Dan drugi (drugi deo)

Predsedavajuci:

Paja Momcilov:

Prvo bih takodje rekao da sam mnogo razocaran jucerasnjim skupom, bar podcenjivanjem jednog dela skupa. Govorim ovde u svoje licno ime, ne zastupam misljenje ni fakultetske organizacije mog fakulteta, ali zastupam misljenje odredjenog sirokog kruga drugova sa kojima svakodnevno radim, zivim i studiram. Mogu da kazem da sam od jucerasnjeg dana mnogo razocaran jednim nipodastavajucim stavom nase buduce humanisticke inteligencije koja se nalazi na Filozofskom i Filoloskom fakultetu, koliko sam uspeo da vidim. Naime, ti drugovi su izvrgli ruglu jednoga druga koji je bio iz Studentskog grada. Nastranu, neka je taj drug govorio i gluposti, neka je on cak i neuracunljiv, ali onako ponasanje - ja ne znam koja etika, da li koji humanisticki pravac priznaje da li ga usvaja kao zakon. Za mene to nije ponasanje buduce humanisticke inteligencije. Izvinite, drugovi, ja tako mislim.

Sada bih nesto rekao i o samom Studentu. Takodje, svoje misljenje. Mozda bih tome dodao jednu primedbu druga Borjana da li treba komunista da govori o Studentu. Izvini, druze Borjane, ja mislim da ja ipak treba nesto da kazem, i imam nesto da kazem. To je moje, iako mozda nije na nivou, jer ja u tim oblastima, zaista, nisam vest. Neka mi se izvine (moze neko da mi se smeje, nece me to uvrediti), ali ipak mislim da ono sinoc nije bilo sasvim u redu.

Sada bih jos nesto samo rekao o Studentu; moje licno misljenje. U moru sund listova koji kod nas sada egzistiraju, po mom misljenju, Student zauzima jedno visoko mesto (zagor, smeh). Po strucnosti, nacinu na koji se teme obradjuju, zaista to je list na zavidnom nivou. Medjutim, drugovi, ima tu stvari koje se i meni ne dopadaju, meni licno. Rekao sam i, naravno, drugovima sa kojima ja radim i zivim. Ako jedan list, dozvolite, na drugoj strani i trecoj strani redovno objavljuje polemicke razgovore, diskusije dva coveka, koje cesto nemaju veze sa Univerzitetom, koji se nadmudruju tamo pod tackom jedan: Eh, druze ti si kazao ovo, a vidis nije tako bilo, nisam ja rucao juce u podne, nego sam ja cak prekjuce rucao - na tom nivou - onda ja mislim da to stvarno, ti clanci ne doprinose interesu samih studenata. To vec postaje jedna rasprava akademska, koja je u svakom slucaju potrebna, ali nije potrebna, mislim bas jednom studentskom listu.

Ima tu i interesantnih stvari kojima bi se mogao baviti jedan studentski list. Ja sam, na primer, u Studentu bio na razgovoru i na jednoj diskusiji koju ja pozdravljam. Tamo sam se sreo sa odredjenom grupom drugova koji su zaista pametno, argumentovano govorili, koji su me mozda i odusevili. Znaci, ima tamo sta i valja. Ali, vidi se, i to je svakome jasno, da je list poceo da se bavi opstedrustvenim problemima isuvise, dajuci rec knjizevnicima, filozofima, da oni, eto sad stvore od tog lista svoju tribinu. Mislim da ako je to jedan studentski list, da on ipak malo vise treba da bude otvoren prema Univerzitetu. Mislim da mi sami, kao studentska sredina, imamo toliko mnogo negativnih pojava koje pripisujemo samo drustvu, pocevsi od licemerja, pokvarenosti, idejne neizgradjenosti studenata kao siroke mase. Mislim da se mnogo tog materijala moze naci u samoj studentskoj sredini, ako vec hocemo da kritikujemo. Ali tog je bilo malo. O reformi univerziteta bi se takodje moglo govoriti. Tog je isto tako bilo malo, bar po mom misljenju - mozda se i varam. Ja, svakako, uzimam u obzir mogucnost da i nisam u pravu.

Isto bih rekao, na primer, sta mi se ne dopada. Citao sam skoro - a i od ranije citam Student - citao sam izvestaj o »Neretvi«. Vidite: tamo su bila dva clanka koja su potpuno negirala »Neretvu«, a posle toga, u zadnjem broju, ima i misljenja studenata. Sva misljenja studenata nasla su neke vrednosti u »Neretvi«, a ona dva clanka bila su potpuno negirajuca. Znaci, ipak, treba pustiti ljude malo sire da objave. Ne objavljuje taj list sve ono kao sto jeste i ne zastupa on bas misljenje studenata. Mislim da to stoji.

Recimo, jos nesto bih pitao: zasto mi na stranicama tog lista ne bismo culi za neke nase dobre drugove, mozda umetnike, malo vise? Na primer, za Jovana Kolundziju. Mislim da vi dobro znate, ali niko se nije setio za tog Jovana Kolundziju da napise neki posebni clanak, a on je violinista, i jos student na Akademiji, koji daje solisticke koncerte sam. Mislim da je to ipak jedan lep primer koji moze da se iznese u tom listu, bar za mene, jer u Studentu je, da vas podsetim, bilo misljenje, ne znam kada tacno, cuvara NjC-a o klijentima i o poslu u NjC-u (smeh).

Otprilike toliko, zbrda-zdola, vi cete i sami... Izvinite me, mozete mi se i smejati, ali to je moje misljenje. Mislim, nemam vise vremena da govorim. Hvala (aplauz).

Predsedavajuci:

Dusan Pajin, Filozofski fakultet:

Na kraju, par reci o toj famoznoj kritici svega postojeceg. Negde tamo posle Drugog svetskog rata u Francuskoj je bio popularan egzistencijalizam. Kazem »popularan«, jer je to prava rec. Naime, jedan broj momaka koji su tada nosili brade, crne dzempere, izbegavali umivanje i slusali slagere Zilijet Greko, smatrali su sebe egzistencijalistima, tako da je ovaj termin »egzistencijalizam« ubrzo dobio pezorativno znacenje, pa je Sartr zato morao na jednom mestu da se ogradi od ovakvog egzistencijalizma. Mislim da se sada nesto slicno dogadja i sa kritikom svega postojeceg, s tom razlikom sto Marks, nazalost, nije vise ziv da bi se odbranio od ovakvih svojih obozavalaca. Jeste, Marks je zaista opisao kritiku svega postojeceg, samo to, nazalost, nema blage veze sa politikom redakcije Studenta. O tome i nije bilo reci. Bilo je reci naprosto o tome da redakcija koristi Marksa i neke druge klasike kao alibi. A kritiku svega postojeceg kao parolu, kao pokrice za svoju politiku, za profil lista koji odrzava vec unapred godinu dana. Otuda bih ja samo mogao da se slozim sa Djordjijem Vukovicem u tome da je optuzba da je Student vrsio bespostednu kritiku svega postojeceg praznoverica. Jer je zaista praznoverica povezivati to sto se pojavljuje u Studentu sa Marksom ili programom SKJ.

Kad smo vec kod kritike, valjalo bi nesto reci o argumentima. Zakljucci UK o kojima je bilo reci sinoc - o tim zakljuccima su neki mnogo govorili, ali su malo rekli. Ti zakljucci pocivaju na nekim argumentima. Ti argumenti su izlozeni na nekih 14 stranica teksta i ti argumenti su inace dobro poznati onima koji su se trudili da opovrgnu Zakljucke UK. Ja sam dosad imao prilike da cujem samo to da su ti zakljucci nepismeni i da su ti argumenti nepismeni. Kad bi to kojim slucajem bio nekakav prozni sastav, roman ili pripovetka, covek bi se sa time i mogao zadovoljiti. Medjutim, to je politicki tekst, a niko dosad nije pokusao da ga opovrgne u sadrzajnom, odnosno politickom smislu, osim sa nekoliko nesrecnih meditacija o kritici svega postojeceg. Moram da priznam da sam ocekivao daleko vise, od ljudi koji se inace stalno zaklinju u kritiku i u argumente. Hvala (aplauz).

Predsedavajuci:

Sonja Liht, delegat Filozofskog fakulteta:

Na osnovu ove dve premise zelim da kazem jedan treci stav, odnosno zakljucak: da je Univerzitetski odbor, kada je organizovao ovakvu diskusiju o Studentu, kako je organizovao, u stvari prihvatio da bude transmisija, ponovo, Saveza komunista. I pokusacu jednom kratkom hronologijom dogadjaja ovaj komentar da dokazem.

Kao sto je delegatima poznato, u maju mesecu ove godine odrzana je Skupstina Saveza studenata BU na kojoj je prihvaceno uvodno izlaganje i materijal koji je dao analizu Studenta, kao i odredjene zakljucke. Isto tako, na osnovu tog materijala potvrdjeni su raniji zakljucci UO, koji su ponovo stampani u Studentu, i donesen je Statut lista Student. To je bilo u maju mesecu. U septembru je isto tako usvojen stav da Savez studenata stalno vodi brigu o svojoj stampi, odnosno da organizuje razne diskusije, verovatno u okviru Skupstine, u okviru fakultetskih organizacija itd. To, sto se tice majske skupstine. U septembru mesecu Univerzitetski odbor je ponovo pokrenuo diskusiju o Studentu. Podvlacim da je izmedju maja i septembra izaslo samo nekoliko brojeva Studenta jer, kao sto vam je poznato, u medjuvremenu je bio skolski raspust, a u to vreme list ne izlazi. Dakle, u septembru mesecu UO je pokrenuo diskusiju o Studentu i, kako sam ja razumela, jedan od osnovnih razloga za pokretanje te diskusije od strane Odbora bio je taj da je on zeleo da bude na neki nacin prvi koji ce sada diskusiju da podstakne, a ne kao ranije kada je ostajao na repu dogadjaja. Neki clanovi UO rekli su na sastanku UO da ne zelimo da nas drugi preteknu u diskusiji. Prema tome, zato mi pocinjemo diskusiju o Studentu, ponovo. I kao, recimo, stalni sistem, redovna aktivnost toga odbora, odrzan je jedan, ili dva sastanka sa Redakcijom gde je diskutovano nekoliko pitanja. Dva osnovna su bila: da je Redakcija zatvorena te, prema tome, da bi se sa svih fakulteta trebalo da predlazu clanovi Redakcije. Ovaj stav je na raznorazne nacine objasnjavan, diskutovalo se o tome. Meni se cini da predstavnickog sistema u jednoj redakciji do sada niti je bilo, niti se tako nesto moze ostvariti, iako u nekim zakljuccima nekih fakulteta postoji zahtev eksplicitno ispisan - i vi taj materijal imate - da neki zborovi, ili skupstine ili fakultetski odbori, smatraju da je neophodno da imaju svoje predstavnike. Odnosno, da se neko zaduzi za rad u redakciji. Sad, naravno, ja se pitam kako bi izgledao taj novinar koji je po zaduzenju novinar, a to je druga stvar. Idemo dalje: drugi predlog je bio da Redakcija sastavi svoju programsku orijentaciju. Koliko sam ja razumela, Redakcija se nije slozila s tim da sastavi programsku orijentaciju s argumentacijom da nijedan drugi list u zemlji ne sastavlja svoju programsku orijentaciju. Zna se ciji je list, prema kome ta odredjena organizacija svoju programsku orijentaciju, svoj statut i program, vec ima. Nakon toga, u oktobru mesecu odrzan je jedan sastanak u Univerzitetskom komitetu SK na koji su bili pozvani clanovi UO, ali koji su istovremeno clanovi Saveza komunista. Na ovom sastanku svakom clanu UO dostavljen je jedan materijal. I pored toga sto ja taj materijal nisam dobila - zato sto nisam clan Saveza komunista - ja sam ipak imala mogucnosti da taj materijal procitam. U tom materijalu izneto je nekoliko opstih stavova i opstih principa, odnosno opstih stavova i ideja UK o radu Studenta i o tome kako bi Student ubuduce trebalo da izgleda, odnosno: sta bi trebalo a sta ne bi trebalo da se pise itd. itd. Nakon ovog sastanka - neposredno nakon ovog sastanka u Univerzitetskom komitetu, odrzan je sastanak u Univerzitetskom odboru SS gde je predsedavajuci izneo jedno kratko uvodno izlaganje u kome je, bar kako se meni cini, sazeo osnovna pitanja koja su bila izneta u materijalu UK. Na osnovu njegovog uvodnog izlaganja i diskusije, zakljucilo se da se napisu Zakljucci UO o listu Student i da se donese programska orijentacija, odnosno da je donese Odbor zato sto je Student odbio da tu programsku orijentaciju donese.

Molim vas, ja verujem da je ova diskusija dosta dosadna, posto je ona hronoloska, ali cini mi se da objasnjava dosta toga. Prema tome, ja bih vas molila da budete vrlo pazljivi da tu hronologiju primite. Dakle, doneti su materijali, iako mogu da kazem da sam kao jedan od clanova UO bila protiv da se materijali donesu i da se na osnovu njih pokrece javna diskusija, nego sam predlagala, radi demokraticnosti postupka, da se na svim fakultetima odjednom pokrene javna diskusija o Studentu, i da se na osnovu tih diskusija donesu materijali. Drugovi su mi rekli da to nema nikakve veze, da nece okrnjiti demokraticnost, to ce samo dati polaznu osnovu, a takav jedan materijal ce na kraju biti donesen. Kada su ovi materijali objavljeni u Studentu, evidentno je da nekoliko dana posle njih, da je nekoliko dana u stvari vladao muk, odnosno da nije organizovana nijedna diskusija na osnovu materijala UO. Nakon materijala UO i nakon ovog zatisja, Univerzitetski komitet je doneo svoje zakljucke u kojima se poziva na materijale UO i odobrava ih. Naravno, sada se postavlja stvarno pitanje koji je materijal povodom kojeg napisan, odnosno koji je materijal koji inicirao. U to pitanje ne zelim dublje da se upustam.

Dakle, kada su doneti Zakljucci UK, tada je ovaj muk, koji je bio zavladao, razbijen. Naime, pocele su diskusije o Studentu. Naravno, niko ne moze da se pita, odnosno da se cudi ako se kaze da su diskusije vodjene na osnovu oba materijala. Ili da su, recimo, vodjene vise na osnovu materijala UK nego na osnovu materijala UO. Mislim da je materijal UK, odnosno Zakljucci, bio konkretniji. Izazvao je dakle vise interesovanja u javnosti, i normalno je da su na sastancima ljudi vise govorili, jer su vise bili stimulirani tim materijalom. Prema tome, vise je diskutovano o materijalu UK. Medjutim, sada dolazimo do kraja hronologije, a to je brojka: 18 fakulteta i visih skola odrzalo je do dana danasnjeg razgovore o Studentu, od 38. Dakle, manjina. Nema kvoruma (zagor). Naime, 20 fakulteta i visih skola nije odrzalo diskusije, a 18 jeste.

Prema tome, majska skupstina je poslednji put govorila o Studentu, Skupstina sada govori o Studentu ponovo. U medjuvremenu vec je postavljeno i pitanje izbora nove redakcije, tacka se uzima kao gotova. Prema tome, smatram da Skupstina radi pod pritiscima, da je ponovo jedna nenormalna situacija u kojoj se organizuje diskusija i smatram da ce upravo zbog toga, ma kakvi bili, isticem: ma kakvi - pozitivni ili negativni - bili zakljucci ove skupstine o Studentu, oni de facto nece predstavljati misljenje vecine studenata Beogradskog univerziteta (dugotrajan aplauz).

Nenad Dakovic, delegat Filozofskog fakulteta:

Treba ovde reci o toj situaciji, o tim pritiscima pre svega iz dva razloga. Na univerzitetu o kome je rec Filozofski fakultet je u dosta cudnoj situaciji. Naime, na tom fakultetu predaju ljudi koji su prinudjeni da priznaju da u svojim glavama nose policajce i koji su stoga prinudjeni da sami pred sobom postavljaju pitanje svog opstanka na fakultetu u kome rade. Naime, evidentno je da predavac na univerzitetu ne sme da ima policajca u glavi, i sa policajcem u glavi ne moze da bude to sto jeste. S druge strane, list o kome se danas raspravlja takodje je izlozen odredjenim pritiscima.

Zato treba, pre svega, ovde misliti o vremenima koja dolaze, o vremenima koja stoje pred nama. Naime, ocigledno je da ovo vreme obiluje simptomima jednog buduceg vremena, jednog buduceg stanja. Radi se, naime, o tome, radi se upravo o opredeljenjima za dobar ili promasen zivot. Ja cu se ovde pozvati na jednog filozofa koji je daleko od Marksa, a koji je rekao nesto sto, mislim, ovde stoji. To je Aristotel. Aristotel je rekao da dobar zivot znaci ziveti u pradzisu. Ziveti u pradzisu ne mogu robovi. Robovi zive izvan polisa, izvan pradzisa, a ziveti u pradzisu znaci imati pravo ucestvovanja u javnim debatama. Voditi jedan intenzivan, javni zivot. To je za Aristotela bilo: dobar zivot. Za razliku od zivota kojim su ziveli robovi, koji zapravo i nisu ziveli u pradzisu, jer im je, zapravo, bila rec oduzeta. Ja cu podsetiti na to da se ljudi mogu deliti na one koji govore i one kojima je to pravo oduzeto. Jer, kada ljudima oduzmete pravo da govore, onda postaju volovi.

Posto su se ovome listu izgleda najpre zamerile dve osnovne stvari - zamerila mu se najpre njegova otvorenost i njegovo stanoviste da je kritika svega postojeceg uvek dobra - ja zelim reci na kraju nesto o tim dvema stvarima. Povodom ove prve, ja cu se pozvati na ono sto je drug Mijalko Todorovic rekao na zadnjoj sednici SK Srbije. On se pozvao na ono sto su pariski studenti rekli o potrebi za otvorenoscu. Formirati ljude, kazu pariski studenti, formirati ljude ne moze da znaci puniti njihove glave, vec buditi intelektualnu radoznalost, razvijati osecaj odgovornosti, vezbati kriticko misljenje, stimulisati inicijativni duh, mastu, stvaralacke sposobnosti. Dakle, to je ono sto je nas visoki politicki rukovodilac smatrao za potrebno da kaze, da predstavi kao ideal javne otvorenosti.

Moze se u Studentu, razume se, pronaci i mnogo toga losega ali se, po mome uverenju, moze naci i mnogo argumenata i tekstova koji stoje upravo na ovakvoj poziciji. I - povodom ovog drugog razloga da redakcija stoji na poziciji kritike svega postojeceg. Povodom toga Hegel ima jedan stav koji glasi: pridavati apstrakcijama vaznost u stvarnosti, kaze Hegel, znaci stvarnost razoriti. Ocigledno je da ovde - kada se ova krilatica kritike svega postojeceg shvati apstraktno, onda se ocigledno radi o tome da takva apstrakcija postaje za svakog doista opasna, jer se na razne nacine moze tumaciti. Sad se ovde treba, razume se, opredeliti za ono tumacenje koje je, izgleda, najpribliznije. Medjutim, kada se Studentu zamera da se zalaze za jednu apstrakciju, onda po mome uverenju treba u tome videti pre ono drugo. Naime, oni koji mu to zameraju boje se toga da ta apstrakcija ovu stvarnost i ovo postojece moze razoriti (aplauz).

Predsedavajuci:

»Promene delegata Filozofskog fakulteta.

Za FOSS, predsednik Vlado Mijanovic«.

Rec ima Janicijevic Milos, delegat Medicinskog fakulteta.

Milos Janicijevic:

Dragi drugovi, na sinocnoj i vecerasnjoj konferenciji primecujem da se demonstrira jedan filozofski prikaz citavog ovog razmatranja po pitanju Studenta. S obzirom da po misljenju nase humanisticke inteligencije - malo podsmesljivo, ne znam koliko ispravno, pripadam onoj grupi, malo podsmesljivo receno, »zanatskih fakulteta«, izvinjavam se sto necu biti u stanju da ja takav nacin razmisljanja demonstriram, mada bi, po prirodi nauke kojom se bavim, jedan neuropsihijatrijski prilaz nekim stavovima i diskusijama ne bi bio neumesan (zagor). No, iz meni i vama sasvim poznatih razloga ja to veceras necu uciniti.

Pre nego sto kazem bilo sta (zagor traje), reci cu samo jednu stvar: da nisam clan ni UO ni fakultetskog odbora, ni bilo kog odbora koji raspravlja o Studentu. Samim tim, oslobodjen sam svih pritisaka, i s obzirom da su prethodni diskutanti govorili da je bilo nekih pritisaka, ja mislim da je to jedna vrlo krupna politicka izjava pred javnoscu - ne samo Beogradskog univerziteta, vec i citave Jugoslavije, donekle i stranom javnoscu - i da bi u cilju postenog informisanja nas ostalih, koji nismo obavesteni o tim pritiscima, bilo dobro da se ovde jasno i otvoreno kaze ko koga i zbog cega pritiska (smeh). Isto tako, u ime mojih drugova delegata sa Medicinskog fakulteta, izjavljujem da na nas nije vrsen nikakav pritisak, i da svako ovo vece govori i glasa u svoje ime.

U vezi sa nasim dragim Studentom - to ne kazem nimalo podsmesljivo i ironicno, jer ga takvim i smatram - hteo bih da kazem da je on tu, narocito u zadnjem periodu, bio nov i interesantan i uneo mnogo novoga u nasu sredinu. U vezi sa tim, iako to nije tema vecerasnjeg raspravljanja, mogu da kazem da je u odnosu na jedan veliki deo stampe koja izlazi u Beogradu, on, smatram, ako nista drugo, ono podsticao studente, na razmisljanje, a i to je ipak jedna pozitivna stvar. U odnosu na mnogobrojnu sund stampu, koja je servirajuci razne idole, radila - dozvolite mi taj neakademski izraz - ali na zaglupljivanju svojih citalaca. No, iako vidim da ovo nije mesto da se o tome veceras raspravlja, ali neka to bude i moj predlog, da Univerzitet posto bude dao svoje misljenje o Studentu, kao svom listu, i budu izglasani zakljucci, budu svedeni svi racuni, pokrene jednu diskusiju o stanju stampe koja izlazi u Beogradu. Mislim da je jedno takvo misljenje neophodno (aplauz).

Zahvaljujem na aplauzu, nisam to ocekivao od jednog tako eminentnog skupa. Utoliko mi je neprijatnije sto se nadam, ocekujem zapravo, da ce mi se posle nastavka ove diskusije zvizdati. A evo zasto. Pored toga sto sam rekao o nasem dragom Studentu, kazem dragom opet bez ironije, ipak sam cvrsto ubedjen, kazem to licno kao citalac, kao covek, kao student i komunista, da su one primedbe koje se odnose na nedobronamernost u mnogim clancima u nasem Studentu, zatim na iskljucivost i, u stvari, samo njihovo pravo na kritiku, sasvim na mestu. Zatim, po pitanju slobode - ovo pravo koje se trazi, smatram da je na sinocnoj konferenciji vrlo fino - oni koji traze pravo za sebe da govore slobodno, vrlo fino su demonstrirali kakvo pravo oni zele, time sto su na onakav nacin docekali i pozdravili, mozda ne fino oblikovanog, ali u svakom slucaju jednog vrlo iskrenog, i jednu vrlo umesnu diskusiju druga iz Studentskog grada. Jos mislim, ono sto mi se najmanje svidja u nasem Studentu, a to je da preovladjuju neki carsijski maniri, zapravo: da - iako to zvuci kao fraza, ona to ipak nije - zaista postoji jedna stvarna zatvorenost prema Univerzitetu, otvorenost prema beogradskoj kulturnoj sredini, da ne kazem prema jednoj kulturnoj carsiji koja sebe smatra kulturnom.

Najzad, dozvolite da kazem da je u prilog tih oprecnih misljenja - misljenja, zapravo, koja su bila potpuno oprecna sa stavovima koje su, ako ne clanstvo, ono makar rukovodstva stvarala u ovom periodu. Ali, bio bih protiv toga da se list Student, a i ljudi u toj redakciji optuzuju da su, mozda, informbirovci, ili su sovinisti, ili sve druge teske reci koje se ovde upotrebljavaju. Mislim da takva primedba ne stoji, ali to u svakom slucaju nimalo i ne opravdava niti umanjuje moj sud o svim onim negativnim stranama ovoga lista. Vise no ikada, ako je i postojala dilema u meni, da li da se postavi konkretan problem pred svima nama: da li da se opredelimo za redakciju koja je sada ili nije, i kakav Student hocemo, pre nego sto kazem o redakciji, rekao bih kakav Student hocemo, zapravo, kakav bih ja Student hteo. Ja mislim da Student i dalje treba da ostane kritican, ne onakav kakav jeste, izmenjen, ali i dalje kritican. Da li sam za redakciju ili nisam? Ako je i postojalo u meni dileme da li sam za ovu redakciju ili nisam, njihovo istupanje na sinocnoj konferenciji, i njihovo istupanje na danasnjoj konferenciji potpuno su me opredelili na stranu protiv takve redakcije.

Hteo bih samo da kazem nesto povodom diskusija o tome da na Univerzitetu postoje sest ili deset ljudi koji su jedini i predodredjeni, i da bi bez njih Student propao. Dozvolite, ali ne bih mogao da se saglasim sa tim misljenjem. Dozvolite opet jednu neakademsku primedbu: ako je to tacno da samo sest ili deset vec postojecih ljudi mora da nose jednu takvu redakciju, ako nema drugih, onda, oprostite, opet jos za jednu moju neakademsku primedbu, onda ovakvom Univerzitetu, koji nije u stanju da da novu redakciju, nije list potreban (zagor).

Sto se tice pitanja formiranja nove redakcije, to je ono pitanje koje sledi tek posle ovoga, a o njemu ce se diskutovati zavisno od ovih zakljucaka, ne ulazeci u konkretne predloge da li da se formira na ovakav ili onakav nacin. U svakom slucaju, smatram da delegatski princip sa pojedinih fakulteta ne bi bio umesan i opravdan. Ali, bez obzira na to da li ce da ostane ova redakcija, da li ce se ona u potpunosti izmeniti, smatram da je u pravu komunisticki aktiv studenata sa Medicinskog fakulteta, koji, uzgred receno, ima cetiri hiljade studenata, ako ta brojka nesto znaci, i koji, neka opet bude uzgred receno, pokrece svoj lokalni list u kojem se afirmisu neki mladi ljudi i koji, neka opet i treci put bude uzgred receno, ima ljude koji objavljuju u svim eminentnim iole vrednim listovima u Beogradu, ukljucujuci NIN, Knjizevne novine itd. U vezi sa tim, rekao bih, dozvolite samo da pomenem, bez obzira da li ce se vrsiti izmena redakcije, jedan njen deo, ili ce ona ostati ista, mislim da smo mi u pravu kad zahtevamo da ne kao delegat, ne kao predstavnik fakulteta, nego kao covek koji je dokazao, i saradnjom u drugim listovima i radom na fakultetu, i konacno cija ideoloska orijentacija, bez obzira na zajedljive primedbe za taj stav, ipak moramo gledati kod onih koje biramo u Redakciju. Smatram da imamo pravo da zahtevamo da imamo jednog svog coveka u Redakciji. Jos jednom ponavljam: ne po delegatskom sistemu, ne kao predstavnika, nego kao coveka koji to zasluzuje. Ja se izvinjavam za ovakav pristup, nedovoljno akademski, mozda ispod nivoa prethodnih diskutanata, ali kazem: bio sam oslobodjen svih pritisaka (aplauz).