Igre sa Gonzalesom

Gordana Logar

Samo pre desetak dana, ovdasnja, zainteresovana javnost bila je preokupirana pricama o americkoj politici sargarepe i stapa prema Jugoslaviji. Pre svega prema neprikosnovenoj vlasti Slobodana Milosevica. Cetiri Gelbardova ustupka Milosevicu u vidu sitnih i formalnih »zblizavanja« ove dvojice ljudi u stalnom dijalogu, ukljucujuci i one veoma ceste telefonske, zasenili su (u nekim medijima i namerno) sve ono sto je dodatno receno u izjavi Stejt dipartmenta o uslovima za skidanje spoljnog zida sankcija.

Po cenu ponavljanja vec poznatog, svakako bi trebalo reci da su tu i dalje i Hag i sukcesija, i Gonzalesove preporuke SRJ. Zanimljivo je da u poretku ovih uslova Gonzalesova misija ne samo sto je na kraju, vec je izgleda i - usputna. Razlog za to je svakako cinjenica da su Dejton i uzavrelo Kosovo, s pravom, prva briga medjunarodne zajednice olicene u SAD, EU, NATO, UN i OEBS. Ne bi, medjutim, trebalo iskljuciti ni okolnosti da je za Gonzalesovu misiju potrebno neuporedivo vise vremena i da je to, u stvari, jedan od onih uslova, ako ne i jedini, koji bi se sa najvise opravdanja mogao nazvati »unutrasnjom stvari SRJ«. Naprosto zato sto vise zavisi od domace politicke javnosti nego od medjunarodne zajednice koja je zato ostavlja pri kraju uslova. Gonzales je zapravo simbol zahteva za uspostavljanje demokratije u Jugoslaviji. Samim tim, ovde medju zvanicnicima nije narocito popularan, a nije iskljuceno da ce ga u misiji ometati i neki od onih kojima je pomogao da zauzmu skupstinska sedista dobijena na lokalnim izborima posle devedeset dana protesta, setnji i zvizdaljki. Bivsi spanski premijer je sigurno i sam bio svestan toga, jer su bila potrebna prilicna ubedjivanja (ukljucujuci i Roberta Gelbarda prilikom poslednje posete Madridu pre vise od mesec dana) da se prihvati duznosti specijalnog izaslanika OEBS za Jugoslaviju. U krajnjoj liniji, niko ne zeli da dozivi neuspeh pogotovo na takvim stvarima koje vecem delu Evrope ne izgledaju narocito revolucionarne, jer je rec o parlamentarizmu, slobodnom trzistu, postenim izbornim zakonima, ljudskim pravima i svemu onome sto demokratija podrazumeva.

Sada kada se konacno prihvatio ovog posla moglo bi se zapoceti sa svojevrsnom igrom nagadjanja sta mu se sve moze desiti i kad moze nesto uspesno okoncati. Uzmimo samo parlamentarizam koji bi trebalo da profunkcionise u drzavi gde je vlada vaznija od parlamenta, gde se upravlja uredbama i vladinim nalozima, gde vlada otimanje za ulazak u vladu koju sastavlja premijer bez ozbiljne vecine u skupstini.

Nije iskljuceno da misiju nece moci ni cestito otpoceti. Lako je zamisliti da ce neko uvek isticati da SRJ nije u OEBS, pa tu nema ni Gonzales sta da trazi, dok, kao novu Vodjinu pobedu, ne ubedi sve brojne clanice ove organizacije da je trenutni povratak Jugoslavije medju njih sasvim opravdan cin. Ako mu to uspe, mozda ce i podeliti malo slave sa neprikosnovenim vladarom, ako ne - uverice se da je ovde zaista sve mogucno osim - demokratije.