bezbednosti UN. U smislu Povelje, cak i zemlje neclanice (nas status u UN je nejasan) ovlascene su da se obrate za zastitu Savetu bezbednosti, koji je, opet, duzan da preduzme mere protiv agresora, ma ko to bio.

Pomenute emisije RTS me podsecaju na onaj stari, cini mi se Cehovljev pistolj koji, ako se pojavi u prvom cinu drame, treba i da opali u trecem, jer inace nema svrhe. Ako, dakle, nasa vlada iz tog RTS »pistolja« ne opali, tada ili RTS bezocno laze ili, pak, nasa vlast ne vodi racuna o elementarnim interesima ovog naroda i zemlje.