Jelovnici...

Pisati o nasim jelovnicima (sta jedemo?) stvar je intime. Ne uvek.

Bolnicki...

A zasto je to tako? Domaca industrija mesa i mesnih preradjevina »Bek« bila je oslobodjena placanja doprinosa za zdravstveno osiguranje a za uzvrat je vec cuvenom kompenzacijom snabdevala bolnicu svojim proizvodima. Odnedavno, od kada je fabrika u jos vecim teskocama, nije vise u mogucnosti ni to da cini, a s druge strane Bolnica nema sopstvenog novca za kupovinu hrane na slobodnom trzistu.

Rodbina i prijatelji donose bolesnicima hranu.

U nizu etickih dilema vezanih za zdravstvenu kulturu javlja se i jedna nova. Kako se osecaju bolesnici koji sticajem razlicitih okolnosti ne mogu da ocekuju ovakvu vrstu neophodne pomoci?

Zatvorski...

Medjutim, zatvorska uprava se vec dosta dugo i intenzivno bavi kulturnim radom i prosvecivanjem, kako zatvorenika tako i slobodnih gradjana. Organizovano je desetak likovnih izlozbi, pozivaju se izvodjaci ozbiljne, koncertne muzike, pesnici poletno deklamuju stihove...

I na ekonomskom planu ovi sposobni ljudi imaju uspeha. Poseduju sopstvenu farmu svinja, ribnjak i unutar zgrade uzgajaliste sampinjona kojima ovde mikroklima, ocigledno, prija. Cesto su ove djakonije na trpezi zatvorenika.

Mi se sada pitamo da li smo blizu idealne (zatvorske) utopije: mesto na kojem ti je obezbedjen posao (cak imas i novcanu nadoknadu), toplo je i ne placas skupo grejanje, obezbedjena ti je odlicna ishrana.

Slavko Golic