Broj 185

Kalendar - prva polovina marta

Sta se dogadja na Kosovu?

Tela zrtava iz sukoba od 28. februara nisu se ohladila, a demonstranti zalecili povrede zadobijene 2. marta, a MUP Srbije 5. marta saopstava da je »u sukobu u Donjem Prekazu sa jezgrom teroristickih bandi albanskih separatista, koje je predvodio poznati zlikovac Adem Jasari, ubijeno dvadeset okorelih terorista«. U okrsaju su poginula i dva policajca, a cetvorica ranjena. »Likvidiran je ozloglaseni vodja teroristicke bande Adem Jasari«, unisteno »poznato teroristicko jezgro« i pronadjen »arsenal razlicitog naoruzanja«. Policija nastavlja »pretragu terena« i »hvatanje preostalih terorista«. Buduci da je bilo i drugacijih izvestaja sa »mesta obracuna«, MUP »najenergicnije demantuje ogavne izmisljotine i lazi lansirane u nekim domacim i stranim medijima o navodnim mucenjima uhapsenih i privedenih Albanaca«. Delegaciji MUP-a, koja je dosla kod predsednika Srbije, Milan Milutinovic je rekao da je energican i efikasan obracun sa albanskim teroristima »jedan od utvrdjenih prioriteta Srbije«.

Kosovo - izazov svetskoj diplomatiji

Kosovski dogadjaji i stav predsednika Milosevica da je problem Kosova »unutrasnja stvar Srbije« i da se moze resavati »iskljucivo u Srbiji« izazvali su zivu diplomatsku aktivnost u svetu. Politicki komitet EU osudio je 2. marta terorizam i nasilje na Kosovu, a Van den Bruk je pozvao sukobljene strane da se uzdrze od nasilja. Ricard Majls urucuje jugoslovenskim vlastima zvanican protest Vasingtona, a predsednik Milosevic upozorava Zapad da se ne mesa u sukob. Na kosovske dogadjaje reaguju, pored ostalih, Teodoros Pangalos, Jevgenij Primakov, Robin Kuk, Leni Fiser, Fatos Nano, a Robert Gelbard najavljuje ukidanje tek dobijenih povlastica i vracanje sankcija prema SRJ, ne iskljucujuci ni vojnu intervenciju. Predsedniku Milosevicu stizu poruke da svet ne zeli da se mesa u unutrasnje stvari Jugoslavije, niti da prekraja medjunarodno priznate granice, da ne odobrava terorizam ni secesiju, ali da brani elementarna ljudska prava Albanaca na Kosovu. Zato se kosovski problem mora internacionalizovati i resavati dijalogom uz strano posredovanje, a ne nasiljem i represijom.

Diplomatski kor u Beogradu odlucuje da 8. mart provede na popristu borbe u Donjem Prekazu, a 9. marta Kontakt grupa u Londonu usvaja plan kojim od SRJ i predsednika Milosevica zahteva hitno resavanje kosovskog problema. Srpska vlada reaguje bez odlaganja i 10. marta poziva predstavnike kosovskih Albanaca na pregovore, koji odbacuju poziv kao neozbiljan, neobrazlozen, neadresovan i uslovljen na stetu Albanaca.

Americka administracija ocenjuje ovaj poziv kao propagandni trik srpske vlade. Savez bezbednosti ne uspeva da usvoji predsednicko saopstenje zbog protivljenja kineskog ambasadora u UN. O Kosovu raspravljaju Ruska duma, OEBS i Savet NATO.

Kontakt grupa: ultimatum Milosevicu

Ministri inostranih poslova zemalja clanica Kontakt grupe saglasili su se na sastanku u Londonu, 9. marta, da preduzmu odlucnu akciju za okoncanje krize na Kosovu. Prema zvanicnom saopstenju, Kontakt grupa se sastala da bi raspravila »rastucu napetost na Kosovu« i »neprihvatljivu upotrebu sile« od strane srpske policije. »Obeshrabreni smo, kaze se u saopstenju, zbog toga sto su... beogradske vlasti upotrebile represivne mere na Kosovu. Sa posebnom zabrinutoscu ukazujemo na poslednje nasilje na Kosovu ciji je rezultat najmanje 80 poginulih...« Kontakt grupa osudila je i »teroristicke akcije Oslobodilacke vojske Kosova«, ali je naglasila da »vlasti imaju posebnu odgovornost da stite ljudska i gradjanska prava svih gradjana i da osiguraju da se snage javnog reda ponasaju u skladu sa zakonom«. Stoga se od Beograda trazi da omoguci istragu o sukobima policije i terorista, misiju Visokog komesarijata za ljudska prava UN na Kosovu, prikupljanje informacija za Haski tribunal, misiju Felipea Gonzalesa u ime OEBS-a i EU, povratak misije OEBS-a na Kosovo, u Sandzak i Vojvodinu, sprovodjenje sporazuma o obrazovanju.

Zbog ozbiljnosti situacije, Kontakt grupa predlaze i mere koje bi se primenile odmah: da Savet bezbednosti UN razmotri embargo na oruzje SRJ, da se SRJ onemoguci nabavka opreme koja bi se mogla upotrebiti za represivne akcije policije, da se uskrate vize visokim zvanicnicima SRJ i Srbije odgovornim za represiju na Kosovu, da se stopira kreditiranje drzavnog izvoza, trgovine i investicija, ukljucujuci i privatizaciju u Srbiji. Predsedniku Milosevicu dat je rok od 10 dana da sa Kosova povuce specijalnu policiju i obustavi akcije protiv civilnog stanovnistva, da omoguci Medjunarodnom crvenom krstu pristup Kosovu i da se javno obaveze na dijalog sa kosovskim Albancima bez preduslova. Ukoliko to ne ucini i ukoliko se represija na Kosovu nastavi, Kontakt grupa ce preduzeti i druge mere, a pre svega »zamrzavanje sredstava koja u inostranstvu imaju vlade SRJ i Srbije«. Ucinke predlozenih mera i Milosevicevih koraka na putu ka resenju Kontakt grupa ce razmotriti 25. marta u Bonu.

Horsko pevanje

Na pitanju Kosova Milosevic je jos jednom uspeo da okupi gotovo sve srpske politicke partije i institucije sistema i da ostvari homogenizaciju srpskog naciona, kakvu je pre godinu dana mogao samo pozeleti. Njegove reci ponavljaju, kao u horu, cinovnici MUP-a u svojim izvestajima, jugoslovenski diplomati, republicka i savezna vlada, lideri parlamentarnih stranaka, organi pravosudja, sindikalni rukovodioci, drzavni mediji. Cak su pokusali da preko javnog tuzioca nateraju i ono malo nezavisnih medija da prihvate istu pesmu. I dok je Vlada Srbije, prilikom razmatranja informacija nadleznih ministarstava o stanju na Kosovu, pokazala izvesnu fleksibilnost i razumevanje za celinu situacije, dotle Savezna vlada preuzima prvi glas u ovom politickom »horu«. Na svojoj sednici od 11. marta, Vlada je saopstila da ne prihvata nastojanje da se bilo koje unutrasnje pitanje Srbije ili SRJ internacionalizuje. Povodom sastanka Kontakt grupe naglasava da se »radi o mesanju u unutrasnje stvari suverene i nezavisne zemlje«, te da takva i slicna razmatranja unutrasnjih pitanja jedne zemlje predstavljaju »flagrantno krsenje medjunarodnog pravnog poretka i pokusaj stvaranja presedana s nesagledivim posledicama po medjunarodne odnose«. Suocena sa zakljuccima Kontakt grupe, Vlada Srbije odlucila je da pokrene »bezuslovan« dijalog sa predstavnicima kosovskih Albanaca, ali ga je ipak uslovila zahtevom da se vodi u Srbiji i u skladu sa Ustavom Srbije i postojecim zakonima. Pregovaracki tim, predvodjen Ratkom Markovicem, »pokusava« da privoli Albance da pod tim uslovima sednu za pregovaracki sto.

Za upucivanje stranih trupa jos je rano

Nakon svoje evropske turneje, generalni sekretar NATO Havijer Solana u stalnom je kontaktu sa albanskom vrhuskom i vojnim predstavnicima balkanskih zemalja koje bi mogle biti umesane u resavanje kosovske krize. Pitanje o eventualnom angazovanju snaga zapadnog saveza u »Albaniji i oko nje«, a u cilju sprecavanja prosirivanja kosovske krize, Solana je ocenio preuranjenim. Kosovska kriza je »visoko na listi prioriteta zapadnog saveza« i Savet NATO ce »budno pratiti njen razvoj«, rekao je Solana pred svoj odlazak u Tiranu 11. marta. Medjutim, kako se nezvanicno saznaje, zapadni saveznici razmatraju americku inicijativu o formiranju svojevrsnog »bezbednosnog obruca« oko SRJ, kao preventivne mere u sprecavanju prelivanja eventualnog ratnog pozara sa Kosova na sire podrucje Balkana.

Patriotizam iznad klasnog interesa

Dok penzioneri, doduse proredjeno, i dalje protestuju, Republicki odbor sindikata zaposlenih u zdravstvu otkazao je jednodnevni strajk upozorenja zdravstvenih radnika i protestni skup pred zgradom Vlade, zakazan za 11. mart. Posle razgovora sa predstavnicima nadleznog ministarstva, sindikalni prvaci zdravstvenih radnika izjavili su da su »postavljeni zahtevi delimicno ispunjeni«, iako je u kontaktima sa Vladom »ostalo pocetno neslaganje o osnovanosti strajkackih zahteva, a nije nadjen ni kompromis za izvrsenje obaveza prema zaposlenima«. Za rukovodstvo sindikata zdravstva mnogo je vaznije sto su iskazali svoj patriotizam i na tom planu postigli sa Vladom kompromis i sto njihovi clanovi »u ovoj situaciji na Kosovu pokazuju svoju eticnost i patriotizam«.

»Fatva na medije«

»Ne mogu da ne spomenem pisanje nekih tzv. nezavisnih medija. Ocigledno je ovaj put izrazen manjak patriotizma i svesti o nacionalnim i drzavnim interesima, a veliki visak zavisnosti i poltronstva u odnosu na njihove unutrasnje i spoljne mentore, koji nikada nisu zeleli dobro nasem narodu.« Ove reci portparola SPS-a Ivice Dacica bile su dovoljne da okruzni javni tuzilac u Beogradu Miodrag Tmusic pokrene istragu (KZ, clan 218, sirenje laznih vesti) protiv glavnih urednika pet dnevnih listova i nekih TV-stanica. Shodno tome, na informativnim razgovorima u beogradskom MUP-a bili su Slavko Curuvija (Dnevni telegraf), Grujica Spasovic (Danas), Manojlo Vukotic (Blic), Ivan Mrdjen (Nasa Borba) i Ljiljana Milincic (Demokratija). Gotovo svima je zamereno isto: zasto su izvestavajuci o sukobima na Kosovu u naslovima svojih clanaka upotrebljavali termine »ljudi« i »Albanci« umesto »teroristi«, ili jos bolje »okoreli teroristi«? Ne znamo na sta ce izaci ovaj postupak, ali je vec sada jasno da je rec o pokusaju rezima da ponovo uvede »verbalni delikt«, da zapusi usta nezavisnim medijima, da ukine pluralizam misljenja i istrazivacko novinarstvo, a da kao neprikosnoven obrazac misljenja, govora i pisanja nametne jednu i jedinu istinu - istinu policije i njene moci.

Ljubisa Vujosevic

Posaljite nam vas komentar