Svetle tmuse

Zivele sankcije! Zivele sankcije!
One su odlicno sredstvo
za jacanje nacije!

Zivele sankcije! Zivele sankcije!
Zivele male liferacije!
Zivele tajne transakcije
za dobrobit nacije, za dobrobit nacije!

(Mala nocna muzika dedinjske bratije)

Traju uveseljavajuci duhovni napori beogradskih patriotskih krugova da se pronadje »najbolje resenje za Kosovo«. Te napore prati mnogo nakaradne maste i - duboke moralne bede. Osnovno pitanje kojim se bavi mudrijasko-patriotska druzina jeste: Kako unistiti Albance a ostati zdrav-prav pred svetskim javnim mnenjem? »Ponudicemo im resenja po najvisim medjunarodnim standardima, a ako oni odbiju (a sigurno ce odbiti) mozemo na Kosovu da radimo sta nam je volja, jer ce se svet okrenuti protiv njih!« Drugi mudrijaski izum veli: sprovescemo brze demokratske i ekonomske reforme i svet ce onda zazmuriti na ono sto budemo radili na Kosovu!

Glavni gazda se ne zamajava ovakvim infantilnim lukavstvima. On vise uvazava princip kriv-ziv (kriv pred medjunarodnom zajednicom, ziv u zemlji kojom vlada).

I zato, eto medjunarodnih sankcija po drugi put medju Srbima. Ovog puta jos se ne govori o »nepravednim i nicim izazvanim sankcijama«. Mozda zato sto je, uistinu, rec o namerno provociranim sankcijama, sankcijama provociranim sebicnim vlastodrzackim pobudama.

Dramaturska funkcija sankcija u mehanici odrzanja i osnazenja vlasti na Dedinju je pedantno proucena i isplanirana. Moglo bi se reci da je rec o jednoj vrlo slojevitoj i razgranatoj strategiji. Stozere te strategije cini interakcija dve istine - jedne koja dolazi do svetskog »globalnog televizijskog sela« i druge koju gazdini mediji plasiraju po selima i varosima zemlje Srbije. Prva istina (ona koju su u svet poslali reporteri svetskih tv-kompanija) veli da je na Kosovu, proteklih nedelja, doslo do izliva krvolocnosti i uzitka u masakrima. Ovi izlivi i uzici nagradjeni su - malim gracioznim paketom sankcija.

Ali, ovo je samo prvi deo price, prva grana gazdine strategije. Na scenu stupa druga istina, ona za unutrasnju upotrebu. Za razliku od prve (koja je prepustena stihiji) ova druga istina mora biti strogo kontrolisana, procedjena, dozirana. A ta istina Srbima kaze da su u nekim kosovskim selima bogu iza nogu nasi hrabri policajci pozrtvovano rasturili teroristicke osinjake. U dramskom sukobu imamo istinu sankcija i propranu srpsku istinu gazdine televizije. Rezultat su svenarodne reakcije tipa »Svi nas mrze!«, reakcije na temu siledzijskog ponasanja svetskih mocnika, zalopojke o dvostrukim arsinima medjunarodne zajednice i pricanke o jos jednom pokusaju da se »Srbija baci na kolena«. I horski napev: »Podignimo uvis cela i zbijmo redove oko mudrog Vodje!«. Koji vladalac moze sanjati vise?

Super-rasizam

E, jedan takav mracnjak, a po zanimanju drzavni tuzilac, prozvao je neke novinare sto su u svojim izvestajima sa Kosova upotrebili rec »ljudi« za poginule Albance. (»Na Kosovu je poginulo 27 ljudi.«) Nacisti su odredjene narode smatrali »nizim rasama«, ali im nisu odricali pripadnost ljudskoj vrsti. Balkanski rasizam je super-rasizam.

Sve dok na Balkanu bude momaka tako ornih u iznalazenju opravdanja za ubijanje, ovdasnje klanice ce dozivljavati svoj procvat.

Cisto silovanje

Tako smo dobili jos jedan srpski specijalitet: silovanje bez (pri)sile, iliti cisto silovanje (silovanje pûre!).

Pokusavam da shvatim naseg deliju. Silovanje ne-srpskih zena se moze shvatiti kao cin muskarcine, ratnicine. Zlostavljanje zena pak u toj tradiciji se krsti imenom »przibaba« i nespojivo je s prerogativima junacine, delije. I zato se, kao izlaz iz ovih kucina, mora javiti novi pojam »silovanje bez zlostavljanja«.

Nas delija se mogao braniti »dragovoljnim podavanjem« zena koje je silovao. Ali, prihvatanje teorije »dragovoljnog podavanja« ima tu manu sto iskljucuje osecaj rasne superiornosti i osecaj »viseg srpskog prava« da sa pripadnicima nizih rasa cine sta im je volja.

Miodrag Stanisavljevic