Beograd, Godina X (1998) | Broj 187 | 16-30. april 1998. |
Galop
Prolece naprosto mami price o budjenju zivota, o neiscrpnoj energiji zivota. Desava se i u nevreme, primerice, u poznu jesen 1996. da ljudi, noseni toplim talasima razbudjene zivotne energije, poveruju da protestne setnje prelaze u nezaustavljiv galop ka slobodi i demokratiji. Cinilo se da ni nebeske nepogode - kisa i sneg - niti zemaljske prepreke - rezimsko nasilje i propaganda - ne mogu slomiti nabrekli polet. Iskorak je napravljen, kao malo kad u istoriji, ali nade nisu ostvarene. Iskustvo slobodovanja jos nije valjano ni promisljeno. Sada je prolece. Opet smo zapljusnuti talasom jedne energije, za jedne hladnim, po drugima toplim, bas kao sto je i onaj predjasnji s raznih strana bio razlicito dozivljavan. Sve glasniji su talambasi koji pozivaju na okupljanje i zbijanje redova, na sabiranje energije. Slicnost s prethodnim je, pak, samo prividna. Naime, ne pamti se kada se nesto slicno onom prvom dogodilo, dok se ovo potonje cesto desavalo, narocito poslednjih deset godina. Uzavrele mase su kretale u razne pohode, i ratne, da bi se iz njih vracale iznurene, razbijene, ojadjene i ocajne. Nije iskljuceno da mase zaborave na svoja porazna iskustva i ponovo krenu za ratnim trubama i dobosima. Tako nesto bi se tesko moglo i zamisliti u zivotinjskom svetu. Nema tih pastira ni gonica koji bi isluzenu kljusad mogli da poteraju u galop. Ni ko zna kakav mamac tu ne pomaze. Tesko je poverovati da bi mamuzanje rage od populizma bilo ista drugo do li ropac - bolan i mucan - a nikako istinski galop.
N. P. |
|
| |
© 1996-1998 Republika & Yurope |