Trijumf zla

Mrtvih ima, ali stvarno odgovornih nema

Kada se krajem minule godine autobus, prepun putnika, survao u Moravicu, nadomak Vladicinog Hana, to je za nasu iznurenu i oguglalu javnost bila samo jos jedna u nizu nesreca na ovim, nadasve, nesrecnim prostorima.

Sve ovo lici na pricu o tome kako neko pokusava da nas ponizi.

Ako je to zeleo onda nas je ponizio, povredio i cak pobio neke od nas. Ali, ovo bi bio isuvise jednostavan odgovor za sve ono sto nam se ovde vec godinama desava. Naime, problem je daleko slozeniji i sastoji se od ogromnih naslaga ovdasnje neodgovornosti, korumpiranosti, neistine, sitnicave sebicnosti, nebrige i svakojake bede, a sve to moze da se podvede pod zajednicki imenitelj koji se jednostavno iskazuje kao _ zlo!

Ko su protagonisti zla na ovim prostorima i u ovim vremenima?

Ljudi!

Ali ne oni obicni. Nisu oni ni neobicni, vec su jednostavno zli. Neobicno je samo to sto su dospeli tamo gde ne bi smeli, pa nas sada oni uce sta je valjano, a sta ne i sta je istina u koju se ne sme sumnjati.

Po njima, ovakve nesrece se ne desavaju zbog izlokanih puteva, korumpiranih kontrolora i izandjalog voznog parka, vec zbog toga sto nam Zapad prodaje svoja nalickana, a do neupotrebljivosti smrtonosna vozila.

Ovi zamenjivaci teza sada otkrivaju javnosti i jednu nesvakidasnju istinu kako se nisu oni, koji poseduju sve poluge moci, poigravali s nedavnom inflacijom i strepnjama ljudi, vec su to cinili ubogi novinari i »unutrasnji neprijatelji« koji bi, eto, da razore i ono malo, mukom stecene materijalne sigurnosti.

Ipak, cini se da vrhunac bezobzirnog cinizma ispoljavaju u veoma delikatnim i tragicnim slucajevima. Njima nimalo nije bilo nelagodno da se u velikom broju pojave na sahrani 29 tragicno preminulih rudara rudnika »Soko« i da svojom »dirljivom paznjom« prema unesrecenima i njihovim porodicama pokusaju da prikriju onu vrstu upitnosti koja pita nisu li i ti ljudi u skupim odelima i crnim limuzinama odgovorni za ono sto se tu zbiva?

Kako objasniti da neko zarad nevelike ekonomske koristi moze izazvati masovno trovanje i smrt velikog broja ljudi, ciji je broj tesko moguce ustanoviti. Kako je moguce da u jednoj evropskoj zemlji, u drugom gradu po velicini, najveci proizvodjac bezalkoholnih i alkoholnih napitaka bude covek tako zastrasujuceg morala? Da li je to zato sto je Miroslav Zivadinovic, nekadasnji vlasnik firme »Zoza«, a sadasnji masovni trovac, bio bivsi covek policije, pa su mu mnogi gledali kroz prste? Ili je to zbog toga sto su, po nekim tvrdnjama, tom odborniku SPS-a, nadlezne, republicke sluzbe povladjivale? Ili je to zato sto u haoticnom drustvu niko nije ni mario za to sto test njegovih proizvoda nije izvrsen od 1996. godine, pa je tek sada zaplenjeno cak 4000 litara inkriminisane »Loze«?

U prenatrpanim jutarnjim autobusima ljudi cute.

Nad njima strepnja, potistenost i pitanje: zar smo zaista dospeli do dna?

Zar je cak i to postala ironija kada jedni drugima nazdravljasmo sa »ziveli«?

Zoran Jovanovic