Razmisljanja posle pete sednice Skupstine Saveza studenata Beograda

Velika sansa novog »Studenta«

Bile su potrebne visemesecne diskusije, bezbroj skupova na svim fakultetima, maratonska sednica u cetiri nastavka, mnogo uzbudjenja, strpljenja i vremena da bi se, na kraju videlo sta vecina studenata Beogradskog univerziteta misli o listu na cijem zaglavlju pise da je njihov.

Izjasnjavanje o Studentu, zavrseno prebrojavanjem glasova u studentskoj skupstini ukazuje na pravi odnos snaga: 159 delegata glasalo je za smenu sadasnje redakcije zbog toga sto ona svojim radom nije doprinosila ostvarivanju politike Saveza studenata Beograda, niti je delovala u duhu njegove idejno-politicke pozicije. Podrsku sadasnjoj redakciji pruzilo je svojim glasom 13 delegata, a 15 delegata se uzdrzalo od glasanja.

Takav rasplet dogadjaja nimalo ne iznenadjuje onog ko poznaje politicko raspolozenje na Univerzitetu. Vec duze vremena, koristeci i zloupotrebljavajuci demokratske institucije i privrzenost studenata demokratskom odlucivanju, izvesnu inertnost drustveno-politickih organizacija i nedovoljnu obavestenost dela studenata, manjina je, nastupajuci agresivno do drskosti, ne samo svoja misljenja proglasavala jedino ispravnim, vec je pokusavala da govori u ime vecine - stvarajuci izvesne zabune i mistifikacije.

Boreci se verbalno za slobodu, kritiku i demokratiju, Student i grupa opozicionara oko njega - na delu su te principe grubo krsili jer nesto drugo nije ni moguce kad ubedljiva manjina pokusava da se nametne vecini. Cim je to postalo uocljivo preteznom delu studenata, cim je shvaceno da se redakcija organizuje kao monopol sa ciljem da brani interese svih drugih samo ne studenata, a njene pristalice prelaze na pozicije opozicije i na maltretiranje i omalovazavanje studenata koji ne dele njihovo misljenje - vec tada se dosta pouzdano moglo govoriti o krajnjem i, uostalom, jedinom mogucem raspletu. To sto je do njega doslo tek nakon dugotrajnih diskusija, posledica je strpljivog postovanja demokratskog postupka u procesu masovnog izjasnjavanja, postupka koji govori o politickoj snazi i zrelosti studenata i komunista na Univerzitetu, njihovoj odlucnosti i spremnosti da sva pitanja od interesa za vecinu resavaju na otvorenoj politickoj sceni, argumentima, uz neposredno ucesce svih zainteresovanih, odbacujuci metod pritiska koji je opozicija koristila.

Licno iskustvo i nekadasnji rad u redakciji Studenta uverio nas je da, mimo i izvan tog demokratskog i u sustini veoma kritickog duha Univerziteta - Student ne moze da egzistira kao glasilo studenata i Univerziteta. Napustajuci taj duh, dosadasnja redakcija potpisala je sama sebi razresnicu. Potcenila je one koje je trebalo da zastupa predstavljajuci im tudje interese kao njihove, zatvorila se prema njima, delila im lekcije o kritici ne dozvoljavajuci nikakvu kritiku svojih stavova. Zbog toga bi bilo veoma pogresno smatrati da je redakcija smenjena zbog - kritickog stava koji je zastupala. Smenjena je zbog pozicije u toj kritici, dakle zbog suprotstavljanja politici SKJ i samoupravljackom socijalizmu, jer univerzitetu nije svejedno u ime koga i u ime cega se kritikuje! Idejne pozicije Studenta, jasno se pokazalo i glasanjem, nisu pozicije Univerziteta.

Zbog toga, odluka o smenjivanju redakcije nije »ukidanje kritike« u ovom listu, kako bi to zeleli da prikazu oni koji su na poslednjoj sednici studentske skupstine izgubili bitku. Naprotiv, to je stvaranje uslova za razvijanje kritike koja ce da dogradjuje postojece, da ukazuje na slabosti, a ne da negira sve sto je stvoreno ne priznajuci ni jednu vrednost ovog drustva. U skladu s tim, jasno je da ni buduci Student ne moze i ne sme da pise samo o ispitnim rokovima, menzama, domovima. On mora da bude okrenut drustvu, jer su studenti deo naseg drustva, i to jedan od vitalnih. On mora da bude kreativan cinilac tog drustva, jer su i studenti i nastavnici Univerziteta graditelji tog drustva. Takav Student ce imati podrsku ne samo vecine na Univerzitetu, vec pored ostalog, i onih koji su mu i nekada pripadali kao saradnici i citaoci.

Za novi Student postoji dovoljno snaga u nepresusnoj riznici Univerziteta. Potrebno je najboljima pruziti sansu, stvoriti redakciju u kojoj ce uvek biti deset puta vise saradnika nego stolica, a to, kada se htelo i zelelo, nikada na Univerzitetu nije bilo tesko. Verujemo da ni sada nece biti.

A sto se tice opozicije, univerzitetske i one druge, jasno je da je ona ubedljivo izgubila bitku na otvorenoj politickoj sceni posto je prethodno pokusala na sve nacine da prolongira krajnji rasplet. Ali, jedna dobijena bitka, nije jos i dobijen rat. Opozicija ce i dalje nastojati da koristi svaku mogucnost koja joj se pruzi, delovace mracno i kuloarski, javno i tajno, ali univerzitetsko iskustvo ukazuje na efikasan put borbe - konflikte razresavati politickim angazovanjem vecine, uvek na otvorenoj sceni, demokratski. Student u toj borbi ima svoje mesto - na pravoj strani, veran svojim tradicijama.

Nebojsa Dragosavac

Ekspres politika, 12. 01. 1970.