Dan drugi (treci deo)

Predsedavajuci:

Danilo Udovicki:

Druze predsednice, kolege, kada se razmatra sukob koji je izbio izmedju foruma Saveza komunista i politike lista Student, mislim da je veoma vazno naglasiti da uzroke ne treba traziti u ovakvom ili onakvom sadrzaju tog lista nego upravo u politici koju u poslednje vreme vode ti forumi SKJ.

Naime, veoma je vazno istaci jasnu razliku izmedju onoga sto je trenutna, tekuca politika SKJ, na jednoj strani, i Programa Saveza komunista kao osnovne ideoloske orijentacije, na drugoj.

To kazem stoga sto upravo smatram, a to bi se lako moglo dokazati, da, ako je uopste u pitanju sukob, to nije sukob sa SKJ kao takvim, sa njegovim programom kao Komunisticke partije u uslovima socijalizma i samoupravljanja, nego sukob sa sadasnjom politikom SKJ u kome je, po mom dubokom uverenju, preovladavala birokratska struja. A ja to tvrdim upravo na osnovu konstatacije da SKJ u ovom trenutku, sve vise i sve jasnije, napusta novatorsku i revolucionarnu orijentaciju koju je bio prihvatio nakon IV plenuma. Pri tom treba napomenuti - sto je svima nama dobro poznato - da od proklamovanja Programa SKJ na VII kongresu 1958. godine pa do danas politika Saveza komunista nije uvek bila ista - mislim na politiku pre i posle IV plenuma, politiku pre i posle reforma, itd.

Zato, sasvim sam siguran da list Student, onakav kakav je danas, ne bi ni u kom slucaju naisao pre nekoliko godina na osudu od strane partijskih foruma na koju on sada nailazi. On prosto ne bi bio ni primecen.

Taj proces birokratske regresije je, uostalom, lako uocljiv i u drugim partijama, u francuskoj sa Garaudyem, u italijanskoj sa skorasnjim iskljucenjem nekih clanova CK, u sovjetskoj sa njenom koncepcijom o potrebi okupiranja drugih socijalistickih zemalja i, najzad, u cehoslovackoj partiji kao najeklatantnijem primeru. No, o ovome, nazalost, ne mozemo sada govoriti.

Vidimo, dakle, da je u pitanju veoma ozbiljan i kompleksan problem, cije bi dovoljno argumentovano, naucno, marksisticko, razmatranje iziskivalo mnogo vise vremena od onoga koje mi je na ovoj skupstini dato a koje bi svakako prevazilazilo i moje individualne mogucnosti. Medjutim, svestan te cinjenice, ja ipak smatram svojom duznoscu, kao clan Saveza komunista Jugoslavije, da bar najsumarnije ukazem na ovu stranu problema i pokusam da navedem kao dokaz nekoliko primera iz nase sredine.

Vratimo se junskim studentskim demonstracijama. Kao prvi fenomen uocavamo brutalni postupak milicije koji je izazvao revolt citavog Univerziteta, a koji do dan-danas nije ispitan, javno razmotren, niti je iko zbog njega povukao ma kakve konsekvence. Nikada o svemu tome nismo dobili jasno obrazlozenje.

Dalje, dok je s jedne strane, do dan-danas izostala o junskoj manifestaciji jedna naucna, marksisticka ocena, koja bi se iskljucivo svojom unutarnjom snagom, snagom argumenta, nametnula i tako neutralisala pravu zbrku krajnje oprecnih sudova o tom dogadjaju i njegovom dubokom smislu, koja jos uvek kod nas vlada, bili smo u vreme tih demonstracija, kao i kasnije, svedoci preokretanja citavog arsenala politicko-propagandnih i drugih sredstava koja su studentski pokret okvalifikovala kao antisocijalisticki i antisamoupravni, pa cak i kao delo otvorenog neprijatelja.

Sledeci primer: Slucaj zakazivanja zborova povodom godisnjice tih zborova. Dovoljno je da se osvrnemo na redosled dogadjaja i da konstatujemo da je Univerzitetski komitet kao forum SKJ postupio krajnje oprecno proklamovanom principu postovanja samoupravnog mehanizma i njegovog demokratskog podsticanja delovanjem u njemu, putem svojih clanova, a ne odozgo sa pozicija sile i zakulisne sive eminencije, kabinetskim odlukama i pritiscima koji su veoma bliski administrativnom postupku. Setite se tadasnjih odluka ove nase skupstine, setite se zakazanih zborova na gotovo svim fakultetima i setite se, potom, sta je od toga ostalo posto je naknadno UK pokrenuo svoju birokratsku akciju. Tada je UK stavljen u pokret da preko stampe i zakulisno, iz cisto birokratskih pobuda, birokratskim sredstvima, sa birokratskim ciljevima, osujeti prethodno vec prihvacene odluke studentskih samoupravnih organa. Tu se nisu birala sredstva. Tu se nije prezalo - to ponavljam jer mi se cini izuzetno ozbiljnim - i od direktnih pritisaka sa pozicije vlasti, a »cinjenica da Savez komunista ima elemenata vlasti, znak je njegove slabosti«. To je rekao Mijalko Todorovic (aplauz). To je bio prvi stepen politike Univerzitetskog komiteta. Drugi stepen je ono cega smo mi svedoci poslednjih dana u vezi sa kampanjom protiv lista Student.

Pored vec prihvacenog postupka, pritisaka i manipulacije samoupravnih organa Saveza studenata, ovde se ide i korak dalje, a to je odnos prema sopstvenom clanstvu. Setimo se da je upravo to pitanje zauzimalo centralno mesto u procesu demokratizacije i preobrazaja SKJ posle IV plenuma. Ko je taj od koga se trazi inicijativa, ko je taj koji je upravo srediste formiranja politike SKJ - clanstvo ili forumi?

Dakle, pored toga sto je, kao sto smo to juce culi, UK sa Brankom Pribicevicem na celu slao svoje predstavnike u fakultetske odbore ili pozivao delegate, clanove SK, na »razgovore«, koji su po svim opisima upravo veoma bliski onome sto se zove »pranje mozgova«, pored toga sto je dovodio time mnoge delegate pred stravicnu moralnu dilemu da li da postupaju prema volji svojih biraca ili prema volji foruma organizacije ciji su clanovi, cime je UK pokazao beskrajno nerazumevanje za ono sto je pravi interes samoupravljanja, svoj strah od poraza, nepoverenje u coveka i simptomaticnu slabost - Branko Pribicevic, kada je u pitanju clanstvo SK izjavljuje: »U vezi sa zakljuccima UK o Studentu nama su neki zamerili: da li imamo pravo da izidjemo sa svojim stavovima pre konsultacije u osnovnim organizacijama na fakultetima. Mislim da imamo na to puno pravo. SK nije samo organizacija koja odslikava raspolozenje u odredjenoj sredini; to nije nikakav institut koji se rukovodi iskljucivo anketama i istrazivanjima...«. Interesantno je da, kada je u pitanju ocena jednog lista, protiv kojeg je izneta medju prvima primedba da ne odslikava raspolozenje, potrebe i interese sredine u kojoj i za koju se prvenstveno stampa, smatra nepotrebnim i cak pogresnim da se o tome upravo ta javnost konsultuje, da se najzad od clanstva same organizacije trazi stav i misljenje pre no sto se jednim autoritarnim i autoritativnim arsenalom masovnih komunikacija, na sve strane objavljenim osudama, prejudiciraju opredeljenja.

Cudna je to koncepcija slobode i dezalijenacije coveka, a jos cudnije shvatanje socijalizma i samoupravljanja. Za nju, inicijative, politizacija clanstva, siroke demokratske debate i samoupravna konsultovanja, samo su puko institutsko anketiranje! Koliko birokratskog prezira prema coveku, koliko malodusnosti i idejnog kapitulantstva koji sebe naziva cak idejnom ofanzivom! »Idejni i drugi dijalozi ne mogu se zatvarati ni u sam SK, a kamoli samo u njegove pojedine komitete ili druge organizacije. Savez komunista mora se otvoriti prema celom drustvu da se stvaralacka diskusija prostre do samog radnog mesta, neposredno do prakse radnih ljudi i stvaralaca i van SK i da otuda (podvukao D. U.) ideje, sugestije, predloge i zakljucke koje je praksa verifikovala SK prikuplja (podvukao D. U.), uopstava, i na taj nacin razvija i obogacuje i svoju drustveno-naucnu misao i izgradjuje i formulise svoju generalnu liniju«, kao sto je rekao Mijalko Todorovic, jedan od najzasluznijih clanova SK za preobrazaj te organizacije (dug aplauz). No, to UK nije shvatio. U stvari, on mozda i ne veruje u ispravnost i istinitost onoga sto zastupa. Jer, da je UK ubedjen u progresivnost svojih stavova, da je siguran da zastupa misljenje vecine studenata, ili, ako hocete samoupravljaca, on se ne bi plasio da posredstvom clanova SK upravo podstakne, pokrene, sto sire, sto ozbiljnije, sto demokratskije, i bliske konceptu samoupravljanja, debate i dijaloge povodom lista Student. To mu je, uostalom, kao delu avangarde koji SK treba da bude, upravo bila i duznost. Rezultat je da sada imamo situaciju, kao sto su nam to veoma recito prikazali juce drug Ilija Moljkovic i drug predsedavajuci, a veceras i drugarica Sonja Liht, da na vise od polovine fakulteta nisu odrzani zborovi, i da se nije culo misljenje samoupravljaca, i da, napokon, vecina ovdasnjih delegata ne zna zapravo sta i koga zastupa (aplauz).

Na kraju, zeleo bih jos jednom da istaknem da je od fundamentalnog znacaja da se napravi jasna razlika izmedju onoga to je Program SKJ, kao njegov osnovni ideoloski temelj, i onoga sto je trenutna, tekuca politika ili praksa SKJ, koji svim svojim raspolozivim snagama nastoji da ozivotvori ideje tog programa. A tu se, upravo, mogu i moraju javljati nesuglasice, ali nesuglasice koje se smeju resavati iskljucivo kroz demokratsku i slobodnu borbu misljenja, a ne putem anatemisanja druge strane. Jer, kao sto kaze Mijalko Todorovic, »potrebna je spremnost rukovodecih centara i celoga Saveza komunista da takvu politiku prakse prime. Jer, kao sto znamo, ne mora vecina uvek da bude u pravu, a odluke se donose na osnovu vecine, i drugo, ni sam Savez komunista nema monopol na istinu«. Ja mogu da se ne slazem sa jednim Milentijem Popovicem, sa jednom Latinkom Perovic, ili sa jednim Brankom Pribicevicem, ali to jos uvek ne znaci da sam ja protivnik Saveza komunista Jugoslavije (dug aplauz), protivnik njegovog programa, a pogotovo ne znaci da sam drzavni, klasni, skriveni, obelodanjeni, raskrinkani, ekstremisticki, cetnicki, anarholiberalni, informbirovski, maoisticki, rankovicevski, djilasovski, sovinisticki, i ko zna jos koji neprijatelj Jugoslavije! Uostalom, videli smo da se ni Branko Pribicevic ne slaze sa Mijalkom Todorovicem (aplauz).

Zato ja, u ime studenata koji su me izabrali - s obzirom da je na mom fakultetu odrzan demokratski zbor - kategoricki odbijam pausalnu i neodgovornu tvrdnju da list Student radi protiv SKJ i suprotno njegovom programu, i smatram da nikakva opravdanja nema da ovde vrsimo bilo kakve izmene u redakciji Studenta pre normalnog isteka njenog mandata. Mislim da bi takvo smenjivanje bilo izraz nepromisljenosti koja bi, u krajnoj liniji, stetila ne samo nama, studentima Beogradskog univerziteta, nego i Savezu komunista u celini (aplauz). Ovog trenutka pada mi na um ona misao koju su svi Cesi i Slovaci nosili u srcima i na usnama kada je Sovjetski Savez okupirao njihovu zemlju: »Pravda vitezi« (»Istina ce pobediti« (dug aplauz).

Djordje Malavrazic, student Fakulteta politickih nauka:

Moje misljenje je da se kritika jednog lista kao sto je Student moze vrsiti samo sa odredjenih teorijskih pretpostavki koje podrazumevaju jedan naucni nivo diskusije, lisen svakog unapred odredjenog etiketiranja i diskvalifikovanja. Polazeci od tog stanovista, rekao bih da se Studentu mogu uputiti dve vrste zamerki i pokuda, koje mu se zaista veoma obilato i upucuju. Prva grupa tih zamerki, koje bih nazvao nenacelnim primedbama - jer se isto tako mogu pripisati i ostaloj nasoj stampi, ako ne i u vecoj meri, odnosi se na izvesno govorenje o vrlinama i manama Studenta, o njegovoj pismenosti, o posvecivanju paznje studentskim problemima, o odvojenosti itd. Rekao bih da se zaista tu moze govoriti i o vrlinama i o manama Studenta. Nisu svi tekstovi koji su objavljeni u Studentu bili na dovoljnom nivou pismenosti, ali bilo je onih koji su zaista umeli da ponesu citaoca i da zaplene totalno njegovu paznju. Moze se takodje govoriti i o otvorenosti Studenta za najrazlicitija misljenja. Taj list nije bio otvorena tribina, ali to uostalom nije nijedan nas list (aplauz). Cak bi se moglo reci - kada je rec o ovim primedbama, o primedbama pismenosti i otvorenosti - da je ostala nasa stampa i nepismenija i daleko zatvorenija za najrazlicitija misljenja od Studenta (aplauz). Takodje se moze napraviti zamerka, i ona se cesto i pravi, da Student ne posvecuje dovoljno paznje studentskim problemima i ta zamerka verovatno stoji. Verovatno stoji, ili zasigurno, da je takodje u Studentu odredjena prevaga emocionalnosti nad racionalnim misljenjem bila konstantna u svom odrzavanju, ali to mozemo shvatiti, ako ga posmatramo kao reakciju na ravnodusje i ucmalost nase stampe, na preostali deo nase stampe (aplauz) koja ne posvecuje dovoljno paznje kriticnosti. Dakle, sto se tice ovih nenacelnih primedaba, ja bih na njih - a zaista se moze govoriti o osetnim manama i zamerkama koje se mogu uputiti Studentu - postavio pitanje: zar se te iste zamerke, u daleko vecoj meri, ne mogu uputiti nasoj ostaloj stampi? (aplauz) Ne moze se jedan list, jedna redakcija zabraniti, odnosno ekskomunicirati sa svog radnog mesta, ako se to ne ucini i sa ostalim delom nase stampe, koji je daleko i zatvoreniji i dogmaticniji... nego sto je to redakcija Studenta (aplauz).

No, posle ovih primedbi, koje sam nazvao nenacelnim, sledi jedna primedba koja ima svoj veoma principijelan znacaj. Rec je o toliko pominjanoj kritici svega postojeceg, kao osnovnoj orijentaciji Studenta. Iste primedbe upucivane su ranije i Pradzisu i Knjizevnim novinama. Kvalifikacija nekog lista kao nosioca kritike svega postojeceg u sustini je njegova diskvalifikacija, ili se bar tako smatra od onih koji je upucuju. Medjutim, red je da ovde postavimo pitanje: da li je to zaista tako, i ako je tako, u kojoj meri? Oni koji ne nalaze da je kritika svega postojeceg nuzan instrument kritickog misljenja u borbi za prevazilazenje postojece stvarnosti, da ona sebi nije nasla mesto u samom Programu Saveza komunista u poznatoj recenici da nista nije toliko sveto da ne bi moglo da bude prevazidjeno, uzimaju za osnovu ovog svog stanovista dve nacelne primedbe na sam termin i pojam kritike svega postojeceg. U prvom slucaju kritika svega postojeceg se ogranicava na Prusku monarhiju polovinom DzIDz veka i uzima se da je neprimenjiva na nasu savremenu situaciju, na nase danasnje drustvo. Ovakva zamerka nema svoju teorijsku zasnovanost, jer je sasvim jasno da je ona napisana u duhu Hegelove a ne Marksove dijalektike, a poznato je da ta Hegelova dijalektika ima svoj presudni zastoj upravo u trenutku kada se radi o savremenom trenutku. Hegel, taj drzavni filozof, taj filozof totalitarizma u stvari, zaustavlja svoju dijalektiku na savremenom trenutku Pruske monarhije nalazeci u njoj otelotvorenje svetskog duha a to, primecujuci to ili ne, cine i oni koji kritiku svega postojeceg zaustavljaju na domasaju socijalisticke drustvene stvarnosti (aplauz).

Jedna druga primedba koja se upucuje kritici svega postojeceg, a cini mi se da je ona i naucnija i teorijski zasnovanija, mada ja ne smatram da ona poseduje dovoljnu naucnu zasnovanost, jeste odredjenje kritike svega postojeceg kao negacije. Niko nije toliko borniran da bi kritiku smatrao negacijom, ali ima ljudi, i to veoma mnogo, koji kritiku svega postojeceg nazivaju negacijom, odnosno nihilizmom kao pogledom na svet, odnosno pogledom na nistavilo. A malo je ljudi, verovatno, koji bi se sa ovim pogledom na svet mogli zaista i sloziti, jer ona zaista znaci negaciju svega sto je covecanstvo do sada upisalo u svoje kulturne akvizicije. No, cini mi se da se ne bismo mogli povinovati ovom shvatanju da kritika svega postojeceg znaci nihilizam. U poznatom stavu da kritika svega postojeceg znaci slobodu od, ali ne i slobodu za, krije se, cini mi se, jedan krupni nedostatak jednog nedovoljno dijalektickog misljenja. Ovo sve je u vezi sa Studentom jer se u njegovim napisima cesto primecuje da on kritikuje stvarnost ali da ne daje resenje, da se zna sta on nece, ali se ne zna sta on hoce. Cesto se, medjutim, u napisima autora ne samo Studenta ali i Studenta, ono za cime autor tezi nalazi u eliptici, u izostavljenom stavu onoga sto je kazao - cesto se ono cemu autor tezi nalazi po principu kontrasta sa onim sto je on izneo. Ako je Student protiv nedemokratskih pritisaka i nedemokratskih situacija, ako je on protiv tiranije, protiv neslobode stampe, i tako dalje, onda je sasvim, po principu kontrasta, jasno da je Student istovremeno za demokratiju, za slobodno drustvo, za slobodu stampe i za sve ostale slobode (aplauz). Alternativa koja se pripisuje ovakvom nacinu misljenja, ne bi se mogla prihvatiti, jer ta alternativa postoji u samom ovom kontrastu. Ako ta alternativa nije uklopljena u jedan siri pogled na svet, ako ona ne daje neku novu, sasvim novu viziju sveta, onda ona, znaci, ostaje u okvirima socijalistickog drustvenog sistema, i u okviru Programa Saveza komunista Jugoslavije, a ne bezi izvan njegovog okvira, vec samo u njegovom okviru trazi izvesne nove poglede na svet - prevazilazenje mrtvog mora koje se u njemu stvara.

Sve ovo sto govorim, govorim ujedno i kao student politickih nauka a i u svoje licno ime. Ne mogu, nazalost, da govorim i u ime ostalih studenata Fakulteta politickih nauka jer bi oni, bar u velikoj vecini, rekli nesto sasvim suprotno. Ja sam za Student, za njega i onakav kakav jeste sada i onakav kakav treba da bude, jos bolji i jos usavrseniji. Medjutim, ne mogu da govorim u ime ostalih studenata svog fakulteta jer se svega petorica njih na zboru naseg fakulteta izjasnilo za Student. Pitanje je zasto je to tako, i pitanje je onih nedemokratskih pritisaka, koji se primenjuju na studente, da bi se iznudila od njih izjava da su protiv Studenta (aplauz).

Od juna 1968. godine ja nisam uzimao rec na svom fakultetu. Porinut sasvim u jednu apoliticnost, koja znaci sama po sebi izvestan protest protiv situacije na mom fakultetu, a suprotstavljen svemu onome sto se tako preko stampe nudi kao jednoglasno na njemu. Nisam bio na zboru komunista koji su odlucivali o Studentu, koji su dali svoje misljenje o Studentu, jer nisam clan Saveza komunista, nisam bio ni na zboru studenata upravo zbog ove apoliticnosti. Medjutim, moja spremnost da svoja misljenja iznesem i na svom fakultetu, daje mi za pravo da kazem sve ono sto sam dosad rekao i ono sto cu sada reci.

Povod za ovo moje trgnuce iz jednog ravnodusja jeste napis u Politici, u kome se govorilo o konferenciji SK na nasem fakultetu kada se razgovaralo o Studentu, istovremeno i stid koji me je tada obuzeo, kada je bila rec o ekskomuniciranju kolega sa drugog fakulteta i njegove drugarice, sa zbora koji je tada odrzan. Mislim da je privid plemensko-klanskog mentaliteta koji su nasi studenti navodno ispoljili tom prilikom predvodjeni svojim harizmatskim vodjom, zaista samo privid i opsena stvorena i na nasem fakultetu i putem stampe. Mislim da ekskomuniciranje Vlade Mijanovica predstavlja samo jos jedan nedemokratski pritisak na sve one koji bi se i na mom fakultetu izjasnili za Student i da je tim postupkom stvorena jedna nemoguca atmosfera koja je uslovila da se samo pet ljudi izjasni za Student. Uveren sam da postoji i vise ljudi koji na mom fakultetu smatraju da je Student dobar list, bolji od nase ostale stampe.

Smatram da je ova prilika bila dovoljan povod da se trgnem iz svog mrtvila i da progovorim na nacin na koji obecavam da cu govoriti i na svom fakultetu, ukoliko za to budem imao demokratske prilike (aplauz). Ja ne mogu da se odreknem svog fakulteta, jer sam za njega vezan u nutrini svog bica, jer me je on naucio da govorim sve ono sto sada ovde iznosim, ali je povod za ovaj govor bilo jedno crvenilo i jedan stid. I ma koliko to protuslovno izgledalo, moje danasnje uzimanje reci predstavlja pokusaj rehabilitacije divne i uzvisene, a toliko unizavane i okaljane, nauke i umetnosti politicke (aplauz).

Dragoslav Boskovic, student Ekonomskog fakulteta:

Moja diskusija bice isuvise kratka pa dozvoljam drugima da iskoriste moje vreme koje ce preostati. Ona je mahom usmerena na Zakljucke koje je Univerzitetski odbor dao nama na uvid. U Pregledu zakljucaka i ocena iz diskusije o listu Student, u materijalu prezentiranom na ovoj skupstini, na strani 12 nalaze se i zakljucci SS Ekonomskog fakulteta koji pruzaju punu podrsku Zakljuccima Univerzitetskog odbora. Sta je dovelo do toga da se pruzi bezrezervna podrska zakljuccima Univerzitetskog odbora povodom teme »Student u ostvarivanju politike SK«(?). Sadasnji politicki trenutak karakteristican je principijelnim razmimoilazenjem izmedju politike SK i samozvane avangardne »nove levice« koja se cuje u istupima u raznim listovima i casopisima, na raznim skupovima i simpozijumima izjasnjava za opoziciju i trazi svoje mesto. Nazivajuci sebe »novom levicom« i »opozicionarima«, drugovi su ipak bili neskromni. Epitet opozicionara moze se dodeliti samo onom ko ima izgradjena svoja programska nacela. Medjutim, prisvojili su taj neadekvatan naziv a njihovih programskih nacela nema. Prema tome, ostaju na najobicnijem kritizerstvu. A idejna platforma sa koje deluju je kompromitovanje naseg drustvenog sistema. A povod - odbacena teorija prosvetiteljskog apsolutizma. Neka vas zato i ne iznenadjuje njihov revolt; kroz kritiku svega postojeceg i zahtevima za apsolutnom slobodom. Jer, da bi prva teorija dosla do izrazaja, nuzno je obezbediti joj put, ali novim sredstvima. Ne zamerimo im zato ni radikalnu kritiku svega postojeceg, jer vec to da su izasli iz tog postojeceg, pa kad su se otudjili, nek plove svojim crnim brodom kroz tamnu noc i nek tamo dozvole apsolutnu slobodu (zvizduk - uzvik cudjenja, aplauz, povik: »Tisina tamo!«). Nije greska Saveza studenata sto na vreme nije uocio da su pristalice tih strujanja i u glasilu beogradskih studenata. Mlad covek ne moze da bude nepoverljiv prema osobama s kojima zivi u istoj sredini. Ovog puta je izigrano poverenje jer je u nekoliko mahova doticnim drugovima ukazivano na greske koje cine.

Ne upustajuci se u detaljnu hronologiju tih pregovora i analize velikog broja clanaka - sa posebnom napomenom: isti inicijali a iste tendencije, vasu paznju zadrzacu na jednom tendencioznom dopisu »Gde smo sada« - Student, dvobroj 27-28. Autor tendenciozno i maliciozno primecuje da se s reformama nije daleko otislo. Ostaje nam da zakljucimo da je reforma promasena stvar, a samim tim da je ekonomski sistem nestabilan. Autor zanemaruje da je reforma dinamicki aspekt, dinamicki fenomen i da se zato mora posmatrati u najtesnjoj povezanosti sa strukturnim promenama koje se neprekidno zbivaju u privredi kao dinamickog sistema. Ne zeleci da razlikuje pojam opste privredne ravnoteze od stabilnog sistema, zaista mi nije jasno, jer se stabilnost sistema i privredna ravnoteza medjusobno ne uslovljavaju. Ravnoteza se uspostavlja i u nestabilnim sistemima, kao sto privreda moze da bude stabilna i u trenucima udaljavanja sistema opste ravnoteze.

Medjutim, jedan je greh veliki u svemu ovome. Velika paznja, velika diskusija, velika zainteresovanost studenata je za ovu temu. Na strani nam ostaje reforma univerziteta. Nezgodna je cinjenica u tome sto je reforma univerziteta do sad data u devet koncepcija, a mi, evo vec mesec dana diskutujemo o politickoj orijentaciji lista Student. Ne dozvolimo sada, posle svega ovoga - bez obzira kakvi ce zakljucci veceras biti usvojeni - da nas izvesni ljudi s nasih fakulteta onemoguce sprovodjenje samoupravljanja. A drugo, da se na pojedine nase delegate vrse pritisci - to nije istina, i slazem se sa predlogom koleginice Sonje Liht da se raspise i referendum medju studentima, da se vidi kakvo je raspolozenje (aplauz).

A novoj levici predlazem nalevokrug (aplauz, zagor cudjenja).