Kalendar
(druga polovina aprila)
Jugoslavija na zacelju Evrope
Na sednici odrzanoj 15. aprila u Briselu, Evropska komisija je usvojila »operativne zakljucke« o postovanju politickih i ekonomskih uslova iz tzv. regionalnog pristupa Evropske unije drzavama jugoistocne Evrope. U odnosu EU prema »zemljama Dejtonskog sporazuma« (BiH, SRJ i Hrvatska) ostaje na snazi status ljuo, koji, kada je rec o Jugoslaviji, ne ukljucuje ni najnizi stepen odnosa - tzv. autonomne trgovinske mere, tj. izvozne povlastice. SRJ tako ostaje jedina evropska zemlja koja sa EU nema nikakve ekonomske odnose. Status ljuo prema Hrvatskoj zaustavio se upravo na izvoznim povlasticama, a onaj prema Bosni i Hercegovini ukljucuje i koriscenje sredstava iz programa PHARE za realizaciju projekata koji doprinose mirovnom procesu i obnovi zemlje. Zadrzavanje postojeceg stanja Evropska komisija obrazlaze nedovoljnim postovanjem demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine zakona, te manjinskih prava i slobode medija, kao i zbog odsustva regionalne saradnje. U ove tri drzave ne zadovoljava ni stepen ostvarivanja Dejtonskog sporazuma u pogledu stvaranja uslova za povratak izbeglica i raseljenih lica, a ni nivo saradnje sa Haskim tribunalom. Kada je rec o SRJ, Evropska komisija nije zadovoljna ni ucinkom na uspostavljanju dijaloga sa kosovskim Albancima. Albanija i Makedonija, koje su takodje ukljucene u regionalni pristup EU, u proteklom polugodisnjem periodu zasluzile su vise od statusa ljuo i mogu da racunaju na dalje unapredjenje odnosa sa Evropskom unijom. SR Jugoslavija se tako, sasvim sigurno, ucvrstila na zacelju Evrope.
U SRJ se ne postuju ljudska prava
Komisija Ujedinjenih nacija za ljudska prava, sa sedistem u Zenevi, pozvala je SR Jugoslaviju, BiH i Hrvatsku da saradjuju sa Haskim tribunalom i da postuju ljudska prava. U rezoluciji, usvojenoj 21. aprila, od SRJ se trazi da bez ikakvih preduslova otvori dijalog sa liderima kosovskih Albanaca, kako bi se, u skladu sa teritorijalnim integritetom SRJ, naslo trajno resenje kosovskog problema. SRJ treba da omoguci povratak misije OEBS, dolazak predstavnika EU na Kosovo, otvaranje biroa Visokog komesara UN za ljudska prava u Pristini. Od jugoslovenskih vlasti ocekuje se da obezbede uslove za nesmetan rad slobodnih i nezavisnih medija. SRJ je pozvana da »prestane s praksom mucenja i loseg tretmana zatvorenika« i da ukine zakon o zabrani prometa nekretnina na Kosovu. Pri tom, Komisija je izrazila zadovoljstvo zbog »pozitivne evolucije u odnosu na slobodu stampe i tretman manjina« u Crnoj Gori i »formiranja koalicione multietnicke vlade« u toj republici. Vladama BiH i oba njena entiteta Komisija je porucila da prestanu s »brutalnostima prema ljudima«, da sprece krsenje ljudskih prava, sprovode zakon o amnestiji, omoguce povratak izbeglica i prestanu s diskriminacijom povratnika. Od Hrvatske se trazi da »postuje medjunarodne norme i standarde u vezi sa ljudskim pravima«, a posebno da »prestane sa maltretiranjem raseljenih Srba« i nasiljem vojnika i policajaca »sa ciljem da se preostali Srbi isele iz Hrvatske«. Svi hrvatski gradjani moraju da imaju jednak tretman bez obzira na njihovo etnicko poreklo, istice se u rezoluciji.
Savet Evrope usvojio rezoluciju o Kosovu
»Nedavni politicki dogadjaji u SR Jugoslaviji, posebno situacija na Kosovu, predstavljaju pretnju stabilnosti zemlje i celog balkanskog regiona«, istaknuto je u Rezoluciji o krizi na Kosovu, koju je 22. aprila usvojila Parlamentarna skupstina Saveta Evrope. U Rezoluciji se istice zabrinutost zbog »rastuceg uticaja politickih ekstremista Srpske radikalne stranke« i politickih napetosti u Crnoj Gori pred majske parlamentarne izbore u ovoj republici. Na osnovu ove rezolucije, dugorocno resenje kosovske krize moze biti pronadjeno u okviru »siroke autonomije za Kosovo u okviru demokratski reformisane SR Jugoslavije«. Kosovski sukob dostigao je takav nivo da je neophodno posredovanje predstavnika medjunarodne zajednice, pa bi za pocetak bilo obavezno omoguciti povratak misije OEBS koju bi predvodio specijalni izaslanik OEBS Felipe Gonzales. Povodom medjunarodnog posrednistva u srpsko-albanskom dijalogu, Skupstina Saveta Evrope nudi svoje usluge, naglasavajuci da srpski referendum nije doprinos resavanju kosovske krize. Kosovskim Albancima upucen je zahtev da sprece primenu svakog nasilja i ilegalno naoruzavanje, te da prihvate dijalog sa srpskom delegacijom i specijalnim izaslanikom predsednika Milosevica. Sef jugoslovenske delegacije Ljubisa Ristic istakao je da je problem Kosova nastao zato sto albanski lideri nastoje da ovu pokrajinu odvoje od Srbije i Jugoslavije. Ristic je ponovio jugoslovensku molbu za prijem SRJ u Savet Evrope, ali nije dobio prizeljkivani odgovor.
Referendum uspeo
U cetvrtak 23. aprila gradjani Srbije izjasnili su se o tome da li prihvataju strano posredovanje u resavanju krize na Kosovu. Protiv ucesca stranih predstavnika u resavanju problema na Kosovu i Metohiji izjasnilo se 5 017 383 gradjana, odnosno 94,7% u odnosu na ukupan broj gradjana koji su izasli na referendum. Pozivu predsednika Milosevica odazvalo se 5 297 776 gradjana, odnosno 73,5% ukupnog birackog tela, saopstio je Nebojsa Rodic, sekretar Republicke komisije za sprovodjenje referenduma. Referendum je punovazan jer je na njemu glasala vecina gradjana sa birackim pravom, a odgovor na postavljeno pitanje je donet i on glasi: »Ne«. Za ucesce stranih posrednika izjasnilo se 3,4% gradjana, sto u ukupnom broju iznosi 180 692 biraca, a 1,86% listica proglaseno je nevazecim. Prema zvanicnim podacima, »ne« je zaokruzilo vise od milion Beogradjana, sto se, prema Rodicevim recima, »nije desilo od 1990. godine«. Analize referenduma se tek ocekuju.
Beograd pred izborom: nagrada ili kazna
Savet ministara Evropske unije usvojio je, 27. aprila u Luksemburgu, zakljucke u kojima je najavio da ce »u slucaju produzenog neispunjavanja zahteva medjunarodne zajednice, protiv Beograda biti preduzete dodatne mere«, na kojima vec rade odgovarajuce sluzbe Saveta ministara. Ukoliko Vlada SRJ izrazi spremnost za dijalog sa kosovskim Albancima, »EU ce biti spremna da pozitivno razmotri ucesce SRJ u mehanizmima evropske kooperacije«. Evropska petnaestorica su pokazali da su svesni rezultata referenduma u Srbiji, pa su usvojili ublazenu formulaciju o stranom posredovanju u resavanju kosovskog problema, prema kojoj bi »pomoc medjunarodne zajednice u procesu dijaloga bila neophodna za uspostavljanje klime poverenja medju stranama« jos nezapocetog dijaloga. Evropski ministri izrazili su »duboku zabrinutost zbog rastuceg nasilja na Kosovu« i pozvali obe strane da »ispolje uzdrzanost«. Od srpske strane trazi se postovanje medjunarodnih standarda, a od albanske osuda terorizma. Pocetak »dijaloga bez preduslova« je od sustinskog znacaja za prestanak ubijanja i prolivanja krvi. Predsednik Milosevic je posebno odgovoran za »mirno resavanje problema Kosova«, ali on »do sada nije bio spreman da prihvati takvu odgovornost«. Savet ministara odobrio je tri miliona ekija finansijske pomoci Crnoj Gori za pokrivanje zaostalih socijalnih davanja i odobrio posetu svoje troclane delegacije Crnoj Gori, planiranu za 5. maj, koja bi razmotrila i druge vidove pomoci tamosnjim reformama.
Dugo putovanje u Evropu
Pred svoju evropsko-americku turneju, crnogorski predsednik Milo Djukanovic je, u intervjuu Agenciji Frans Pres, naznacio cilj ove turneje sledecim recima: »Trazimo od medjunarodne zajednice da nas podrzi u nasim naporima da konstituisemo blok reformistickih snaga koje bi bile u stanju da stanu na put stetnoj politici koju personalizuje Slobodan Milosevic«. Prema njegovoj oceni, Milosevic »tragicno kasni u procenama i cesto je u situaciji da potpisuje nove politicke poraze«. Po Milosevicevom nalogu, Srbija nema volje da Crnu Goru tretira kao ravnopravnog partnera u federaciji. Problem Kosova Milosevic je »skrivao« deset godina, a sada je izabrao da »nerazumno izaziva cio svijet«. Stoga, ukoliko Srbija ne promeni svoju politiku, on »kao predstavnik Crne Gore nece se truditi da dokazuje bratsku solidarnost sa srpskim narodom u kolektivnom samoubistvu koje nam nudi jugoslovenski predsjednik«. Inauguracija politike demokratskih reformi u Crnoj Gori, antimilosevicevska orijentacija, otvorenost prema svetu, posebno prema Evropi, mirno resavanje kosovskog problema uz strano posredovanje i eventualno oslobadjanje Crne Gore od medjunarodnih sankcija SRJ bili su glavni elementi Djukanoviceve turneje. Ovi ciljevi provejavali su kroz njegove razgovore sa Robinom Kukom, Zakom Sirakom, Iberom Vedrinom, Lionelom Zospenom, Lambertom Dinijem, Medlin Olbrajt, Robertom Gelbardom, Alom Gorom, Sendi Bergerom, Vilijemom Koenom i Klausom Kinkelom. Posle razgovora sa Zakom Sirakom u Parizu, portparol francuskog predsednika Katrin Kolona izjavila je da »Crna Gora ima punu podrsku Francuske« i da Sirak i Djukanovic imaju identicne stavove o Kosovu. Ukoliko SRJ budu nametnute sankcije, Francuska ce od svojih partnera traziti da Crna Gora od njih bude izuzeta, rekao je sâm Djukanovic. Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt, na konferenciji za stampu u Vasingtonu, pozvala je vlasti u Beogradu da prihvate »duh Crne Gore« i da ga prosire na celu Jugoslaviju i pri tom saopstila da ce SAD, sa 5,9 miliona dolara, pomoci neke od reformskih projekata koje je zapocela vlada u Podgorici. Amerikanci su savrseno dobro razumeli i pokazali spremnost da podrze »crnogorsku alternativu«, ocenjujuci je kao buducnost Jugoslavije - sumirao je »americki etapu« svoje turneje Milo Djukanovic. Slicnu podrsku pruzio je Crnoj Gori i zvanicni Bon, a sve to rezultiralo je u odlukama Kontakt grupe od 29. aprila.
Jugoslaviji nove sankcije
Kontakt grupa za zemlje bivse Jugoslavije, na nivou politickih direktora ministarstava inostranih poslova, sastala se 29. aprila u Rimu i odlucila da zbog pogorsavanja bezbednosne i politicke krize na Kosovu uvede nove sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji. Odluka je donesena na osnovu izvestaja troclane misije OEBS, koji je ocenjen kao »vazan i uravnotezen doprinos analizi situacije« na Kosovu, koja je »neodrziva«, te »rizik eskalacije sukoba zahteva hitnu akciju«. Clanice Kontakt grupe ne prihvataju nezavisnost Kosova, ali ni nastavak statusa ljuo, pa, shodno tome, osudjuju »rastuce nasilje tokom poslednjih dana«, posebno »preteranu upotrebu sile od strane Vojske Jugoslavije« i »masovno naoruzavanje na podrucju Kosova«. Terorizam kao »sredstvo postizanja politickih promena« Kontakt grupa potpuno odbacuje, kao i svako drugo nasilje u politicke svrhe. Ona se ne mesa u kosovski sukob, niti zeli da nametne bilo kakvo resenje »politickog statusa Kosova«, ali smatra da je »medjunarodno posredovanje sustinski faktor za uspostavljanje poverenja« i »stvaranje uslova za pregovore«. Od Beograda i kosovskih Albanaca trazi se da usvoje »okvir dijaloga i stabilizacioni paket«, pri cemu se okvir dijaloga shvata kao »odbacivanje nasilja u postizanju politickih ciljeva, odsustvo preduslova, medjusobno postovanje, prihvatanje standarda i principa OEBS i Povelje UN... i zastita svih pojedinaca i etnickih grupa«, a stabilizacioni paket mora da sadrzi »prestanak represije od strane vlasti u Beogradu« i »snaznu osudu terorizma od strane vodjstva kosovskih Albanaca«, kao i »ponovno otvaranje misije OEBS u SRJ, ukljucujuci i Kosovo«. Kontakt grupa utvrdjuje neophodnost hitnog pocetka Gonzalesove misije, kako bi se poboljsali odnosi izmedju SRJ i medjunarodne zajednice, smanjile napetosti i poboljsali izgledi za dijalog. Ukoliko SRJ prihvati zahteve Kontakt grupe, put u medjunarodne institucije bi joj se otvorio, ukljucujuci i »ucesce u OEBS«. Medjutim, posto prethodni zahtevi Kontakt grupe, od 9. i 25. marta, jos nisu ispunjeni, Kontakt grupa je odlucila da Jugoslaviji uvede nove sankcije: zamrzavanje imovine SRJ u inostranstvu i blokiranje stranih investicija u Srbiju. Zamrzavanje imovine stupa na snagu odmah, a zabrana investicija ce uslediti ako Beograd do 9. maja ne preduzme odgovarajuce mere. S ovim drugim delom sankcija nije se slozio predstavnik Rusije. Kontakt grupa odgovarajuci znacaj posvecuje »bezbednosti susednih drzava i obezbedjivanju sigurnosti granica«, kako se kosovska kriza ne bi prosirila na druge delove regiona. Na sledecem sastanku, koji ce se u toku maja odrzati u Parizu, Kontakt grupa ce razmotriti inicijative Beograda i kosovskih Albanaca u pravcu prihvatanja njenih zahteva i preduzeti dalje korake: odustati od sankcija prema SRJ ili ih jos vise poostriti.
Situacija na Kosovu se pogorsava
Diplomatsku aktivnost medjunarodne zajednice za mirno resavanje kosovske krize i referendum gradjana Srbije o posredovanju stranih predstavnika pratilo je zaostravanje situacije na Kosovu i oruzani incidenti na jugoslovensko-albanskoj granici. Granicni organi i jedinice Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji su u sredu i cetvrtak (22. i 23. aprila) nekoliko puta napadnuti, a u dva sukoba ubijeno je 23 terorista, saopstila je Informativna sluzba Generalstaba VJ. Granicari VJ u reonu karaule »Kosare« sprecili su ubacivanje grupe od oko 200 naoruzanih terorista iz Albanije u SRJ, koji su na granicare otvorili vatru, a ovi odgovorili. U sukobu je likvidirano 16 terorista i zaplenjena velika kolicina oruzja, municije i vojne opreme. Sutradan je istu jedinicu napala grupa od 60 do 70 »albanskih terorista«, a ova je u odgovoru na napad likvidirala 7 terorista. Prema saopstenju GS VJ, uhapseni teroristi su izjavili da pripadaju grupama koje pokusavaju da ilegalno udju u SRJ, da su jugoslovenski drzavljani i da su u Albaniji bili na »kracoj borbenoj obuci«. Povodom ovih incidenata Savezno ministarstvo za inostrane poslove urucilo je zvanican protest SRJ otpravniku poslova albanske ambasade u Beogradu. Albanske oruzane snage i policija u blizini granice su u najvisem stepenu pripravnosti, javio je AFP. Sudeci prema najnovijim vestima, incidenti i oruzani sukobi ne prestaju, a napetost je sve veca. U noci izmedju 25. i 26. aprila, u napadu na jedinicu VJ, poginula su jos tri Albanca, dok je u selu Glodjane, u akciji policije, »ubijeno osam albanskih terorista«. U Albaniji se vrsi mobilizacija regruta, elitne jedinice se rasporedjuju prema granici sa SRJ, a nadzor su pojacali i NATO i posmatraci OEBS.
Ljubisa Vujosevic
|
