 |
||
| Beograd, Godina X (1998) | Broj 188 | 1 - 15. maj 1998. |
|
Nismo isto
S raznih strana cujemo da smo svi mi u Srbiji jedno te isto, uz beznacajne izuzetke i razlicite ocene. Rezim se hvalise kako je nedavni referendum pokazao da vlast i narod misle isto. Tako nas vide i neki strani posmatraci, ali kao opasnu i kaznjivu pojavu. Nisu retki ni domaci glasovi koji tvrde isto, mada u tome ne vide razloge ni za pohvalu niti za kaznu. Dabome, nigde, pa ni u Srbiji, ne mogu biti isto rezim i narod, tlacitelji i tlaceni, pljackasi i opljackani, ubice i ubijeni. Razlike su vidljive za svakoga ako nije zaslepljen mrznjom ili sputan ravnodusjem. Cesto se, pak, previdja jedna bitna razlika. Razorni afekti u coveku i narodu negde su pod kontrolom, a negde nisu. Negde je, primerice, militantni nacionalizam marginalna pojava, a negde vladajuca sila. Nasa je nesreca u tome sto je ovde marginalno postalo dominantno. Razorna stihija, medjutim, nije bezgranicna. U njoj ne ucestvuju svi gradjani. Neki stoje po strani. Mnogi joj se i suprotstavljaju. A dogodilo se i za mnoge nesto sasvim neocekivano. Stotine hiljada ljudi u mnogim gradovima Srbije gde zivi vise miliona stanovnika glasali su za demokratsku opoziciju i u oko 40 najvecih gradova Srbije izabrali novu lokalnu vlast i izborili se - tromesecnim protestima - da je i rezim prizna. Prizori iz tih dogadjaja obisli su svet i nudili novu sliku Srbije, sustinski razlicitu od ranije i sadasnje. Bivalo je ocigledno da nismo svi jedno te isto. I danas postoje rezultati tog zamasnog procesa demokratskih promena, u gradovima gde i dalje zive milioni gradjana. Mnogima je, dakle, jasno da nismo svi isto. A od njih zavisi kada ce, i kako, proces demokratskih promena uzeti novi zamah.
N. P. |
|
|
|
 |
© 1996-1998 Republika & Yurope |