Dan drugi (cetvrti deo)

Predsedavajuci:

Branko Pribicevic, sekretar UK:

Ja, drugarice i drugovi, nisam imao nameru da veceras govorim da nije bilo izvesnih kvalifikacija, ocena, uloga koju je imao UK, a narocito nekih izjava koje se odnose na politiku SK u celini. Osecam da mi je duznost, kao sekretara Univerzitetskog komiteta, da komentarisem te izjave i iznesem svoj stav. Bilo je najpre konstatacija da je UK pokusavao da silom nametne svoju volju, da se sluzi birokratskim metodima, da nije prethodno ispitao raspolozenje u partijskoj organizaciji i na Univerzitetu. Sigurno je da UK, pre nego sto je zauzeo svoj stav, zaista nije bio u stanju da ispita misljenje svakog komuniste na Beogradskom univerzitetu ali kada smo zauzeli stav, tome je prethodila citava jedna godina diskusija u UK, a isto tako i dobar broj razgovora sa drugovima iz redakcije Studenta. Hteo bih, medjutim, da kazem da me jako cudi konstatacija da je UK primenjivao birokratske metode pritiska, a da kolega koji je to govorio, na primer, i njegovi drugovi nisu ni u jednom slucaju nasli za potrebno da ocene sta znaci ovakvo politicko ponasanje kada se jedan istomisljenik sa Saobracajnog fakulteta pozove da potpise u ime svog fakulteta poziv za obelezavanje junskih dogadjaja, a da taj drug potpise u ime FOSS-a ciji clan uopste nije, a da prethodno nije nikoga konsultovao sa tog fakulteta.

Nije to demokratski postupak. Medjutim, dozvolite mi samo da kazem na kraju jednu stvar koja me je zaista dovela ovde za govornicu. Dovela me izjava druga Udovickog. Ja moram da kazem da sam veoma zahvalan drugu Udovickom za njegovu izjavu jer je on vrlo posteno rekao u cemu je nase razmimoilazenje. Voleo bih kada bismo u diskusijama tako otvoreno razgovarali kao sto je veceras rekao drug Udovicki. Sa njegovim stavom citava je pozicija onda potpuno logicna, i konzistentna.

Zaista, izmedju nas nisu u pitanju sitni nesporazumi, nije sukob oko bilo kog pojedinacnog clanka ili karikature. Drug Udovicki kaze ono s cim se ja potpuno moram da slozim. Redakcija Studenta je u sukobu sa sadasnjom politikom Saveza komunista (zvizduk cudjenja, poluglasno: »psst«, jedan glas: »Tisina!«). Univerzitetski komitet isto to misli, misle i mnoge druge institucije Saveza komunista. Drug Udovicki, medjutim, izneo je jednu drugu konstataciju sa kojom se ja apsolutno ne mogu nikako sloziti, protiv koje cu se odlucno boriti, jer je protiv moga ubedjenja. Drug Udovicki kaze da je poslednjih godina u Savezu komunista preovladao jedan regresivni kurs - to su doslovne reci ako se ne varam; mogu se proveriti - ili jacanje jedne birokratske tendencije, birokratske orijentacije u Savezu komunista. Ja dopustam sasvim legitimno da drug Udovicki moze da ima to misljenje, i ako polazi od takve procene danasnje uloge i politike Saveza komunista, onda ima pravo da se ponasa onako kako se ponasa, politicki, mislim - da se suprotstavlja ovoj akciji koju vodi Savez komunista. Ja to misljenje ne delim. Kada bi me drug Udovicki u to ubedio, veruj, druze Udovicki, iako imam mozda duplo vise godina, ja bih se tebi pridruzio. Ako bih dosao do zakljucka da je Savez komunista postao barijera, sa svojom politikom, sirenja slobode i demokratije u ovoj zemlji, onda bi svima onima koji nisu konzervativci, reakcionari po svojim ubedjenjima, bila duznost da slede politicku liniju koju nam je predlozio drug Udovicki. Ja, medjutim, duboko sam ubedjen, svim svojim bicem, da to nije tako. Potvrda tome je, drugarice i drugovi, ovaj nas vecerasnji skup. Ovo je jedina socijalisticka zemlja u ovom trenutku u Evropi u kojoj se drzi jedan ovakav skup. Stavise, samo nekoliko godina ranije - tu se izgleda ne slazemo, jer drug Udovicki misli da bi bilo moguce ovako ostro konfrontiranje, ovakvo osporavanje - ja smatram da bi tesko proslo. Danas ga mi dozivljavamo kao sastavni deo naseg politickog zivota. Verovatno ce se i moj sagovornik, drug Udovicki, sloziti sa mnom da ovih dvadeset i pet godina, koliko smo napravili koraka napred prema slobodi i demokratiji, a van svake sumnje - mislim da se svi u ovoj sali slazemo s tim da za 20 do 25 godina ova zemlja jeste ostvarila napredak prema slobodi i demokratiji. Ostvarili smo to u jednoj zemlji koja je za to mozda imala veoma, veoma slabe i tanke preduslove, zemlji bez demokratskih tradicija, zemlji gde je stvar slobode uvek jako tesko prodirala, nailazila na velike otpore. Jesmo li tu stvar slobode i demokratije za ovih 25 godina postigli uz, sa, ili protiv Saveza komunista? Sigurno ce se, ja mislim ogromna vecina u ovoj sobi, saglasiti sa tim da smo ipak, ovaj napredak, koliki je da je, postigli zajedno sa Savezom komunista. Ja ne ulazim u red onih koji smatraju da smo postigli jako mnogo, da smo dostigli granice. Ima jos sigurno jako mnogo da se izbori da bismo postigli jos slobodnije i jos demokraticnije drustvo. Ali to upravo namece pred nas veliku odgovornost. Plasim se da cemo sa nekim prividno veoma smelim poduhvatima, kvalifikacijama, stvari slobode i demokratije u ovoj zemlji naneti vise stete nego koristi. Hvala (aplauz).

Predsedavajuci:

Pavlusko Imsirovic, student Saobracajnog fakulteta:

Optuzujem Branka Pribicevica za laz, sa svim konsekvencama (buran aplauz).

Iznecu vam fakticko stanje stvari koje moze da potvrdi ovde prisutan bivsi sekretar partijske organizacije Saobracajnog fakulteta, to je drug Stjepic Ostoja.

15. 5, prije jedanaest casova, sam donio prijedlog pitanja o kojim bi se diskutovalo na redovnoj skupstini Saveza studenata Beogradskog univerziteta, koja ce se odrzati 16. maja. Prije 11 casova, drugovi, u FOSS. Za taj prijedlog su taj dan znala 4 clana FOSS-a. Predlozio sam im da se sakupe, sakupe kvorum i odluce o prijedlogu. Sutradan, poslije 16 casova, drugovi - dva radna dana, posto FOSS radi od 11 sati, dva dana FOSS je imao na raspolaganju - dobio sam izjavu saglasnosti - ja sam im predlozio da je daju. Potpisao ju je Minjo Bezer, clan FOSS-a u ono vrijeme, sada predsednik FOSS-a Saobracajnog fakulteta. Za taj prijedlog su u ono vrijeme znali: Stojisavljevic Jovo, clan FOSS-a Saobracajnog fakulteta, Savic Nikola, clan FOSS-a Saobracajnog fakulteta, i jedna devojka kojoj ne znam prezime - zove se Gordana, brucos.

Dakle, da li je potpisao jedan covjek koji nije bio ni clan FOSS-a niti icega, ili je potpisao clan FOSS-a, sadasnji predsednik FOSS-a? Molim druga Ostoju Stjepica, ovdje prisutnog, sekretara, bivseg sekretara partijske organizacije, da iznese istinu o ovome.

Uzgred, drugovi, zbog toga sto sam donio taj prijedlog, sto sam se saglasio sa krsenjem propisanog formalnog postupka o donosenju odluka FOSS-a, a to krsenje je ucinila manjina u FOSS-u, ja sam iskljucen iz partije. Komunista ostajem. Toliko (aplauz).

Zarko Papic, delegat Ekonomskog fakulteta:

Ja cu govoriti samo o onim zasto mislim da je sustina problema a to je kritika svega postojeceg. Mislim, posto je bilo mnogo reci o hronologiji ja bih govorio manje-vise samo u tezama jer sam vremenski ogranicen. Negde otprilike 1968. godine menjala se orijentacija i lista Student i Saveza studenata, i ja mislim da su se te promene u ono vreme i uslovljavale i nadopunjavale. Student u to vreme postaje vanredno kritican sto u tim uslovima postaje kao novina, dobro samo po sebi. U mnogim stvarima on probija led - to su stvari: kritika licnosti, odgovornosti itd. Medjutim, to je jedan nivo koji ja nazivam dinamicki. Ostajanje na tom nivou - to je kritika kao takva, bez sposobnosti da se nacini nesto za sto bih ja bio spreman za jednim korakom dalje, a to bi mozda moglo da bude analiza svega postojeceg u interesu dovodjenja necega novog - dovodi do onoga sto obicno nazivamo »bespostednom kritikom svega postojeceg« sto opet, po meni, vrlo cesto ima karakteristike metodologije u stalnom kretanju gde sustina postaje nacin pa prema tome sustine i nema.

Malo pre sam rekao da kad govorim o »kritici svega postojeceg« to stavljam u navode iz dva razloga: iz postovanja prema Marksu a i zbog karaktera koja takva kritika ima u nasim sadasnjim uslovima - mislim, jugoslovenskim.

Pre svega hteo bih da kazem dve-tri reci o kritici i praksi. Kao sto praksa ne moze izbeci kritiku tako ni kritika nikad ne moze izbeci praksu. Znaci, kritika kritike... nije samo otpor postojeceg prema kritici uopste, iako tog kod nas, nazalost, ima veoma mnogo, nego izraz nuznog proveravanja kritike u praksi sto, verovatno, u svemu ovome treba da je najbitnije. Ako praksu, ili akciju, shvatimo kao kriterijum, onda u nasim uslovima ovo sto nazivamo »bespostednom kritikom svega postojeceg« mozemo podeliti u dve grupe - najmanje dve grupe. U prvu grupu, po nekoj mojoj podeli, ide stalna kriticka analiza postojeceg s namerom da se postave novi ciljevi, stalni kriticki odnos prema svemu sto se suprotstavlja napred - otvaranje novih perspektiva. Takva kritika, koja je za mene pozitivna, posmatra stvari u razvoju. Naime, to nije kritika samo jednog momenta drustvene prakse. Takva kritika se proverava u praksi i akciji. Za mene je Marksova kritika svega postojeceg upravo takva.

Druga vrsta kritike svega postojeceg javlja se kao nesto sto bi moglo biti dijalekticka antiteza prakse svemu postojecem, postaje nezavisna i izdize se iznad prakse te postoji iznad prakse - uzdignut eticki moralni faktor - skoro sama sebi svrha. Mislim, nije mi namera da citiram, ali cini mi se da je Marks na to mislio kada je govorio o ljudima koji sebe ne smatraju ljudima koji kritikuju vec kriticarima koji imaju nesrecu da su ljudi pored toga. Mislim, moje osnovne zamerke takvoj kritici svega postojeceg su sledece: ona prva zamerka da je ona staticka, ne posmatra stvari u razvoju vec samo momente. Mada je svrha kritike u buducnosti, ocito da elementi i klice te buducnosti leze u sadasnjosti svega postojeceg. Marks je isto tako, ako se ne varam, govorio da nije stvar u tumacenju vec u menjanju sveta. Drugo sto zameram, to je druga principijelna primedba da nijedna kritika nije samo negiranje vec i afirmacija necega, pa se tu postavlja pitanje ciljeva. I tu, da se konkretno vratim na Student, stvarno mislim da Student nema, naime, ovaj metod - kritika, jasno definisane ciljeve, a da vam pravo kazem za mene to nije ni mnogo cudno, iz staticke kritike tesko da mogu neki ciljevi razvoja proizaci. Kritika koja je staticka i bez ciljeva nema uticaja na drustvena kretanja u smislu progresa i razvoja. Ona sama po sebi ne menja stvarnost. Stanje menjaju ljudi i akcije. Ovakva kritika, ova druga kritika »svega postojeceg«, po mom misljenju, nalazila je veoma mnogo mesta u Studentu.

Za mene je takva kritika preovladala u Studentu u novije vreme i ja stvarno mislim da bi trebao biti stav Saveza studenata da redakcija treba da povuce konsekvence zbog ovoga jer se ocito kosi sa nekim osnovnim postavkama programa Saveza studenata, mislim na akcioni program Saveza studenata.

Milan Nikolic, delegat Filozofskog fakulteta:

U svom izlaganju kolega Pribicevic je rekao da - tumaceci kolegu Udovickog - mislim da on vrlo lose tumaci ono sto je rekao kolega Udovicki. On kaze da je sukob izmedju SK i ove grupe kako se zove: ekstremista, anarholiberala, cetnika, staljinista itd. u tome sto se ta grupa suprotstavlja politici SK. Medjutim, to nije bit one misli koje je rekao kolega Udovicki. Bit te misli, a pretpostavka te misli je da se razlikuje prakticna politika Saveza komunista, politika dana, od Programa Saveza komunista. Program Saveza komunista je zbir ideja, humanistickih ideja kojima se nema sta zameriti. Njima se naravno nema sta zameriti i ova grupa - ako je grupa - ako je u sukobu - nije u sukobu sa Programom Saveza komunista vec sa prakticnom, dnevnom politikom Saveza komunista, sto znaci izvrsenjem tih ideja koje su skupljene i izlozene u Programu Saveza komunista. To je jedno. Treba razlikovati dva nivoa: prvo su ideje koje su sastavljene u Programu SK a drugo je prakticna, dnevna politika koja moze biti i lose izvrsenje tih ideja. Mislim, i sama nasa Partija je pokazala, jer je to samokriticnost - puno puta smo mogli cuti od najvisih rukovodioca da Partija u proslosti nije nekada dobro radila itd., a sada se od nas zahteva da svaku akciju, dnevno-politicku akciju nase Partije odobravamo, mislim, to je vrlo tesko sto znaci iskljuciti sebe kao umsko bice. Drugo, ovde je bilo dosta priloga i objasnjenja u kritici one kritike svega postojeceg ili kako smo je vec nazvali »bespostedne kritike svega postojeceg«.

Kritika svega postojeceg kao negacija svega postojeceg nije mogla biti primecena ni od dve proglasene grupe ni od strane Studenta. Ja pozivam svakog koji misli drugacije da mi to dokaze. Mislim, ne treba se kriti iza nekih pojmova i vi ako se secate ja sam prosli put govorio o manipulacijama zato sto se po onome postavljaju razni konteksti. Evo ovo je prilika da se sve objasni. Kritika svega postojeceg se stavlja u razlicite kontekste, dovodeci se u vezu sa neprijateljskim grupama. Kaze se to su staljinisti a oni kritikuju sve postojece i zato se za ovaj pojam, za ovu maksimu, vezuje sve tezi negativni balast. U jednom trenutku ona postaje etiketa i za svakoga za koga bi bila zalepljena taj bi bio ocrnjen i odmah bi se znalo o cemu se i o kome se radi.

Kolega Pribicevic je govorio o slobodi. Nama je svima jasno, svi mi to osecamo iako smo mladi, da u nasoj zemlji ima sve vise slobode. Ranije je bilo manje slobode, a sada ima vise. Ne radi se o tome - uvek postoji onaj idealni zahtev za slobodom. Nikad slobode nije dosta.

Kazem, slobode nikad nije dosta, i uopste se ne radi o tome da bi priznali: ima slobode, pa da se na tome stvar zavrsi. Sloboda se uvek osvaja i da bi se sloboda uvek osvojila treba nastojati i siriti ono... horizonte, one prostore slobode. To je nama mladim komunistima najpreci i najvazniji zadatak, jer demokratija u socijalizmu predstavlja najvazniji i najpreci zadatak svih onih grupa, snaga - svih pojedinaca, jednom recju - koje zele pravi socijalizam. Program demokratije u savremenom socijalizmu je najvazniji problem.

Na kraju, hteo bih da kazem da - iako ne mislim da je rad redakcije Studenta do sada bio savrsen, ja nikako ne bih hteo da branim sve ono sto je ona do sada ucinila - veoma bi mnogo stetilo nasem socijalizmu i onom duhu demokraticnosti koji je poceo da se radja da se ova redakcija Studenta ukloni putem manipulacije. Mislim, vise se ne radi onako otvoreno i onako grubo, onako kako se ranije radilo, vec jednim veoma finim sistemom manipulacije, da bi bilo vrlo stetno za taj duh za koji kazu da je rodjen, koji treba odrzati i podrzati, da ta redakcija ode. Moze se kritikovati njen strucni rad, moze se toga mnogo kritikovati, isto tako ima misljenja da ima ljudi koji bi mogli da zamene ovu redakciju, ali u ovom trenutku nikako ne smemo dopustiti da redakcija bude smaknuta.

Jovan Delic, delegat Filoloskog fakulteta:

Predsedavajuci:

Jovan Delic:

Sad cemo malo da se pozabavimo ovim kako diskusija tece. Naime, moze se samo govoriti o diskusiji dvojice delegata koji su pokazali i pokusali da dokazu, a koliko su u tome uspjeli ne znam, da list stoji na nekakvim antisocijalistickim pozicijama, da je protiv samoupravljanja samim tim sto neguje izvesnu, nekakvu staticku kritiku, koja samim tim sto je staticka automatski i diskvalifikuje list i diskvalifikuje svoju valjanost.

Student koji je veceras prvi govorio, student Ekonomskog fakulteta, zamjerio je listu Student da je zatvoren i da je kritika svega postojeceg i, zatim, zamjerio mu je za nekakve psovke.

Prvo, da li je Student otvoren?

Ja mislim da je Student prosle godine - a ovdje se kritikuje i proslogodisnja orijentacija Studenta, vodio tzv. Okrugli sto, da je tim »Okruglim stolom« posjecivao sve fakultete i da su na svim tim fakultetima, koliko je meni poznato, mogli da govore svi studenti. Ne znam da li je bilo nekih ogranicenja, a ukoliko ih je bilo, ja bih molio da se to istakne. Drugo, ne znam, stvarno ne znam zasto je to prekinuto, ova tribina, ja mislim da se ona moze nastaviti, da bi trebalo nastaviti, a, trece, ovi ljudi koji isticu da je Student nekako zatvoren, pitam ih koliko su puta pokusali da napisu ili objave neki tekst koji je bio valjan, valjano argumentovan i dovoljno pismen da bude objavljen. Ja bih molio sve one studente kojima su tekstovi odbijeni da se jave, ovdje, pred ovom skupstinom, licem u lice, kako se to kaze, i jasno i glasno kazu da im je zabranjeno da govore i objavljuju u Studentu. Dakle, koliko se meni cini, optuzba da je Student zatvoren, da predstavlja nekakvu grupu, po mom misljenju ne stoji.

Dalje, govori se o tome da valja raspustiti redakciju, da valja na nov nacin birati redakciju. Neko to misli, nekome to visi u vazduhu. Koliko je meni poznato, da bi jedan student mogao postati clan redakcije potrebno je da je - to pise u Statutu, molim vas, ovoga lista, to je napisano, to stoji kao dokumenat - da je objavljivao u listu Student ili ne samo u listu Student, da je objavljivao u nekim drugim listovima, da se istakao na neki nacin da bi mogao da radi u redakciji.

Drugo, mislim da je o kritici svega postojeceg bilo dovoljno rijeci. Mislim, takodje, da se ona ne moze ograniciti na jedno odredjeno vreme, posto je Marks govoreci o kritici svega postojeceg govorio prevashodno o tzv. cenzurisanoj stampi, i govorio da svaka stampa valja da kritikuje sve, da nema - ono sto mi kazemo - nema tabu-tema. Nema tabu-tema, stvarno.

Trece, koliko je meni poznato u onim tekstovima koji su pretendovali da budu ili politicki komentar, ili nekakav mozda ogled, mislim da psovki i onog sto se naziva »neakademskim nivoom« nije bilo. Medjutim, ukoliko se neka psovka nadje u kontekstu neke price, ja mislim da to ima nekakvo svoje objasnjenje drugacije prirode, i o tome bi se moglo raspravljati na nekakvim literarnim skupovima a ne nikako ovdje. Posto je to posao, svakako drugacije prirode, koji zahtjeva i malo drugacije razmisljanje.

Dalje, moram da pozdravim delegata Medicinskog fakulteta koji je, iako je osudio list Student, rekao da govori posteno i otvoreno, da nijesu vrseni nikakvi pritisci. Ja mu na tome zahvaljujem, jer je stvarno govorio od srca, i iskreno, i ja bih zamolio da se ovdje govori onako kako se misli - nadam se da se i govori, i, zamolio bih dalje, da se dozvoli i pravo govora, ne pravo glasa, onima koji su ovdje prisutni, i koji su zainteresovani.

Dalje, bilo je primjedbi da je Student kritikovao »Neretvu«. Ja mislim, a ovdje sam i donio jedan tekst, upravo taj tekst na koji se to odnosi, da je time pokrenuta samo rasprava o »Neretvi« kao umjetnickom djelu i da sve, svako umjetnicko djelo, podleze nekakvoj kritici i nekakvoj valjanoj ocjeni. Koliko je kritika Lazara Stojanovica bila uspjesna, to je druga stvar, ali svakako da svako umjetnicko djelo zahtjeva nekakvu kritiku. Ovdje je, takodje, pri vrhu strane receno: »Film 'Bitka na Neretvi' je jedan od najznacajnijih kulturnih dogadjaja u ovom trenutku. Posto u odnosu na njega postoje razlicita opredeljenja, redakcija ce rado ustupiti prostor u listu onima koji zele da iznesu svoja misljenja. Tekstovi koje donosimo u ovom broju mogu se smatrati pocetkom diskusije«. Dakle, molim vas, u slijedecem broju doneseno je puno pozitivnih ocjena te iste »Bitke na Neretvi« koje su dali studenti. Dalje, mislim ako se neko izrazava negativno ili pozitivno o jednom filmu da to nije nekakav ideoloski greh.

Govorilo se da se Student ne bavi univerzitetskim problemima. Koliko je meni poznato i koliko ja citam tu studentsku stampu, od onih tzv. majskih zakljucaka Skupstine, sve vise se paznje posvjecuje univerzitetskim problemima, i bas je i tada, koliko se ja sjecam Zakljucaka, ta tendencija i primjecena. Molim vas, ovo je Student od - ne mogu tacno da nadjem datum; o reformi univerziteta pise, to je, vidite, cijela strana posvecena bas reformi univerziteta.

Dakle, ja bih zamolio samo da ne govorimo ponekad i malo napamet. Da se malo vratimo i onome sto su tekstovi. (Predsedavajucem - Isteklo vreme, evo sad cu, samo jos trenutak.) Zamolio bih zato da, ukoliko ima misljenja - ovdje se radi o cisto politickoj, o idejnoj orijentaciji, o nekakvom strasnom prekrsaju da je Student antisocijalisticki list, mislim, optuzbe su toliko strasne da je potrebno da se to kaze i da se dokumentuje, jer ne vidim na koji se nacin Student moze napadati i braniti ako ne nekakvim dokumentima. Hvala (aplauz).

Marko Golubovic, delegat Ekonomskog fakulteta:

Ja se izvinjavam drugovima - imam vrlo dobro misljenje o njihovoj zalbi. Naime, ja sam dobro upamtio da smo mi na Skupstini - majskoj - koja je ovde mnogo pominjana, bili stavljeni pred svrsen cin neposredno pred Skupstinu, sa potpisom - ja se tacno ne secam broja koliko fakulteta - da se drze radni zborovi, odnosno obelezavanje junskih dogadjaja.

Drugarica Sonja Liht je malopre postavila pitanje legitimnosti misljenja FOSS-ova koja su ovde dostavili. U ono vreme kada joj je to konveniralo nije postavljala pitanje legitimnosti misljenja tih FOSS-ova, a sada to cini. Ne osporavam, mozda je i to princip, jer princip je biti i neprincipijelan ali drzati se toga striktno, biti principijelan u tome, i to je princip.

Dalje, drugarica Sonja Liht nam je ovde prezentirala jednu logiku koja moze biti uobicajena, ali je meni dosta neprihvatljiva upravo ako se osvrnemo na neka prethodna iskustva koja smo imali i ranije. Naime, ona se cudi zasto je Univerzitetski odbor postavio na dnevni red diskusiju o Studentu kad za to nije imalo razloga jer smo prethodno, negde u maju, diskutovali o Studentu i usvojili nekakve zakljucke i da je posle toga izaslo dva ili tri broja. Podsetio bih drugaricu Sonju Liht da smo mi za vreme junskih demonstracija palili Vecernje novosti zbog jednog jedinog clanka koji je pre nedelju dana objavljen, a sada nam se osporava pravo da diskutujemo o nasem listu, tim pre sto to nam se ne moze osporiti jer se radi o nasem listu - o listu beogradskih studenata (zagor).

Ja podsecam da Ekonomski fakultet, ciji sam ja delegat, sada spada u mali broj fakulteta koji imaju veliki broj studenata. Taj Ekonomski fakultet, bar od kako sam ja ovde na Univerzitetu, nije imao svog coveka u redakciji. Moze se protumaciti da smo mi nepismeni ili ne znam sta, ali mozemo da uzmemo drugove sa Filozofskog ili Filoloskog fakulteta kao lektore da ispravljaju nekakve greske - to je onaj strucni deo koji redakcija treba da obavi jer se tretira kao strucno telo, i tu nema nikakve veze sa ideologijom. Naime, redakcija je stalno odbijala da izradi svoju programsku orijentaciju. Sta bi to jednoj redakciji smetalo ako ona ne zeli da odstupi, apriorno ne zeli da odstupi od sadasnje svoje programske orijentacije koju drzi ilegalno, nazalost njihovu ona se vidi, i da od nje ne odstupi. Tu su stavovi vrlo - nekad - promucurni, i mogu da pale, ali ne u svakim situacijama.

Posto imam jos dva minuta, ja bih ovde podsetio na stav studenata Ekonomskog fakulteta, a to je da se redakcija lista Student smeni, da Skupstina izabere drugu redakciju, pri cemu se Ekonomski fakultet nije opredelio za delegatski princip formiranja redakcije. On smatra da ima puno ljudi na fakultetu Ekonomskom koji mogu biti clanovi redakcije i u tom smislu predlaze Skupstini Saveza studenata da jedan student Ekonomskog fakulteta, ako je moguce, bude clan redakcije lista Student, s tim da Ekonomski fakultet ne insistira na tome ako ima puno boljih predloga.

Predsedavajuci: