 |
||||||||||||||||
Dan poslednji (II deo)
Angelina Lazarevic, delegat Pravnog fakulteta:Drugovi studenti, dozvolite mi da kazem koju rec o listu Student. Bicu kratka u svojoj diskusiji i, nadam se, jasna. Jedno je ovde stvarno jasno: Student kao list je nas list, i kao nas treba da ostane danas i ubuduce. Ali nikako kakav je on sada. To je list koji je odavno zaspao na studentskim problemima, i tu nema govora o njegovoj revolucionarnosti. Snaga revolucionara nije u usamljenosti i izolovanosti od radnickog pokreta i Partije. Istupanja u Studentu su upravo skrenuta udesno. Zasto? Zato sto su tu dve-tri studentske organizacije udarile monopol nad ostalima. Nama je jasno, i vidite: u studentskim izdanjima koja su izasla, lista, da je povezanost nekih, cini mi se, clanova Redakcije i Filozofskog drustva jasna i kriva za sve ovde sto ona hoce da iznese i da nam nametne (zamor). Dobro znamo da je 1964. godine na Dz zasedanju kongresa, da smo mi istupili iz Medjunarodnog saveza studenata, zbog cega smo kasnije, na Novom Zelandu, sa DzI zasedanja bili iskljuceni iz Medjunarodne studentske konferencije. A zasto? Zato sto smo hteli ravnopravno ucesce svih medjunarodnih studentskih organizacija. Pa kad nismo hteli da nam tamo neko soli pamet, to necemo, ponajmanje, ovde u nasoj zemlji, ovde u Beogradu... (buran aplauz). Drugovi studenti, dozvolite mi, necemo zatvorenost Redakcije, a koja je to jos od sezdeset seste godine. Mi zelimo da srusimo kineski zid, koji stoji, i koji je ogromna prepreka medju svim fakultetima na Univerzitetu (zagor). Mi znamo: i sa drugih fakulteta ima darovitih, pametnih, vrednih ljudi koji mogu da pametno istupe u tom listu Studentu, a ne samo nekoliko organizacija koje zele da posto-poto nametnu monopol. Mora nam biti jasno da politicnost medju studentskim organizacijama u svetu je raznolika, ona varira. Ta razlika je drugo. To je zbog razlicitih ciljeva koji se zele zastupiti. I zato mi ne smemo dozvoliti prosto preslikavanje tih pokreta, i kao takve ih ovde u nasoj zemlji zastupati. Jer to bi znacilo seci granu na kojoj vec sedimo. I tamo gde smo se najmanje trebali nadati aktivnost je podbacila. Zar list, koji treba da bude oruzje nase studentske problematike, je pretvoren u jedan knjizevni list, i koji kao takav odslikava sve ovde u drustvu, kako rece jedan moj prethodni diskutant, crno. Naime, sve teoretisanje ovde, i bilo gde, je uzaludno. Zastupati misljenje kojekakvih filozofa, Hegela i drugih (buka), je uzaludno. (predsedavajuci: Ja molim delegate i ostale prisutne da omoguce normalnu atmosferu za rad ove skupstine) Zastupanje misljenja kojekakvih filozofa, Hegela i drugih (zagor), je uzaludno. To je, u stvari, barikada iza koje se krije jedno bezanje, ogromno bezanje (zagor traje) od istine, i stvarnosti kakva je ona sada, i kakva je situacija, momentalno, politicka situacija ovde kod nas u zemlji. Ja ne zelim da ovde prepricavam gradivo iz politicke ekonomije i sociologije. Nama treba da bude jedno jasno: socijalizam to je prelazni period u kome mora da postoje problemi i problemi. Mi znamo odnos drustvene baze i nadgradnje. Prema tome, buduci akademci, vi, kolege studenti, koji cete sutra naci se za masinom, ili raditi negde u bolnici, pomagati ljudima, mislim da trebamo pametno razmisljati i jed... komuniste zastupati. Bezanje od ove situacije, kakva je ovde - kazem da je jasna. Ako je Savez studenata Jugoslavije organizacija, to znaci: i list koji izlazi u njeno ime treba da zastupa organizaciju, dakle, to ime, i nikoga drugog vise. Znaci, ne dvoje ili troje, dvojicu ili trojicu, nego sve nas iz organizacije. Prema tome - ja bih samo htela da zakljucim (zagor, komentari) da sam protiv ove Redakcije koja je danas, i koja je takva. Ja sam jednoglasno za njeno ukidanje (ironican zagor), i orijentisanje lista ka Univerzitetu i zastupanje u ime Univerziteta i organizacije Saveza komunista.
Nikola Catipovic, delegat Tehnoloskog fakulteta:U ime delegata sa Tehnolosko-metalurskog fakulteta, i u ime studenata ovog fakulteta, procitacu zakljucke koji su jednoglasno doneti na zboru studenata 7. januara ove godine (prigovor iz sale: »Mogu li i ja da procitam?«). Pa izadjite ovde pa procitajte. (predsedavajuci: Ja molim Josica da stvarno ovako ne reaguje. Kolega se je javio za diskusiju; ja ocekujem diskusiju. Ukoliko vidim da ne diskutuje o ovom predvidjenom dnevnom redu, postupicu kao i sa prvim diskutantom... sto da ne?) Ja citam misljenje nekoliko stotina studenata i smatram da je to diskusija o listu Student. Dakle: mi »smatramo da je redakcija lista Student odgovorna za one sadrzaje koji su suprotni samoupravljanju i nasem politickom sistemu; da je odgovorna za nacin rada i za odnos prema stvorenom monopolu i privatizaciji lista: da je Redakcija Studenta postala okosnica i eksponent ekstremnih snaga, kako sa Univerziteta tako i van njega, vrseci svojevrstan politicki pritisak, ugrozavajuci normalan rad postojecih samoupravnih i demokratskih ustanova na Univerzitetu«. I sad, smatram da je ovo najvazniji zakljucak: »da list Student ne odrazava misljenje vecine studenata Beogradskog univerziteta i zato se zalazemo za novu orijentaciju lista, a samim tim i za novi sastav redakcije na principu ravnomerne zastupljenosti clanova sa pojedinih srodnih fakulteta i visih skola. Smatramo da se u okviru zbivanja, drustvenih zbivanja koja se tretiraju u listu Student, treba u potpunosti odbaciti metod kritizerstva, koji je najlaksi, i preci na realnu obnovu stvaralacke i konstruktivne kritike. List Student treba vise nego do sada da se okrene problemima Univerziteta, posebno sprovodjenju reforme na univerzitetu, sto je u ovom trenutku najakutniji zadatak studenata i svih radnih ljudi sa Univerziteta i iz celog drustva« (kratak aplauz).
Milos Zecevic, delegat Vise ekonomske skole:Delegati i cenjeni gosti, s obzirom da sam svoju diskusiju pripremio unapred, ovoga puta cu je, i to isto tako redosledom, procitati. Necu vas zamarati sa poznatim imenima kao i njihovim djelima, kao sto su Marksa, Hegela, Aristotela i drugih. Ne da bi se oni ljutili na mene, nego to sto su prethodni diskutanti ucinili, citirajuci ih. A ja bih radje, ako bih me neko ovog trenutka upitao, govorio, pa i pevao, o Kozari, Liki, Kordunu, Drvaru, Jajcu, Vakufu i Rudom, o Neretvi i mnogobrojnim drugim nasim istorijskim mjestima. Danas, kada se ovako okupljamo jedanput godisnje, danas treba da govorimo o radu u proteklom periodu, o slabostima, uspehu, o nasem univerzitetu i fakultetima, o reformi, mi govorimo danas o nasem listu Student, danas kada se vracamo na proslost i govorimo o sadasnjosti, pomisljamo o buducnosti, moram da kazem - u ime onih koji su me izabrali, a nisu mogli danas da dodju ovde, jer pripremaju ispite za januarski rok, kao i prisutne nase delegate, da nas duboko bole pojedini ispadi, koji su se odvijali, radjali, i ne samo u salama gde smo sve ovih dana bili nego i iza vrata ovih nasih sala. Mi, delegati Vise ekonomske skole, smatramo ako je Skupstina dozvolila prvog radnog dana vreme pripremljenih i nepripremljenih diskusija od 10 minuta, zasto Radno predsednistvo dozvoljava da pojedinci govore po tri-cetiri puta, a verujemo da ostali delegati, sa ostalih fakulteta nisu dosli samo da sede i slusaju jedne te iste diskutante, koji - prema onom sto se jasno da videti - izgleda plase se da nisu prethodnom diskusijom obuhvatili sve sto su hteli, kao - i vidi se - da pojedinci nastoje nekako svim snagama da uticu na ostale delegate, kao i to da se time remeti harmonija i rad Skupstine. Jer, pojedinci sa jednog fakulteta, izlazeci tri do cetiri puta, uzimajuci time 30-40 minuta, uskracujuci mogucnost drugim delegatima fakulteta (komentar). Nasi delegati, s obzirom da je... Studenta bilo receno o Redakciji, poznato je siroj javnosti Jugoslavije, kao i onih koji masovno preslikavaju ovaj nas, mogu da kazem, cenjeni list po Zapadnoj Evropi, pridaju veoma znacajnu paznju, kao sto je i ovog puta Univerzitetski odbor i Univerzitetski komitet suoceni sa opozicijom, grupom na fakultetima i van njih, gde kao, sto nasi delegati kazu, da Student im sluzi kao jedan poligon, a Redakcija lista takva je zato pod kojom se, eto, nazalost, okupila, dozvolite na izrazu, beogradska carsija. To podzemlje Beograda, izgleda, naslo je ovih dana se pod zastavom koju nosi Redakcija. No, to smo mogli i nazreti u Sali heroja, koji su postrojeni u gornjim borbenim redovima, istupajuci sa svojim ciljevima preko svojih delegata. Ja sam, drugarice i drugovi, cvrsto ubedjen da u Redakciji ima veoma dobrih clanova, ali su isti, ipak - ne moguci da se odupru mnogobrojnim pritiscima, a kamoli beogradskoj politickoj opoziciji u ovom trenutku, i samom podzemlju, kakoh malopre rekoh, koji smatra da je dosao trenutak kada se moze nesto usicariti, kada treba da proslave 40-godisnjicu svoga postojanja, secajuci se na cetrdeset prvu, drugu, trecu, sestu, cetrdeset osmu. Ali ovaj grad, u kome smo i mi vecina dosli, ume da razume, ponekada i da prasta, no, verujemo, da ume i da se bori. On ume, izgleda, da borcu kaze da je heroj, a izdajniku, ipak, bogami, da je izdajnik. Njegove revolucionarne energije mogu se za trenutak naci uspavane, ali je opet, eto, sposoban naci snage da spreci svakog, pa i one grupe, grupice, kao i one iz podzemlja, tako i one sa fakulteta, a posebno one koji pristizu svakodnevno ekspresnim i putnickim vozovima u toku noci u Beogradu (zagor negodovanja). No, verujem da njihovu proslavu, 40-godisnjicu, nece moci proslaviti u Beogradu, a ni najmanje na nasim fakultetima Beogradskog univerziteta, na koje su, eto, nazalost, preneli klijentelu i zapalili one koji vec gore. Nisam imao nameru da se u svojoj diskusiji dotaknem demokratije, donekle slobode, kulture, u nasoj zemlji, uporedjujuci ih sa Obrenovicevoj nekoj Srbiji, kao ni o humanizmu. Zatim, ili politici koju vodi Savez komunista Jugoslavije u kojem preovladava, izgleda, birokratska struja regresije, kako to u svojoj prethodnoj diskusiji kaze Danilo Udovicki. Nemam nameru da drugu Udovickom odgovaram na sve ono sto je kazao, i to bas danas kada Savez komunista Jugoslavije ulazi u najslozeniju fazu tehnicko-tehnoloske revolucije, danas kada slavimo 50-godisnjicu Saveza komunista i dvadesetopetogodisnjicu oslobodjenja ovog grada. Danas se, eto, Udovicki smatra da nasa Partija sve jasnije napusta novatorsku i revolucionarnu orijentaciju, od IV plenuma pa dalje.No, vratimo se malo, negde 50 godina unazad pa sve do danas. Pogledajmo, druze Udovicki, sve partije u Evropi! Samo, cija je to partija koja ima tako duboke korene kao sto je nasa? Sa ponosom mogu kazati, bez imalo stida, svakom, pa i tom drugu Udovickom, sa ovog mesta, kako je mogla pobediti ta nasa mala Partija, ta mala - kako neko rece - saka jada, da je nazovemo tako - osamdeset partija naspram jedne partije! - koja je odgovorila sa svojim narodom mocnom, do zuba naoruzanom neprijatelju. Znaci, Udovicki, verujem da delis moje misljenje, da smo izdrzali tada, izasli smo kao pobednici. A danas, bogami, necemo dozvoliti da nam neko, ponavljam onu rec, soli pamet o tome, o nasoj Revoluciji, kako je bila diktirana, da li odozgo, da li odozdo, nego da je ista iznikla i razvijala se iz naroda, predvodjena nasom, iako tada malom, ali veoma vitalnom Partijom. (predsedavajuci: Ja se izvinjavam, imam mogucnost da Te opomenem da imas jos minut vremena) Jos minut. (pauza)
Danas, kada stizu poruke sa svih strana, da li je u stanju Univerzitetski odbor, i Savez komunista na Univerzitetu u mogucnosti da napravi red i mir na Univerzitetu Beograda, kao i donekle i u samoj zemlji odakle se kaze, i u tim porukama, da grupe koje nose zastavu i drugih opozicija napada, vredja tu ustanovu Beogradskog univerziteta. No, i ja, no, i ja se kao i, verujem, jos poneko ovde od prisutnih pita, dokle te grupe da deluju?
Studenti Vise ekonomske skole, nekadasnje cetiri skole, na svojoj godisnjoj skupstini - jer sam prinudjen da brzo govorim - doneli su odluku i dali punu podrsku Univerzitetskom odboru i Univerzitetskom komitetu. Dozvolite, sa ovog mesta da uputim jedno dva pitanja drugu glavnom uredniku redakcije Studenta. S obzirom da su diskutanti pojedini diskutovali po tri-cetiri puta, uzimam pravo sebe da, ukoliko Skupstina odobrava, da, ipak, pola minute, postavim ova dva pitanja, jer, zaista, vreme je na isteku. Druze glavni i odgovorni urednice lista beogradskih studenata, dozvolite da vas upitam - iako bih imao mnogo tih pitanja ovoga trenutka, ali nemam nameru voditi dijalog sa vama (bucan zagor), ali cu vas ipak upitati ovo: cemu dobronamernost slike vesala bez povesanih? (pokazuje primerak Studenta, broj 25, od 9. decembra 1969) Cemu smisao tog revolucionarnog vapaja, za cime se, i u ime cega se to, glavni i odgovorni urednice Hodzicu, vapi? (zagor) Zasto ste, zasto ste dozvolili da opozicione struje nadju mesta u nasim casopisima, a odbili ste zahtev politickog aktiva studenata Studentskog grada koji je trazio nesto malo vise mesta u tom nasem casopisu? Nego smo morali to stampati u drugim casopisima Novog Beograda. Pitam Skupstinu: da li na ovom nasem cenjenom listu ima prostora (pokazuje primerak Studenta, br. 27-28, od 23. decembra 1969, sa naknadno ucrtanim upitnikom na prvoj strani; objavljeno u Borbi od 11. januara 1979, na strani 6) da politicki aktiv nadje jedno mesto u tom nasem listu, ili nema? Zar ova strana, prema mom misljenju ipak ima toliko mesta i prostora, da ne nabrajam sve one druge kojih je bilo mnogo i mnogo. Zar politicki aktiv i studenti iz Studentskog grada, gde zivi oko 7000 studenata, ne mogu naci jednu malu rubriku iz svog zivota, rada i svojih problema? (buran i dug aplauz)
Predsedavajuci:Ja jos jedanputa molim da diskutanti i sami povedu vise racuna o vremenu, i ukoliko se radi o pisanim diskusijama da ono sto ne mogu da iznesu u ovom vremenu koje smo predvideli, dostave Komisiji za zakljucke. Stvarno mislim da Radno predsednistvo ne moze tolerisati, pored ovoliko prijavljenih diskusija, produzetak diskusija od 10 minuta. Molim, ujedno, za radnu atmosferu, i dalje, u ovoj dvorani. Rec ima Stojanovic Mihailo, delegat sa Pravnog, a neka se pripremi Bube Rakic, delegat sa Filozofskog.
Mihailo Stojanovic, delegat Pravnog fakulteta:U velikom broju dosadasnjih diskusija diskutanti su se, uglavnom, izjasnjavali za ili protiv ovakvog studentskog lista, za koji slobodno mogu da kazem, to jest da postavim pitanje: koliko je on studentski, koliko je on nas? Ali, to za mene je manje vazna stvar. Za mene je druga jedna stvar mnogo simptomaticnija: stvar da veliki broj kolega sa Filozofskog fakulteta veoma vesto brani sadasnje pozicije i idejnu platformu Studenta. Mislim, pre svega Studenta, odnosno Redakciju koja se moze identifikovati s njim. Njihovo jedinstvo u ovom trenutku - njihova homogenost, cini mi se da je rezultat jednoga odredjenog, tako dobro poznatog u istoriji, momenta kada izvesna grupacija pocinje da gubi tlo pod nogama, i onda hvata se za svaku slamku spasa da bi nekako zadrzala svoje poljuljane pozicije. Ono cime se pojedine kolege sluze ovde na Skupstini, u svojim diskusijama, mislim da je cista, ama bas cista, demagogija (aplauz). Oni se hvataju za program Saveza komunista, na cijim se pozicijama Redakcija verbalno nalazi, kao za neki jednogodisnji ili dvogodisnji privredni plan. Programski ciljevi razvoja naseg drustva, koji su zacrtani i istaknuti u programu Saveza komunista, i koji kao takvi, normalno su dugorocni, ne mogu i ne smeju da se vezuju za pojedine zakone. Zbog toga, apsolutno ne mogu da se slozim sa konstatacijom druga Udovickog da je u Savezu komunista Jugoslavije, kako on rece, preovladala birokratska struja. Smatram da su sve dosadasnje kritike, upucene redakciji Studenta, od Univerzitetskog odbora SS i Univerzitetskog komiteta, kao i velikog broja studenata nase sire javnosti, sasvim opravdane i za mene potpuno prihvatljive. Kritika svega postojeceg, koja se srece na stranicama sadasnjeg Studenta, za mene je kritika radi kritike. Najlakse je nalaziti se po strani necega, nekog dogadjaja i kritikovati ono sto nije dobro uradjeno, ili sto se nekome ne svidja. To moze svako ili, bar, skoro svako. Ali je daleko teze stvarati nesto novo i, pri tom, odmah misliti na neke slabe strane toga novog. Moramo prihvatiti da - notorna je cinjenica da u nasem drustvu ima nekih slabosti, ali moramo to prihvatiti onakvo kakvo ono stvarno jeste, dakle, moramo ga prihvatiti realno, i boriti se da ono ide dalje u progres i da ne smemo mi, studenti, ovakva intelektualna snaga ovoga drustva, da ostanemo izvan te borbe samo posmatraci. Ne vidim da o pojedinim temama u ovom drustvu ne bi se smelo govoriti i pisati, ali se ne sme, ne smemo odnositi kritizerski prema njima vec pristupati tome stvaralacki. A bas toga danas u redakciji Studenta nema. A ima onog drugog, onog kritizerskog. Redakcija, a time i Student, pojavljuje se kao prost registrator nasih drustvenih slabosti i postavlja se prema njima kritizerski. Studentima Beogradskog univerziteta potreban je Student, ali ne, u svakom slucaju, ovakav kakav je on danas. Danas je on glasilo jednog malog broja ljudi, koji nalaze svoje uporiste i idejno ishodiste za svoje delovanje uglavnom na Filozofskom fakultetu, i to ne u celom Filozofskom fakultetu - jer su dogadjaji zadnjih dana to i demantovali, vec u pojedinim ljudima, kao i u pojedinim ljudima van Univerziteta, koji su politicki diskvalifikovani i koji drustvenu problematiku posmatraju ili pak sa pozicija idejnog ili, u najcescem slucaju, neprijateljskog. A na takve »snage« jedan studentski list u nasem drustvu ne sme da se osloni, ne sme da ima platformu za svoje delovanje u takvim »snagama«. A, cini mi se - da to jos jednom ponovim - da sadasnja redakcija Studenta bas nalazi platformu za svoje delovanje u takvim ljudima. Nama, i Savezu komunista, su dobro poznati ti ljudi. Savez komunista se bori protiv tih ljudi demokratskim metodama, a ne staljinistickim kao sto na to pledira Redakcija. Od pojedinih kolega demokratija se shvata u svom totalitetu, a to logicno vodi anarholiberalistickim idejama. A moramo priznati da nam te ideje nisu bliske, i ne samo da nisu bliske vec su isuvise daleko od nas. Mi se borimo za jedno uredjeno samoupravno socijalisticko drustvo i to je nas osnovni zadatak. Zato su nam i strane sve ove anarholiberalisticke ideje. Sadasnja redakcija Studenta cini mi se da stoji, ne cini mi se nego sam ubedjen u to sto posto, da stoji van idejne platforme Saveza komunista, koja je dobro zacrtana u programu Saveza komunista. Medjutim, nama takav list koji nije na pozicijama Saveza komunista, nije nam blizak. Naprotiv, on nam je dosta stran. Zato, zbog svega ovoga, ne mogu da prihvatim stavove danasnje, odnosno sadasnje redakcije Studenta i u ime delegata Pravnog fakulteta, i studenata Pravnog fakulteta, mogu da iznesem jedan zakljucak da sadasnja redakcija apsolutno treba da se smeni. Hvala na paznji (kraci aplauz).
Bube Rakic, delegat Filozofskog fakulteta:Ja smatram da je u ovom trenutku potpuno bespredmetno govoriti o Studentu, glasati o Studentu, biti za Redakciju ili protiv Redakcije, jer je vec sve to svrseno, mislim. Stvar je uradjena. Kada je Univerzitetski komitet, pre nego sto je ova skupstina bila i zakazana, pre nego sto je pocela da radi, doneo svoj stav, verifikovao ga na Univerzitetskoj konferenciji, onako kako je on to uradio - uostalom, necu u to da ulazim, jer je o tome govoreno - kad je on vec to uradio i kad je dobio manje-vise precutnu podrsku od svojih visih foruma - a kod nas je poznato da se visi forumi i nizi forumi zajedno smatraju Savezom komunista u celini, bez obzira na clanstvo i bez obzira na istinitost odluka koje donose i njihovu vrednost, ja smatram da smo mi stavljeni u nemogucu situaciju da se opredeljujemo za ili protiv toga da smo opozicija ili da nismo opozicija. Prema tome, ja necu da prihvatim, ne zelim da prihvatim o tome da glasam da li sam ja neprijatelj ili nisam neprijatelj. Ako to vec treba neko da odredi da li sam neprijatelj ili nisam to moze da se utvrdi: tuzilastvo i sudstvo, i tako dalje. Prema tome, potpuno je, potpuno bespredmetno govoriti o tome da li smo za Student ili smo protiv Studenta kad ga je Savez komunista vec osudio kao neprijateljskog, cetnickog, informbirovskog i tako dalje. Hvala (kratak aplauz).
Velibor Ristovic:Ja cu svoju diskusiju poceti, pre svega, konstatacijom da je Student vrlo dobar list. I to stvarno dobar. Samo, pitanje je: za koga je on dobar? (zagor, aplauz) Ja bih molio, bez aplauza. Dve strukture na ovom univerzitetu, Savez komunista i Savez studenata su se u zadnjih mesec dana - i nesto vise: dva meseca - izjasnjavali o listu Student. Neko osporava Savezu komunista da on nije imao pravo da se bori u svojoj zemlji za svoje stavove. Ocigledno je da za Savez komunista takav list - bar tako su se izjasnile sve organizacije - nije prihvatljiv. Po mom misljenju list Student nije prihvatljiv ni za Savez studenata, i to iz vise razloga. Pre svega, od juna meseca 1968. godine, posle junskih demonstracija, akcija Saveza studenata u Beogradu dobila je jedan novi kvalitet. Posle tih junskih dogadjaja, Savez studenata Beograda je posao u resavanje - sa manje ili vise uspeha - odredjenih problema i odredjenih pitanja koja su bila zacrtana u Akciono-politickom programu, donetom juna meseca 1968. godine, i u Akciono-politickom programu koji je proslog decembra, prosle godine decembra meseca donela ova skupstina Saveza studenata. Sta je za to vreme bilo sa redakcijom i listom Student. Student je, po mom misljenju, tada izdao interese Saveza studenata Beograda. Student ne samo da nije prihvatio politicke akcije Univerzitetskog odbora i Saveza studenata Beograda vec je vrlo cesto stvarao veoma konfliktne situacije, cije je resavanje oduzimalo strahovito mnogo vremena i kocilo Savez studenata u sprovodjenju nekih akcija. Takvih dogadjaja je bilo vise. A upravo je Student morao biti, tada, svojim angazovanjem onaj koji ce pomoci akciju Saveza studenata, cije je on glasilo; da pomogne borbu za resavanje odredjenih, za studente fundamentalnih problema. Umesto toga, Student se okrenuo polemici i kritici, uglavnom u oblasti filozofije i sociologije. Neko danas ovde rece da studentima to niko ne moze zabraniti. Ja se s tim u potpunosti slazem. Samo pitanje je, pre svega, u kojoj meri i sa kojim ciljem, i da li samo u ove dve oblasti, ili u svim oblastima drustvenog zivota ta kritika treba da se sprovodi. Prvo: mislim da mora biti, u mnogo manjoj meri, i u svim oblastima drustvenog zivota. Na racun toga Student bi u svojoj strukturi morao mnogo vise da se okrene pitanjima, bitnijim - od zivotnog interesa za Savez studenata. Trece pitanje: sa kojim ciljem? Da li sa ciljem stvaranja zategnutih odnosa i pogodne platforme za kritiku svega, svacega i svakoga u drustvu. Ta kritika, koja treba da se neguje i stvara u Studentu, mora biti u cilju resavanja problema ovog drustva, a ne u cilju njegovog rusenja.I na kraju, pitanje: da li Student sa svojom sadasnjom orijentacijom ima pristalica? Kako da ne. Ima ih vrlo mnogo. Medjutim, nije ih tesko dobiti. Na jednom medjunarodnom seminaru Saveza studenata imali smo dve delegacije iz Holandije. Jedna je bila zvanicna, druga opoziciona. Opoziciona je imala mnogo vise clanova. Pitali smo ih: kako to? Pa, kazu: lako, mi smo lovci na greske; lovimo greske one glavne struje i zato imamo dosta pristalica. Zato, ponavljam da kritika koju neguje Student mora biti u cilju resavanja problema ovog drustva a ne u cilju njegovog rusenja. Samo toliko. Hvala (kratak aplauz).
Predsedavajuci:Rec ima Bozidar Borjan, a za diskusiju neka se pripremi Mijo Bezer, sa Saobracajnog fakulteta.
Bozidar Borjan, delegat Filozofskog fakulteta:Mene je, kao sto znate, na prosloj redovnoj sednici napalo istovremeno vise drugova. Ja im ne znam svima namere, i verovatno je to njihova prednost, ali teorijski izraz tih napada svakako je drug Pajin, pa neka izvoli moju kritiku sa njima da podeli. Jos do malocas verovao sam da je posredi samo nerazumevanje pa mi se utoliko vise cinilo mogucnim nacelno razresenje nesporazuma. Medjutim, bio sam ne malo iznenadjen videvsi sta o tome misli nasa stampa. Tamo sam na svoje veliko zaprepascenje mogao da procitam da sam maltene neprijatelj ove zemlje, i jedva sam podneo toliku izdasnost nase stampe, koja me istovremeno i optuzuje i brani. Prvo me naziva kominformovcem, staljinistom, ustasko-cetnickim derivatom i otpadnikom prezivelih snaga koje s vremena na vreme vaskrsavaju u obliku nekakvih, boze me sacuvaj, idejnih aveti, da bi zatim, odmah, izrazila zaljenje zbog ovakve moje zle sudbine, i uzimajuci me u zastitu proglasava me zakrzljalim maloumnikom, zabludelim cedom dobroga oca koji je mislio da sam u sigurnim rukama dragoga boga, a ovamo nije mogao ni da sanja koliko je zlobe i pakosti u srcu njegovog sina. Ovu vrstu torture i tiranije tesko da bi mogao podneti bilo koji razuman covek. Bicu slobodan da vas podsetim da su ljudi u proslosti upotrebljavali sprave za mucenje drugih ljudi. Danas imaju stampu (aplauz). O ovome ce biti vise reci u drugom delu (aplauz traje).Kada sam postavio pitanje legitimnosti rada Skupstine, imao sam na umu, pre svega, politicku autonomnost organizacije Saveza studenata. Sa ovog stanovista ucinilo mi se razumnim upozorenje da je monopol i privilegovanost bilo koje vrste, pa i politicke, dakako, sredstvo za razaranje duhovnog zivota. U sferi politike, tim pre jer sam posao od konkretne situacije u kojoj su odluke vec poznate, te pretpostavka da je nas izbor rezultirao iz slobode naseg uverenja pokazace u kojoj meri smo bili zatrovani ili zavedeni fikcijom o toboznjoj slobodnoj razmeni misljenja pre donosenja odluke o nekoj stvari. Zato ponovo upozoravam i druga Pajina i njegove istomisljenike da ja na ovakav nacin misljenja nisam navikao, i da pre izricanja svojih stavova uzme u obzir ovaj moj nedostatak. Cini mi se da je moje pitanje bilo postavljeno vrlo jasno. Unutrasnji smisao tog pitanja nije, kako su to videli moji sveti dusebriznici, u izrazavanju sumnje da takozvani demokratski centralizam nece u nedostatku argumenata ipak biti obaveza za one kojima zapravo i nije stalo ni do cega drugog nego do toga da svoje podanicke strasti suprotstave snazi svoga ubedjenja. Ja necu ulaziti u zle namere i nedostatak moralnih kriterija druga Pajina, ali me kod njega cudi odsustvo elementarne politicke savesti. Drugu Pajinu svakako je poznato da se crv krije u dubini voca. I ja kada sam rekao da je ova jabuka crvljiva, on me je optuzio da stvari ne vidim jasno. Ili da ne volim jabuke. Ali ako sam rekao da je ova jabuka crvljiva, ja time nisam rekao da ne volim voce uopste. Drugim recima, ne znaci da u ovom slucaju ne mogu politicki da se opredelim, sem ako nominalno ne pripadam onoj snazi u politickoj hijerarhiji, koja bi to moje formalno pravo samo ozakonila time sto je ta snaga preovladjujuca. Izvinjavam se drugu Pribicevicu ako me je pogresno razumeo, jer ja nemam, kao on, tako mocne institucije iza sebe da bih svoj licni poraz prikazivao, i, sto je jos gore, dozivljavao kao osporavanje bitnih tekovina ovoga drustva. Prednost je velikih revolucionara, pa i druga Pribicevica, da svoj privatni interes toliko snazno identifikuju sa opstim da u toj obuzetosti sasvim zaborave na svoje najlicnije obaveze, cak i na one obaveze koje ih vrlo cesto odvlace s puta njihove revolucionarne zanesenosti. Kako to izgleda na primeru druga Pajina? Vidite, drug Pajin se koristio ovim pravom, u prvom redu zbog toga da bi me diskvalifikovao kao politicko bice; on je, pri tome, zloupotrebio ne samo stanoviste politicke ideologije, koju misli da punovazno reprezentuje, nego i moju individualnu slobodu da se politicki angazujem u okviru politicke strukture Saveza studenata, ciji sam clan, i za cije se politicke interese zalazem ali samo ukoliko takva mogucnost postoji i ako je pruza dati kontekst politickog sistema uopste. Ja sam takvu mogucnost, cini mi se, otkrio, o tome sam i pisao vise puta, i mislim da drugu Pajinu to ne bi smelo biti nepoznato ukoliko zeli sa mnom o tome da polemise, pa bilo po sopstvenom nahodjenju, bilo po volji nekoga drugog, a to me se ne tice. O cemu je, dakle, rec? Nastojanje da covek ne ostane izigran u pogledu pravoga duha opsteg stanja stvari, glavni je i najtezi moment s kojim je suocen svaki onaj koji gleda istini pravo u oci. Ja necu da kazem da je to moja privilegija, jer bi to Pajin jedva docekao, ali smatram da Pajin pravo na tu istinu meni uskracuje. Jer, Pajin se ne izjasnjava, on se priklanja. To je lakse, i za sada savrseno bezbedno. Ja protiv toga nemam nista, ali Pajin je i, moram da kazem... (prigovori:...). Cekajte, on je mene napao pred vama, i vi niste intervenisali. Sada se nalazite pogodjeni u ime druga Pajina, znaci njemu se...
Predsedavajuci:Borjane, molim Te, izvini. Imas jos tri minuta, to jest da...
Bozidar Borjan:Verujem da necu stici da zavrsim.
Predsedavajuci:... ali verujem da bi bilo zgodno da ovu polemiku, koja je nadam se znacajna, u ovom trenutku ostavis za verovatno naredni broj Studenta, ili za...
Bozidar Borjan:Ne verujem da ce da izidje broj, druze Lukicu.
Predsedavajuci:... za neku drugu priliku. Ako imas u diskusiji nesto vise da kazes o ovom pitanju, znas, pa...
Bozidar Borjan:Pa ne znam zasto sada to osporavate meni, kad ste dozvolili drugu Pajinu da tako govori na prosloj sednici. I ja smatram da imam pravo... (aplauz)
Predsedavajuci:Pazi Borjane, ja mogu samo da kazem da imas jos tri minuta vremena. Ukoliko mozes da zavrsis za ta tri minuta...
Bozidar Borjan:Ma, ne, ja kazem da necu stici, sigurno necu...
Predsedavajuci:E, pa onda ces prekinuti, verovatno.
Bozidar Borjan:Ma, ne. Ako je do toga, ja mogu i ovog trenutka da prekinem, meni nije stalo da... (glas iz Predsednistva: »Daj mu jos tri minuta neka diskutuje«; zagor, komentari) Ne znam na cemu sam sad?
Predsedavajuci:Na tome si da imas 10 minuta za diskusiju i da mozes da iskoristis to vreme.
Bozidar Borjan:Pa, cekajte. Ako se secas, druze Lukicu, mene su nekoliko njih proslog puta napali; oni su oduzeli ovoj skupstini sigurno dva sata vremena zbog toga (glasovi: »To nije istina; Nisu; Ajde, ajde, diskutuj«), a Ti nisi nista rekao. Necu stici o ovakvim stvarima da govorim kasnije (glas: »Dace ti pet minuta, oduzeo ti je pet minuta vec«).Molim vas, samo da zavrsim o drugu Pajinu (komentari, zagor). Najvise me je iznenadilo kod druga Pajina sto je nekorektan. Narocito kad se uzme u obzir da je on takozvani marksist, sto je hteo i meni da pripise. Ali ja to s njim, na toj poziciji, ne mogu da budem. Pajin je, dakle, nekorektan, jer u protivnom morao bi da se pobrine za nesto vise i duha i stida, ili, kao sto rece Stendal, treba imati mnogo duha da bi se imalo tacno onoliko stida koliko je potrebno. Pajin se stoga, u nedostatku duha koristi svojom bestidnoscu. Ili, sto je isto, u nedostatku stida on savrseno igra ulogu obicnog malogradjanina, koji, cak, ne zna ni pravila lepog ponasanja. Ne tice me se, kazem, za sta se Pajin opredelio. Ali, veoma mi je stalo do toga da pokazem kako Pajin misli; onda cemo lakse uociti Pajinovu politicku pozadinu. Pajin sa svojim stavovima u jednoj odlucnoj i politicki postenoj borbi redovno gubi, te tako, u stvari, dobija najvise sto moze dobiti tip coveka pozicije, lekciju koja je po svojim pretpostavkama slicna onoj koju je dobio Buridanov magarac. Medjutim, razlika je u tome sto Pajin ipak pristaje na kompromis, ne ugrozavajuci time, bitnije, pozicije Buridanovog magarca. Bez obzira koliko god da je ovaj - magarac a ne Pajin - u nedostatku viseg stepena logike (smeh, protesti) ispao zrtva sprega objektivnih okolnosti, on im ipak nije suprotstavio svoju magarecu logiku (smeh, negodovanje). Buduci da nema mnogo predrasuda, mogao je da...
Predsedavajuci:Borjane... Borjane, ovog momenta Ti stvarno oduzimam rec i...
Mijo Bezer, delegat Saobracajnog fakulteta:Molit cu malo tisine. Znam da je Student glasilo Saveza studenata Beograda i list za drustvena i politicka pitanja na cijelom Beogradskom univerzitetu. Ja bih zato istakao nekoliko cinjenica, svojih, koje ukazuju da ti momenti nisu u njemu dovoljno zastupljeni.1. U njemu nije posvecena dovoljna paznja univerzitetskim zbivanjima. Za primer sam uzeo rad tih fakultetskih odbora SS na fakultetima, a zapostavljeni su fakulteti sa tehnike. 2. Reforma koja se odrzava danas, i u poslednje vreme na univerzitetu, nije samo parola, vec je i te kako sada aktuelna. Ni o njoj se nije u listu Student pisalo - u posljednje vrijeme nesto malo - u dovoljnoj mjeri. 3. Veci broj fakulteta nije zastupljen u redakciji lista i uopce nemaju svog predstavnika. List je, za mene, afirmisao pretezno kriticku, sociolosku i filozofsku misao, sto bih istakao da je to jedna strana jednostranosti lista. Citajuci list Student gotovo uvijek sam imao osjecaj da on pokusava da ostvari kriticki osvrt, ili kritiku svega postojecega. Medjutim, takva kritika je metod, napominjem: metod, koji se ne moze odvojiti i ne odvaja od cilja koji se zeli postici. U suprotnom, kritika svega postojecega omogucuje da se njome sluze snage ciji su ciljevi sasvim razliciti od cilja Saveta studenata i samoupravnog socijalizma. To nanosi nekad veliku stetu listu i organizaciji Saveza studenata. Na sastanku Univerzitetskog odbora Saveza studenata na Saobracajnom fakultetu dosta smo pristali na polemisanje o listu Student, a ja bih kazao i nesto sto smo i mi doneli odluku i moja licna odluka. Naime, na ovakvu primedbu naterao nas je poslednji broj lista Student, 25/69, lista u celini, a pogotovo poslednji stav Redakcije iz clanka, clanka »Nastavak dogovora«, koji citiram: Redakcija Studenta »zakljucuje da je dosadasnja idejno-politicka orijentacija« Univerzitetskog komiteta »neprihvatljiva za SK i stoga poziva sve komuniste na Univerzitetu da se odlucno angazuju u borbi za prevazilazenje pomenutih slabosti«. Mi ne znamo sta Redakcija misli, ali bilo kako da ona predstavlja citirani stav, frazom ili parafrazom, za nas to iskljucivo znaci da Redakcija poziva clanstvo Saveza komunista Beogradskog univerziteta u borbu protiv svog rukovodstva. Dakle, odlucno smo protiv sadasnjeg stava redakcije lista Student, i zahtevamo da list stvarno postane list studenata Beogradskog univerziteta, napominjem, a ne list Redakcije. Isto tako, ne mozemo prihvatiti ni sadasnju praksu Redakcije koja se opredelila za kritiku svega postojecega, kao i tendenciju sadasnje redakcije da ospori pravo da se redakcija prosiri clanovima sa svih fakulteta.
Predsedavajuci:Rec ima Dragovic Krste, sa Pravnog fakulteta; za diskusiju neka se pripremi Ljubisa Ristic, sa Akademije za film, pozoriste, radio i televiziju. Molim delegate da ne napustaju sednicu; u suprotnom da svoj odlazak prijave Radnom predsednistvu.
Krste Dragovic, delegat Pravnog fakulteta:Ja bih svoje izlaganje zapoceo recju jednog mog profesora: »Vratimo se unazad za desetak godina«. Tada se Student, list studenata, citao iskljucivo u centru Beograda. Periferni krajevi nisu ga ni mogli dobiti, jer se on brzo rasprodavao. A danas? Ko cita Student? Situacija je sasvim obrnuta: cita se u perifernim delovima grada, a dok je sam centar postao nezanimljiv, neistinit, pa cak i nepristupacan. Pitamo se: zasto je to tako? Stvar je razumljiva. Student je dokazao da nije glasilo studenata Beogradskog univerziteta. Da bih to cinjenicama dokazao, ja cu se osvrnuti na nacin pisanja u Studentu. U Studentu svaki naslov, svaki clanak obasut je isuvise, prepun aforizmima, i citata Marksa i drugih poznatih teoreticara (podsmesljiv zamor). Ali, objavljujuci te aforizme, i citate, Student ambiciozno podseca da pledira na to da bude najpametnija i najsavesnija glava teorije i prakse socijalizma. A da li, ovakav kakav je, to moze da bude? Iza toga krije se i njegovo formalno usvajanje programa SKJ. U vecem broju tekstova autori najcesce govore ezopovskim jezikom, ali se ocito vidi da to nije samo pitanje stila kojim se pise, vec hoce da nas ubede i dokazu da je kod nas takva atmosfera da covek ne moze slobodno izraziti svoje misljenje. Evo primera tih tekstova: u 15. broju sezdeset devete godine, »Nekoliko blagih reci«; u 8. broju 69, u naslovnoj strani; u 20. broju 69, »Vlast nas prati otkad ne idemo za njom«; u 5. broju 69. u intervjuu Milovana Vitezovica, »Socijalizam je parodija komunizma. Pre rata smo imali trule kapitaliste, danas imamo zdrave crvene burzuje« (kratak aplauz). A u kritici filma »Rani radovi« Branko Vucicevic tvrdi da je mana u tom filmu sto pokazuje postojanje osnovnih gradjanskih sloboda u nasoj zemlji. Cemu ovo sve koristi i kome se otvara put?Neki tekstovi u Studentu su izrazito netolerantni i prelaze u malogradjansku svadju. Primer: polemika sa Radovanom Stijacicem i Nedom Krmpotic. Posle citanja veceg broja listova Studenta, koji je izasao u zadnje vreme, citalac dobija utisak da je u nasem drustvu sve negativno i nepopravljivo. Primer je tekst Milivoja Majstorovica, »Nasa domovina se deli sakom i kapom«. A u daljem tekstu sledi: »Pored klasicnih veza imamo: vezne objekte, veznu politiku, svezanu privredu i vezikastu kulturu« (kratak aplauz, smeh). Iz svega ovog navedenog, delim misljenje studenata Pravnog fakulteta, i vecine delegata, kada smatram da je ovakva orijentacija lista Studenta neprihvatljiva, i da Redakcija, kao nosilac ovakve orijentacije, treba da bude smenjena, i izabrana nova. Smatram prihvatljivim zakljucke Univerzitetskog odbora i zalazem se za njihovo prihvatanje. Hvala na paznji (aplauz).
Ljubisa Ristic, delegat Akademije za pozoriste, radio, film i TV:Druze predsedavajuci, drugarice i drugovi delegati, gosti - dozvolite mi da se obratim i onima koji su u holu, mislim da i oni na svoj nacin ucestvuju u radu ove nase skupstine.Ono o cemu ja ovde danas nameravam da govorim, verovatno pretpostavljate da je pokusaj da se brani Student, da se brani od napada, da branim svoje tekstove, da govorim o tome sta sam hteo, sta nisam hteo, sta sam uradio, sta nisam. Ja to necu ciniti iz prostog razloga sto smatram da je to stvar odista nedostojna onih koji se bave bilo kojom vrstom stvaralastva. Mislim da je potpuno nedostojno da pesnik brani svoju pesmu, da slikar brani svoju sliku. Sve sto je imao da kaze jedan reditelj, on je rekao u svojoj predstavi; sve sto je rekao neko ko pise, ko pravi novine, rekao je u svojim novinama, i iza toga stvarno nikakvih argumenata vise nema. Meni je zao sto smo mi do sada bezbroj puta pokusavali da objasnimo sta smo hteli, sto smo do sada bezbroj puta pokusavali da dokazemo stvari, koje, izgleda, u jednom dijalogu gluvih, kakav se kod nas u poslednje vreme sve cesce i sve obimnije vodi, koje u takvom dijalogu nije bilo moguce dokazati. To je otprilike ono zbog cega ja do sada nisam govorio o Studentu, to je ono zbog cega necu ovde braniti Student, i to je ono zbog cega cu ovde govoriti o necem drugom. A to je: o tome sta nas ovde dovodi u ovu situaciju u kojoj se nalazimo, sta nas ovde dovodi da smo, stvarno, kao neka dosadna, odvratna, stara, parlamentarna demokratija, skupstina neka prezivela, tako podeljeni na klupe leve i desne, mnogo manje na misli leve i desne, mnogo manje na htenja leva i desna, mnogo manje na neke prave stvari, a mnogo vise na stvar trenutka, mnogo vise na stvar vike, mnogo vise na stvar u kojoj nema potrebe za argumentima, jer argumente niko ne slusa.
Neki tvrde da se ponavlja ona stara istina da narod zasluzuje drzavu onakvu kakvu ima, i analogno tome da ce i studenti imati svoj list onakav kakvi oni jesu. Ja mislim da u ovom slucaju sa tim ne mozemo da se slozimo. Meni se cini da studenti nece imati list kakav zasluzuju i za to imam nekoliko dokaza. Studenti, koji su u junu bili onako jedinstveni, onako zajedno, studenti, koji su zatim, do ovih dana, to tvrdim, pokusavali da neke stvari, koje su zapoceli, dovrsavaju, a za koje u ovom trenutku vise, izgleda mi, skoro da nema prostora, skoro da nema mogucnosti. Jer, studenti, ono sto su do sada pokusavali da postignu, sto su ucinili (sem ako je verovati stampi), uvek su cinili, cini mi se, kroz dogovor, kroz razgovor, kroz argumente, kroz ubedjivanje. Kazem, ponavljam jos jednom, ovde vise, izgleda mi, to nikoga ne interesuje. Bojim se samo da u ovom haosu u kojem se jedino o smenjivanju govori, u kojem se jedino o zamenjivanju govori, malo o idejama - da u ovom haosu ta stvar ne eskalira, bojim se da postepeno ne idemo sve sire i sire, pa nakon redakcije Studenta ne pocnemo da smenjujemo partijske organizacije koje su mu dale podrsku. Bojim se da tako ne shvatimo demokratski centralizam. Bojim se da vremenom ne dodjemo do toga da studente smenjujemo. Naime, podsetio bih vas na Brehtovu recenicu o demonstracijama u Berlinu pedesetih godina, o tome da je ministar kulture izdao proglas u kojem se vlada ljuti na narod zbog toga sto nije ispunio njeno poverenje, i da ce zbog toga mozda biti prinudjena da, Breht kaze, da zameni narod (aplauz). U pozoristu, koje je moje osnovno zanimanje, interesovanje i ljubav, postoje dve vrste ljudi. Kada dodju na pozorisnu predstavu jedni kazu: sala je bila poluprazna. Druga vrsta ljudi kaze: sala je bila polupuna. Ja pripadam ovoj drugoj vrsti ljudi. Zato, danas, ako cujem sve ovo sto se govori, ako cujem o sebi, i o drugima, da sam u isto vreme informbirovac, cetnik, ljoticevac, anarhista, anarholiberal, staljinista, ne znam sta sve, u meni sve to budi nadu. U ovom smislu: ako je za nekoga opasno da ga optuze, onda je opasno, po njegovu licnost, po njegovu misao, da ga optuze za jednu od tih stvari. Kada te stvari pocnu da se gomilaju one gube smisao. Covek ne moze u isto vreme biti i anarhista i staljinista (aplauz), covek u isto vreme ne moze biti i cetnik. Covek koji je stvaralac samim cinom svojeg stvaranja, dok ne izadje iz njega, dok stvara ne moze da tudje stvaranje ugrozava, ne moze da bude staljinista. To u meni, kazem, budi nadu, za sve nas, za trenutak u kojem takve etikete - bez obzira sto mislim da se rec etiketa pogresno upotrebljava, ona je cak korisna, a to cu kasnije obrazloziti, kazem, da to u meni budi nade da - kada nastane takav haos - neke reci gube svoje znacenje, da jednostavno postanu stvari koje se gomilaju, koje dobijaju svoju vrednost samo time sto ih je vise, a ne time sta znace. Kazem, nadam se, to meni uliva nadu da ce doci vremena kada cemo, verovatno, drukcije razgovarati, kada cemo biti komunisti koji jedni drugima nece imati potrebe tako da govore. O etiketama. To su etikete. I opet mislim da je pogresno kada se o etiketama tako pogrdno govori, kao sto se ovde govori. Etikete su korisna stvar. Zalepite etiketu na flasu kisele vode, i onda znate da je to kisela voda. Zalepite etiketu na flasu vina, i znate da je to vino. Problem nastaje onda kada se te dve etikete zamenjuju. I problem je: zbog cega se te dve etikete zamene? Tek onda se o etiketama moze govoriti pogrdno, i ne prihvatati ih. Demokratski centralizam. Nas pokusavaju da ubede da je demokratski centralizam nacelo pokoravanja. Ja u to ozbiljno sumnjam. Imam dvadeset i nesto malo godina - od toga sam jedan veliki deo clan Saveza komunista, i ne secam se da sam ikada o demokratskom centralizmu tako mislio. Ako je demokratski centralizam da jedan komunista, ili nekoliko komunista narede drugim komunistima sta ce misliti i sta ce raditi, onda, mislim, da o demokratiji - jer se radi o demokratskom centralizmu - nema ni reci. Mislim da demokratski centralizam pre svega ukljucuje diskusiju, iza koje manjina prihvata ono sto vecina smatra. I ne ometa onda akcije vecine. Mi takvu diskusiju nemamo. Zbog toga ne moze ni biti govora o demokratskom centralizmu. Mi ili prihvatamo naredjenja, ili ih ne prihvatamo. A sa onima koji ih ne prihvataju, konacno, videcemo u narednom periodu, hoce li se izboriti za svoje pravo da naredjenja ne prihvataju, ili hoce li biti primorani da priznaju da, izgleda, samo sa naredjenjima mogu da kontaktiraju. U vezi sa tim, ne zelim da odbijam smesne optuzbe, ne zelim da odbijam, ili - vrlo bih lako mogao da ismejem, vrlo lako bih mogao da dokazem nedotupavnost i glupavost svega onoga sto se govori (aplauz) o nekim ljudima. Mislim da je to potpuno ispod nivoa ovoga skupa; i to ne kazem nimalo s ironijom. Ja sam bio clan ove skupstine u poslednjem mandatu i ja nju neobicno cenim; ja neobicno cenim onaj stepen demokraticnosti koji je ona do sada postigla; ja neobicno cenim njene dostojanstvene skupove, neobicno cenim onaj skup u petak, na Prirodno-matematickom fakultetu, koji su tako izvrgnuli ljazi, uvredili ga, izgazili, svi oni kojima nije stalo upravo do njegovog demokratskog rada, svi oni kojima nije stalo do toga da on bude dostojanstven. A on je to bio, uprkos njima (kratak aplauz). Zbog svega toga, kazem, hocu da ponovim to da ovaj skup izuzetno cenim. I mislim da - ako je ovo njegov poslednji sastanak, da je jedino to tuzno sto on ovoga puta nije u stanju da radi kako je radio dosad. Zbog toga, moram da se setim onoga dana kada sam primljen u Savez komunista - bilo je to tako davno, nisam imao ni 17 godina - bio sam mlad i naivan, i sretan sam ako mi i danas neko kaze da sam mlad i naivan. Ja to imam nameru jos dugo da ostanem. Biti naivan u smislu da covek smatra da Savez komunista jeste organizacija koja pali vatre, i zato uci u nju, mislim da ta vrsta naivnosti meni sasvim odgovara; ja sam spreman da budem uvek na taj nacin naivan. Nikada, nikada nemam... (predsedavajuci: Ja se izvinjavam, zavrsi prvo tu recenicu) Zavrsavam. Kazem, nikada necu pristati da budem pripadnik bilo koje vatrogasne brigade. Komandanti vatrogasnih brigada, komandiri vatrogasnih brigada, kaplari, i ostali, ukoliko nameravaju da Savezu komunista to naprave - a mi smo culi ono sto drug Branko Pribicevic govori na Konferenciji SK Srbije, o generalima, o vojnicima Partije, o debatnim klubovima, o anketnim komisijama, sta je Partija a sta nije, onda, nazalost, ja u toj vojsci, u toj vatrogasnoj brigadi nemam nameru da budem. Ja smrk da drzim ne umem, mnogo vise volim da palim vatre komunizma (dug aplauz, skandiranje), vatre koje ova Partija raspaljuje oduvek (skandiranje).
Vukosav Zecevic, delegat Poljoprivrednog fakulteta:Drugovi studenti, kao clan ove skupstine iznosim misljenja i stavove oko dvije hiljade i dvesta i nesto studenata Poljoprivrednog fakulteta, stavove i misljenja nastavnika i vannastavnog osoblja, kao i stavove i misljenja, mislim, licna misljenja i licne stavove svoje. Drugovi studenti, svedoci smo danas teske i velike, mislim, politicke borbe na nasem univerzitetu, koja uzima maha i van njegovih granica. Medjutim, rijec je o necem drugom, o direktnom sukobu pojedinih politickih grupa sa Savezom komunista i sa nasim socijalistickim drustvom. Ocigledno, namera ovih opozicionara je da u vidu akademske rasprave izvrse politicku demonstraciju protiv angazovanja Saveza komunista, kao idejne i politicke snage samoupravne akcije radnih ljudi u kulturi, protiv ozivljavanja marksisticke kritike u ovoj oblasti, a za odbranu monopola i diskreditovanje svih onih koji su spremni da se u kulturi javno bore za socijalisticke pozicije. Posebno teska situacija za nas ovdje jeste, drugovi, sto se borba pojavila u vrijeme kada se uvodi reforma i ostvaruje samoupravljanje na Univerzitetu. Oni su pokazali tek sada svoju pravu sliku, kao i namere i ciljeve, koji teze da ostvare pozivajuci se na bespostednu kritiku svega postojeceg, a koja ne polazi od interesa Saveza studenata naseg univerziteta. Rijec je, naime, o seriji poraza koje su dozivjeli - jedne grupe. Od juna 68. godine u javnom politickom zivotu, prije svega na Univerzitetu. Isti motiv im je bio i onda kada su dali predlog, na skupstini odrzanoj maja mjeseca prosle godine, u zgradi Pravnog fakulteta, o odrzavanju radnih zborova i evociranju uspomena juna 68. godine. Svako od delegata je pomislio, kao ja, gdje sam prisustvovao, da se radi o poboljsanju standarda studenata naseg univerziteta. Medjutim, iz sadasnje situacije moze se izvesti zakljucak: prvo, negiraju rezultate tekovina Revolucije, kao i zivota nasih roditelja. Drugo, pokusavaju rehabilitovanje Kominforma. Trece, otvoreno se osjecaju izgradjene nacionalisticke tendencije. I cetvrto, napadnuti su temeljni principi politike Saveza, samoupravljanje kao ideologija i praksa naseg drustva. Posle ovakve situacije, mi kao Savez studenata, kao revolucionarna politicka snaga, moramo povesti jos jacu politicku borbu protiv tih snaga i njihovih ideologija. Ne samo zbog idejnih i politickih uverenja komunista, vec zbog stvarnih istorijskih i neposrednih interesa radnih ljudi i njihovih samoupravnih teznji. Savez studenata, nastavnici i nenastavno osoblje, a pogotovu clanovi Saveza komunista naseg fakulteta, posle iscrpne i duge diskusije koja se vodila nekoliko dana na nasem fakultetu, odlucno, jedinstveno i energicno osudjuju diverzije ovih grupa. Brze savladavanje ovakvih zapreka i regresivnih tendencija omogucice da se brze resavaju stvarni problemi i realne teskoce, a da se jacaju uslovi i mogucnosti razvoja stvaralastva, na osnovu sve razvijenijih samoupravnih odnosa na nasem univerzitetu. Smatram da Student treba da bude otvorena tribina studenata naseg univerziteta, a podjednako svih fakulteta, da predstavlja stvarnu sliku zivota i rada na Univerzitetu, istovremeno iznoseci sve pozitivno kao i sve negativno. Medjutim, takva orijentacija i teznja sadasnje redakcije Studenta nije. Ona daje podrsku onoj grupi sa Filozofskog fakulteta, koja je u neposrednom politickom sukobu sa Savezom komunista, a Univerzitet, kao i drustvo u cjelini, posmatra se samo u crno-bijeloj tehnici. Smatram da nema danas u svijetu nijednog idealnog drustva koje ne moze biti kritikovano. Jest da ima dosta paradoksa, kod nas, kao i u svakom danas naprednijem drustvu. Sa ovakvom zlonamjernom kritikom nije se moglo nista postici. Prema Studentu sva ostala stampa, osim samog Studenta, neobjektivna je i podanicka, a u posljednje vrijeme u Studentu su se mogli vidjeti samo satiricni naslovi, kao i razni crtezi. Politicki aktivisti, kao i cjelokupan Savez studenata Poljoprivrednog fakulteta jednoglasno podrzava predlog Univerzitetskog komiteta o formiranju redakcije u ciji bi sastav usli predstavnici svih fakulteta, a time i zastupljena misljenja sirokih masa na Univerzitetu. Hvala (kratak aplauz).
Predsedavajuci:Rec ima Cugura Vlado, sa Ekonomskog fakulteta, a za diskusiju neka se pripremi Popovic Velizar, sa fakulteta politickih nauka. Radno predsednistvo upozorava prisutne da atmosfera koja je u pocetku postignuta, u smislu mogucnosti da Skupstina normalno radi, u ovom trenutku izgleda kriticno. Prema tome, molim vas da shvatite potrebu da taj nivo zadrzimo do kraja ove skupstine, i odluku koju ste glasanjem na pocetku doneli.
Vlado Cugura, student Ekonomskog fakulteta:Ja cu nastojati da budem kratak, a preostali deo vremena, posto nisam vest da govorim, ustupam onom drugu Borjanu sto nije zavrsio svoju diskusiju (kraci aplauz).Meni nisu jasne dve stvari. Prvo: mi smo digli toliku buku i prasinu oko lista Student, kao da je on uzrok svih nezgoda u nasem drustvu. Da li je tako? Znak pitanja (smeh). Drugo: mi imamo i ostala sredstva javnog informisanja, koja obrcu milijarde dinara i milijarde listova papira, koja - podcrtano - dobro obavestavaju i usmeravaju nasu javnost (kraci aplauz). Navescu samo da Politika vise posvecuje dnevno profesionalnom sportu nego sto Student ima sveg prostora nedeljno.
Iz ove dve stvari postavlja se niz pitanja, ali i niz nimalo prijatnih odgovora. Kada govorimo o opoziciji u nekoj sredini onda obicno kazemo: »grupice«, »pojedinci« itd. »Grupice«, »pojedinci« - pod navodnicima. Ako je tako, »grupice« i »pojedinci« ne mogu ni po kom zakonu prirode imati snagu potrebnu da zaustave nase ogromno nadiranje u pravcu progresa. Umesto sto vodimo histericne kampanje: od Deklaracije preko Knjizevnih novina - u zagradi - (oprostite, najveci procenat onih koji su se izjasnjavali o idejnim pozicijama Knjizevnih novina, pre kampanje za njih nisu ni culi), do Studenta, mi trebamo raditi pametnija posla. Da radimo svaki svoju funkciju u drustvu. Imamo zakone i cuvare zakona. Ako se neko ogresi o zakon, onda mu se zna mesto. A zakon kaze: zagarantovana je sloboda zbora, dogovora i stampe, sloboda izjasnjavanja. Ova kampanja oko studentskog lista, i njeni pokretaci ne kazu tako. Po njima, i nekim slepim listovima, te slobode imas ako zboris i pises kao i oni. U suprotnom, ti si sund (aplauz), ti si lazni dogmat, ti si reakcija (aplauz), ti si paravan opozicije, ti si opozicija: ti nisi nista. Kad je tako, bolje te je likvidirati nego ti promeniti glavu. Jer, sa tudjom glavom ces imati tudje misli. A tudje misli nisu tvoje misli. Kada je tako, ja predlazem da u nasoj zemlji izdajemo samo jedan list (aplauz). Onda se necemo baviti problemima (aplauz traje), problemima opozicije, jer cemo lako naci jednu bogomdanu redakciju. A ako taj list bude imao citalaca, kao Borba i jos neki listovi sto su ih imali poslednjih godina, onda cemo ga posle stampanja trpati u korpu. Tacka (grohotan smeh, aplauz). Ja bih smatrao kritiku Studenta - kojeg ne branim od eventualnih propusta i nisam ni kvalifikovan da mu dajem ocenu, jer su nasi ljudi pokretali kampanju da i nepismeni ljudi izjasne se o pesnistvu Matije Beckovica (aplauz), ja bih smatrao kritiku Studenta ispravnom i metod demokratskim i samoupravnim da je ovako postupljeno: Student je u broju tom-i-tom objavio to-i-to; nije tako: nego ovako - ko zeli neka se uveri. Posle toga plebiscit medju studentima Beogradskog univerziteta, pa neka se odluci. Ovako nije u redu. Ova kriza i kampanja rodice novu krizu, i tako redom (aplauz). Trazimo, cini mi se, nacin da probudimo nasu snaznu, ali i pomalo uspavanu drustveno-politicku klimu. Budeci je na ovakav nacin, ne stvaramo li karijeriste? A karijeristi imaju i mana. Oni u tudjem zlu vide svoje dobro. Neko vec vidi sebe u ulozi Alije Hodzica (dug aplauz). Ja o ovoj stvari tako mislim. A vi? Znak pitanja (grohotan smeh). Period od buducih deset godina kazace ko je u pravu. Vaznija je perspektiva nego trenutak. Do tad cemo se probuditi bez insceniranja afera. Ja sam imao toliko. Hvala na paznji (dugotrajan aplauz, skandiranje).
Predsedavajuci:Pre nego sto bih predstavio, pre nego sto drug Popovic uzme rec, delegati Ekonomskog fakulteta su uputili Radnom predsednistvu sledeci... : »Drug Cugura Vlado je postdiplomac na Ekonomskom fakultetu. Nije delegat i istupa u svoje licno ime kao posmatrac. Ogradjujemo se od njegove diskusije. On nije nasao za shodno da na zborovima na Ekonomskom fakultetu iznese to isto misljenje. Delegati Ekonomskog fakulteta« (aplauz, zagor).Rec ima Popovic Velizar, student Fakulteta politickih nauka, on je isto delegat; za diskusiju neka se pripremi Mandal Sahim, sa Ekonomskog fakulteta
Velizar Popovic, delegat Fakulteta politickih nauka:Drugarice i drugovi, kao delegat Skupstine Saveza studenata Beograda sa moga fakulteta zelim sada da govorim i da prenesem Skupstini misljenje organizacije Saveza studenata naseg fakulteta. Iz prilozenih materijala koji su bili razdeljeni na prvoj sednici ove skupstine svakako ste videli da je na nasem fakultetu organizovana diskusija oko lista Student. Posto je stav Plenuma Univerzitetskog odbora bio takav da se oblik diskusije ne precizira i odredi, vec da se to ostavi fakultetskim organizacijama da same odrede, mi smo bili misljenja da se te diskusije vode na nasoj stalnoj skupstini, na kojoj smo to i organizovali. Sednica stalne skupstine bila je otvorenog karaktera, kao uostalom i svi nasi sastanci, i skupovi Saveza studenata, gde su bili pozvani svi ostali zainteresovani studenti. Zakljucci te skupstine, kao sto sam napomenuo, stampani su u prilozenom materijalu, te nije potrebno da o njima govorim. Medjutim, ovo sto ja navodim i potenciram na tome iz razloga jer se u par diskusija sa prethodnih sednica nastojala da prikaze sasvim suprotno stanje da se primer naseg oblika diskusije prikaze kao nedemokratski, kao nacin gde su odluke iznudjene i glasaci stavljeni pod pritisak birokratskih snaga. Veoma me je iznenadilo i veoma mi je bilo krivo kad sam to zapravo cuo od par svojih kolega, koji su ovde prisustvovali u svojstvu posmatraca, a studenti su naseg fakulteta. Moram da kazem da je diskusija druga koji je ovo govorio bila zaista briljantna; bio bih nerealan kada bih je podcenio, ali moram da kazem da je ona u potpunosti netacna i da je se kroz citavu diskusiju manipulisalo sa netacnim cinjenicama (kratko odobravanje; glas: »kako netacne cinjenice?«). Na nasem fakultetu postoji sloboda misljenja, na nasem fakultetu postoji sloboda diskusije, niko ne vrsi pritiske na donosenje odluka. Drugim recima, ta tiranija ne postoji. Diskusija koju smo vodili bila je demokratska, misljenja su bila podeljena, i preovladala su ona koja su bila protiv danasnje koncepcije lista Student. Napominjem, uostalom, sto je i sam on napomenuo, da od junskih dogadjaja do sada nijedared nije uzeo ucesce u drustveno-politickom radu, niti je, pak, ijednom sastanku prisustvovao. Medjutim, da se vratim ovoj tacki dnevnog reda i da ostavim nase interne probleme, koje sam ovde pomenuo samo radi dezinformacije (grohotan smeh, aplauz). Misljenje nasih studenata o listu Student preovladava da u potpunosti prihvataju zakljucke Univerzitetskog odbora. I na kraju, hteo bih jos da kazem nesto sto je odnekle isticano i kod prethodnih diskutanata: po pitanju diskusija koje su vodjene u Srpskom filozofskom drustvu. Smatram da Redakcija treba i dalje da odvaja mesta ovakvim napisima, ali da se razumemo: ne na ovakav nacin. Prvo, list ne treba preokupirati ovakvim temama; drugo, pored svakog ovakvog napisa mora postojati i komentar Redakcije o tome. Citaocu ne mozemo ostaviti da razmislja i da sam izvodi zakljucke (bucan smeh). Molim vas: citaocu ne mozemo ostavljati da razmislja i da sam izvodi zakljucke Redakcije o tome. Da li Redakcija podrzava ove diskusije pa ih precutno afirmise, u sta uopste ne treba sumnjati, ili takve stavove ne prihvata vec ih samo prenosi? Bez ovih komentara mislim da list ne moze da komentarise i da pise ovakve diskusije. Hvala (kratak aplauz, negodovanje).
Predsedavajuci:Molim vas. Ja jos jedanput ponavljam da ovo radno predsednistvo nije izabrano na mitingu nego na radnoj sednici Skupstine Saveza studenata Beograda, i ovo radno predsednistvo, delegatima Skupstine Saveza studenata Beograda, nece predsedavati ukoliko uslovi za rad nisu radni. Jos jedanput opominjem i smatram da ona odluka koja je izglasana na pocetku sednice je veoma od ovog radnog predsednistva postovana.Rec je dobio Mandal Sahim, student sa Ekonomskog fakulteta; za narednu diskusiju neka se pripremi Vlada Mijanovic, student sa Filozofskog fakulteta.
Mandal Sahim, delegat Ekonomskog fakulteta:Prenosim, odnosno: ovog puta uzimam sebi slobodu toliku da cak i ja posle mojih kolega kazem nekoliko reci o Studentu, mada licno smatram da uopste nije bila potrebna, niti redakciji Studenta a niti nikom drugom u ovoj nasoj zemlji da dize ovoliku buru oko jednog ovakvog lista. Dosadasnje kolege koje su pre mene govorili, a ja nisam - izrazili su jedan stav koji cu verovatno i ja izraziti - a ja nisam nikoga primetio koji bi izrazio suprotno: Student je nas Student, list studenata Beogradskog univerziteta. Prema tome, ja ni u kog nisam video oprecno misljenje. Najveci dokaz za to sto je on nas jeste i sama ova diskusija i ova skupstina, koja se vec cetiri puta sastaje. Prema tome, on je nas; a ako je nas, onda cemo ga mi napraviti onakvim kakav nama odgovara. Tu po meni nema nikakvih dilema niti logike (smeh). Niti kako odgovara meni, niti meni niti Ljubisi Risticu, niti nikom drugom, nego kako najvise odgovara svim studentima Beogradskog univerziteta, a i samoj... na kraju krajeva pa i Savezu komunista protiv koga se neki ovde grlato zalaze, i zalaze se da stvori jedan takav konflikt koji uopste nije potreban, pre svega: prvo, organizaciji Saveza studenata uopste, pa onda i samoj Redakciji, iako ja protiv nje nemam nista i, cak, osudjujem one drugove koji kazu da je Redakcija opoziciona, da su clanovi Redakcije na nekim... politicka opozicija i sta ja znam. Redakcija, po mom misljenju, prosto nije imala takta da oseti sto bi trebalo, sto ne bi trebalo, u odnosu na zvanicno misljenje i na javno mnenje Univerziteta. Cak se usudjujem - mislim, nemam nameru da branim Savez komunista, posto po nekim mojim shvatanjima, ovde je neko tako izneo, neke stavove - usudjujem se da kazem da ja nisam cuo ni od jednog foruma Saveza komunista da kaze da je Redakcija opoziciona, vec da oni koji podrzavaju Redakciju, da se ti svrstavaju u kojekakve tamo radne grupe, a ne, mislim... Zacudjuje me, cak, i Ljubisa Ristic kad kaze da on u jedno vreme ne moze biti anarholiberal, staljinista i sta ja znam sve ostalo, a on je, na kraju krajeva, clan Saveza komunista. Navodi se primer i s flasom, a ja cu to vrlo lako da demantujem. Recimo, nije jedina »Knjaz Milos« kisela voda, nego ima vise kiselih voda pa onda razne etikete, a to je, ipak, sve je kisela voda (zagor, aplauz). Zatim, uzimam opet sebi slobodu, kazem, kao i mnogi moji prethodnici, da kazem nesto po pitanju nekih optuzbi za koje, cak, neki drugovi ispadaju heroji, da ih cak maltene neko nije bio pendrecima, a drugovi ovde delegati su optuzeni da su oni cak i gluvi i da na neki nacin samo sto nije im receno da dizu ruke, a ne da nesto kazu. Ja mislim da to uopste, s tim se ne treba slagati, i da je drug Djapic na neki nacin - mislim da ce se sloziti i sami delegati - samim time podcenio ove delegate, a Ljubisa Ristic ovu skupstinu isuvise ceni. Prema tome, to je jedno veliko razmimoilazenje od same Redakcije (smeh, glasovi: »pa nije Djapic u Redakciji«), od same Redakcije i koji ih podrzavaju. Izvinjavam se, ja nisam spremio govor, nikakav, niti smatram da ga uopste treba da spremim, ali... - zato sam verovatno i ovako konfuzan. Molim vas da me ne prekidate, ja nisam nikog.
Vlada Mijanovic, delegat Filozofskog fakulteta:Iskoristicu svojih deset minuta. Ja sam juce zadnji put bio u policiji. Medjutim, posto nisam pod neposrednim dojmom toga, imam utisak, zapravo, da su neki prethodnici-diskutanti danas bili, danas isli po neke instrukcije tamo, to cu ja pokusati da svoje izlaganje podjelim na dva djela. I to cu prvo govoriti o necemu sto sam prethodno mislio da govorim. Prvo, sada cu govoriti o tom pod drugo. Postavljam pitanje doktoru Pribicevicu, koji je prisutan, i o cijoj ulozi u svemu ovome je vecina delegata i prisutnih, osobito onih koji ishod ove diskusije cekaju u auli ove zgrade (jer im nije omoguceno da prisustvuju), posebno, to ponavljam, obavestena. Kazem, postavljam pitanje doktoru Pribicevicu i svim kaplarima i narednicima njegove vojske (dugotrajni zvizduci, negodovanje; predsedavajuci: Vlado!; pljesak)...
Predsedavajuci:Radno predsednistvo u ovom isto slucaju, postupa uostalom kao sto je i dosad postupalo. Molim te, ukoliko zelis da diskutujes o problemu koji je na dnevnom redu, da diskutujes; ukoliko zelis da polemises sa doktorom Pribicevicem i drugim ljudima, da to ucinis na drugom mestu.
Vlada Mijanovic:U redu, slazem se (aplauz). Postavljam pitanje da mi, i ovom skupu, odgovori: u ime cega...
Predsedavajuci:Pitanja, ja ponovo kazem, ovde se nece postavljati, a onda se odgovarati (negodovanje, zagor; glas: »dozvoli mu da diskutuje«).
Vlada Mijanovic:... u ime cega on, u zadnjoj seriji svojih govora, mladu generaciju naziva porazenom snagom? (negodovanje, odobravanje)Preostalih sest i po minuta molim da se poklone mom drugu, delegatu Filozofskog fakulteta, koji vrlo argumentovano zeli da govori o Studentu, a koji je, nazalost, bio prekinut - drugu Borjanu (aplauz).
Bozidar Borjan:... (zvizduci, negodovanje, odobravanje)
Predsedavajuci:Drug Bozidar Borjan nije dobio rec. Prema tome: ne moze da govori.
Bozidar Borjan:Ja bih samo zeleo da ovde podsetim na jednu stvar. Pre diskusije samo cu...
Predsedavajuci:Borjane, dozvoli da zavrsim. Prvo, u ovom momentu ja molim drugove koji nisu delegati, a koji reaguju ovako kao malopre, da povedu racuna o odluci Skupstine Saveza studenata na pocetku danasnje sednice. Ovo, stvarno, u ovom momentu ispred Radnog predsednistva posebno napominjem, jer u takvoj atmosferi ne mozemo raditi. To je jedno. Drugo, ovo radno predsednistvo je dalo rec svima onima koji su se dosad prijavili za diskusiju, pa prema tome i drugu Bozidaru Borjanu, a Vlada Mijanovic u ovom trenutku ukoliko zeli da predsedava, ja bih zamolio ovu skupstinu da prvo ovo radno predsednistvo razresi pa onda dâ njemu rec i mogucnost da on daje drugima rec. Iz tih razloga ja, stvarno, u ovom momentu najavljujem sledeceg diskutanta, jer drug Vlada Mijanovic je zavrsio svoju diskusiju (aplauz). Borjane... Sledeci diskutant je Rajsin Ivan, delegat Ekonomskog fakulteta.
Bozidar Borjan:Mislim... samo da upoznam skup sa jednom cinjenicom (zvizduci, protesti; povici: »skloni se«, »skloni se odatle!«, »napolje!«, »silazi dole!«).
Ivan Rajsin, delegat Ekonomskog fakulteta:Drugarice i drugovi, svi smo svedoci poslednjih zbivanja u Beogradu a posebno na Beogradskom univerzitetu. Isto tako, svima nam je poznato delovanje pojedinih grupa, kako sa Filozofskog fakulteta tako i sa tribine Srpskog filozofskog drustva. Govoreci o tome kako Savez komunista sputava dalji razvoj umetnosti, kako postojeci drustveni odnosi predstavljaju kocnicu razvoju umetnosti, kako se u ovoj zemlji spaljuju umetnicka dela, itd., to jasno govori u prilog cinjenici da su se narocito u oblasti kulture i umetnosti javile odredjene snage kojima postojeca drustvena struktura ne odgovara. Moram istaci da u ovoj zemlji niko ne sputava slobodu u umetnosti. Medjutim, sva ona dela koja ne odgovaraju drustvenoj stvarnosti, koja degradiraju socijalisticke samoupravne odnose, negiraju idejnu ulogu SK, zasluzuju da budu javno osudjena a njihovi autori da snose odgovarajuce konsekvence ovakvog svog postupka (kratak aplauz). Sve pojave ovakvog i slicnog karaktera govore nam da se u nasem drustvu, pa i u Savezu komunista, vrsi proces ostre diferencijacije, proces u kome mora jasno doci do izrazaja ko se danas stavlja na stranu programa i linije SK i samoupravnog socijalistickog drustva, a ko se s tom linijom ne slaze i ko joj se suprotstavlja. Savez studenata je snazna i siroka drustveno-politicka organizacija koja, kako sam ranije rekao, po svom sastavu i politickoj snazi ne moze stajati van tih procesa. Niz pojava i diskusija na Beogradskom univerzitetu, a narocito diskusije oko delovanja grupe, okupljene oko lista Student, pokazuju i potvrdjuju cinjenicu da i u Savezu studenata moramo otvoriti i vrlo intenzivno razviti proces diferencijacije, proces u kome ce se pokazati koje su to snage u okviru Saveza studenata koje prihvataju liniju SK i ideologiju socijalistickog drustva i koje su spremne da se bore za razvoj socijalistickog samoupravnog sistema, a koje su to snage koje se tom sistemu suprotstavljaju i koce dalji razvoj ovih odnosa baziranih na principima samoupravljanja. Pred nama stoje, takodje, i krupni zadaci u sprovodjenju reforme univerziteta, pa i drustva u celini, u kojoj studenti treba da se sto sire i sadrzajnije ukljuce u sistem samoupravljanja. Pred nama stoji takva reforma univerziteta cije su koncepcije date kako na univerzitetu tako i na Prvoj konferenciji Saveza komunista Srbije. Mi studenti smo ti koji prvi treba da se borimo za realizaciju postavljenih ciljeva, kako bi vec jednom reforma univerziteta presla sa reci na delo. Da bismo taj svoj zadatak obezbedili, da bismo taj svoj zadatak izvrsili, moramo obezbediti idejno-politicko jedinstvo Saveza studenata i ocistiti iz svojih redova sve one elemente koji razbijaju to jedinstvo i koji pokusavaju da uspore ostvarivanje tog naseg primarnog zadatka reorganizacije i reforme univerziteta.Kada govorimo o listu Student, posmatran u kontekstu gore iznesenog, smatram da Student, s obzirom na svoju ideolosko-politicku orijentaciju, s obzirom na metode - metod kritike svega postojeceg, koji taj list koristi u prezentiranju pojedinih aktuelnih problema drustva, a samim tim i studenata kao integralnog dela toga drustva, nije studentski list vec list jedne grupe ljudi koja sebi monopolise pravo na reprezentovanje vecine studenata Beogradskog univerziteta. Dalje, ostro se suprotstavljam misljenju da je SK - to je Udovicki izneo - da je SK birokratizovan, da je on birokratska organizacija, jer iole bolje poznavanje rada i delovanja SK, kao i citav niz akcija koje je sprovodio SK do sada idu u prilog tome da je Savez komunista postao jedna siroka demokratska tribina gde svi, bez obzira da li su clanovi Saveza komunista ili ne, imaju pravo da kazu svoje misljenje pa da, cak takva misljenja budu i prihvacena. Kritiku Udovickog bih mogao da prihvatim samo u tom slucaju da je rekao da su se pojedinci u okviru Saveza komunista birokratizovali a nikako Savez komunista u celini (kratak aplauz). Dozvolite mi dalje da kazem da nama ovde posle cetri dana nisu potrebne pojedine filozofske i demagoske parole koje svakodnevna praksa demantuje, vec nam je potrebno sto vise konkretnih predloga i studija koje ce obogatiti nasu praksu, a mi kao akademski gradjani treba u punoj meri da damo svoj doprinos, jer posedujemo kako mogucnosti tako i znanja. Dalje, kada se radi o diskusiji delegata, ovde bih hteo da stavim nekoliko primedbi, opet, na najnoviji broj Studenta, i, naglasavam, da Redakcija ni u ovom slucaju, u zadnjem broju Studenta, nije ispunila nasa ocekivanja jer je diskusije dvojice nasih delegata prikazala tendenciozno. Ovakav postupak Redakcije, po mom misljenju, je za svaku osudu (glasovi: »koje?«, »koje diskusije?«). Zarka Papica i Marka Golubovica. (Alija Hodzic: Odbor nam nije dao traku; mi nismo imali na traci. Pitajte Batu Lukica.) Onda nije trebalo da budu objavljeni.
Predsedavajuci:Molim Te, nemoj polemisati sa delegatima. Izvoli, diskutuj, ukoliko zelis.
Ivan Rajsin:Dalje, hocu da kazem nekoliko reci o tome, posto su neki diskutanti govorili kako nasa stampa, tj. kako jedino je Student otvoren list, dok ostala stampa je zatvorena, jos reakcionarnija od Studenta (smeh) i tako dalje. Ja bih hteo ovde da kazem: da li treba polemisati o ovoj redakciji zbog toga sto su ostale redakcije jos reakcionarnije itd., kada znamo da postoje ljudi koji vode racuna o radu tih redakcija, i zar ne bi trebalo oni da vode racuna o tome i da ih smene? To znaci, ako prihvatimo ovu njihovu tezu, to znaci da necemo loviti jednog lopova zato sto ih ima vise. Samo toliko (aplauz).
| ||||||||||||||||
| © 1996 - 1998 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana | Posaljite nam vas komentar |