Dugo putovanje u Hag

U prvim nedeljama marta Haski tribunal je dobio na aktuelnosti na poseban nacin. Najpre u vecem broju dobrovoljnih predaja osumnjicenih iz Republike Srpske, a zatim i objavljivanjem (u Politici) apela trojici bivsih oficira JNA koji zive na teritoriji SRJ da se takodje dobrovoljno upute u Hag.

Nijedan od ovih dogadjaja nije bio u neposrednoj vezi sa prethodnom posetom glavnog tuzioca Luiz Arbur zvanicnicima u Beogradu. Da je tako najbolje svedoci i izjava, po odlasku gospodje Arbur, federalnog ministra pravde da bas i ne veruje u njenu iskrenost i tvrdnju da je Tribunal nepristrasan.

Tekst apela, u Srbiji zasticenoj trojici oficira, objavljen je posto se »odigralo Kosovo«, posto su u obracunima sa teroristima stradali i civili i posto se ponovo citava medjunarodna zajednica ujedinila u kritici vladavine Slobodana Milosevica. Od Tribunala Beograd je bio zamoljen da ovaj dokument objavi jos 20. decembra, sto se nije dogodilo. Objavljivanjem 10. marta Apel je zapravo bio upotrebljen u politicke svrhe (osobina koja se ovde najvise pripisuje bas Tribunalu) - da se pokaze kooperativnost srpskog rezima sa medjunarodnim institucijama, u nadi da ce to ublaziti, ako ne i ponistiti, ucinak policije na Kosovu. Do sada se ova nadanja nisu potvrdila. Umesto toga - dogodilo se suprotno. Cinjenica, ovde uglavnom zaboravljena ili ignorisana, da je Haski tribunal osnovan za ceo prostor bivse Jugoslavije, a ne samo za BiH - iskoriscena je na brz i iznenadjujuci nacin. Zvanicni Vasington je dodao milion dolara za ispitivanje zlocina protiv covecanstva i etnickog ciscenja na Kosovu. Nema sumnje da ce novac za to biti i upotrebljen, ali i u ovom slucaju putovanja u Hag iz Beograda mogu da potraju. Sa izvesnom dozom smelosti moze se pretpostaviti i da ce duzina putovanja zavisiti od konacnog ishoda dijaloga ili vec cega drugog izmedju Beograda i Pristine - na miran nacin. U suprotnom, putovanje moze da bude i krace. U americkoj stampi, sto je do sada na izvestan nacin zvanicno demantovano, pojavile su se i spekulacije da se time moze suziti haski krug i oko samog predsednika Jugoslavije, gde bi Kosovo bilo povod, a u dosije bi se ukljucila i Bosna, pa cak i Krajina i sudbina Srba iz Krajine! Zato se moze i zakljuciti da je sada bas Kosovo veliki ulog i u Hagu.

U citav sklop okolnosti uklapaju se i pojedinacni, dobrovoljni odlasci Srba iz RS osumnjicenih za ratne zlocine. Za to verovatno postoji mnogo razloga, pre svega licne prirode, a neki od njih su sve vidljiviji. Promenom politike Plavsic-Dodik koja je, za razliku od Pala, zasnovana na Dejtonu, ako nista drugo ucinila je da osumnjiceni pocnu da razmisljaju. Cak i nedavna izjava Biljane Plavsic o tome da je Radovan Karadzic simbol borbe za slobodu pokazala je da su na udaru osumnjiceni iz najnizih redova odgovornosti, da oni ispunjavajuci Karadziceva naredjenja iz poslusnosti ili uverenja, prvi moraju da se nadju pred licem pravde. Istovremeno, primer iz Prijedora, gde je prilikom hvatanja poginuo Sima Drljaca, svakako nikad nije zaboravljen. Bolje ziv na odsluzenju kazne, ako se krivica dokaze, nego mrtav.

Gordana Logar