Dan prvi

(Sala heroja*, 19,30 casova)

Teodosije Celenkovic, student III stepena na Ekonomskom fakultetu (predsednik Univerzitetskog odbora SS) - uvodno izlaganje:

Moram na pocetku svog izlaganja da kazem da je u diskusiji o Studentu stvorena po mnogo cemu iracionalna atmosfera, da je cesto u jednomesecnoj diskusiji zapostavljan osnovni cilj zbog cega je Univerzitetski odbor Saveza studenata pokrenuo diskusiju o Studentu, a to je potreba da Savez studenata ima bolji, kvalitetniji i po sadrzaju raznovrsniji list. Iz tog razloga osecam potrebu da istaknem dva preduslova za racionalnu i razumnu diskusiju o Studentu na ovoj sednici Skupstine:

1. Odstranjivanje podele na studente koji su neprijatelji naseg drustvenog sistema i one koji su obozavaoci tog sistema.

2. Otklanjanje svih predrasuda i predubedjenja.

Prvi preduslov je neobicno vazan i njega cemo ispuniti ukoliko iz nase svesti odstranimo tu, po mom misljenju, laznu podelu. Podela na neprijatelje i obozavaoce sistema, kada je rec o studentima, je neobjektivna jer ne proizlazi iz stvarnog stanja stvari na Univerzitetu.

Ovaj stav nije rezultat lazne sentimentalnosti, cak ni straha da takva podela danas ne izazove kobne posledice sutra, kada se radi o ovoj generaciji studenata ili o buducnosti ove zemlje, on nije takodje rezultat misljenja da je sadasnja generacija studenata homogena u idejnom smislu jer je rodjena u socijalistickoj drustvenoj zajednici i rasla je uporedo sa razvojem samoupravnog socijalizma u nasoj zemlji. Ovaj stav jednostavno proizlazi iz pokusaja da se objektivno oceni ono sto je ispoljeno u drustveno-politickoj aktivnosti studenata u Beogradu poslednjih godina.

Drugi preduslov je takodje veoma vazan, jer je to elementarna pretpostavka objektivne diskusije.

Nesto cu reci takodje o nekim karakteristikama drustveno-politicke aktivnosti studenata u Beogradu koje su relevantne i za danasnju diskusiju.

Mislim da je opsta karakteristika najveceg broja studenata kriticki stav prema sredini u kojoj zive i to kako prema delovima tako i prema drustvu u celini. Naravno, sadrzina tog kritickog stava je razlicita i zavisi od mnogobrojnih faktora: saznajnog nivoa studenata, njihove profesionalne orijentacije itd. Isto tako, intenzitet tog kritickog stava je razlicit. Ove nijanse za nas nisu znacajne. Bitna je opsta karakteristika. Uzgred receno, Savez studenata se uvek zalagao za takav sistem studija koji povecava sposobnost studenata da kriticki posmatraju svet oko sebe. Smatrali smo, a i danas smatramo, da je to uslov da revolucionarno delujemo na menjanje tog sveta.

Druga opstija karakteristika studenata je nestrpljenje. Mislim da je nepotrebno dokazivati ociglednost ove karakteristike.

Ove dve karakteristike - ukoliko se posmatraju poslednje godine - jasno su se ispoljile i u drustveno-politickoj aktivnosti studenata u Beogradu.

Dakle, kad je rec o kriticnosti prema pojavama na Univerzitetu i u drustvu i nezadovoljstvu brzinom kojom se resavaju ti problemi moze se reci da bitnih razlika medju studentima nema. Postavlja se pitanje da li razlika uopste ima i ako ih ima koje su?

Mislimo da razlike postoje i da one prilicno jasno naznacuju granicnu liniju izmedju dve grupe studenata. Prva razlika je vrednosnog karaktera, idejne prirode.

Jedan broj studenata, koji je po mom misljenju mali, polazi u kritici odredjenih pojava od poredjenja sadasnjeg drustva i idealno zamisljenog tipa tog drustva. Zbog takvog prilaza u svesti ovih studenata stvorena je citava idejna konfuzija: dugorocni ciljevi razvoja proglasavaju se za ciljeve dnevne politike, a principi koji bi trebalo da vladaju u idealno zamisljenom drustvu proglasavaju se za principe danasnje prakse. Preciznije receno, ova kritika zapostavlja dva bitna elementa:

1. Za ostvarivanje razlicitih ciljeva potrebno je razlicito vreme. Prema tome, uvek postoji odredjena dinamika ostvarivanja ciljeva.

2. Da bi kritika bila delatna, revolucionarna, ona mora poci od konkretnog drustva koje je geografski i na razne druge nacine sasvim precizno odredjeno, od karakteristika istorijskog trenutka u kome se drustvo nalazi, od rasporeda socijalnih snaga u drustvu, od materijalnih i drugih ogranicenja itd.

Na osnovu ovoga nije tesko sagledati utopijski karakter ove kritike.

Ako je takva kritika osnova za svakodnevnu drustveno-politicku aktivnost, onda je ta aktivnost ne samo neefikasna vec i stetna. Najveca stetnost te kritike je u tome sto ona realno zamagljuje prave revolucionarne zadatke studenata danas. Tako, npr., umesto da nam kaze da je istinski revolucionarni zadatak studenata danas da izvrse reformu Univerziteta i obrazovanja uopste - jer je perspektiva ovog drustva u nauci i znanju, ona nam kaze da je taj zadatak borba protiv raznih ekscesa koji su u sustini pojavni oblici daleko dubljih drustvenih previranja i protivrecnosti. Ne potcenjujuci tu vrstu problema, mislim da onaj ko hoce revolucionarno da deluje mora da bude sposoban da u sumi prepoznaje drvece i da iz sume sklanja drvece po stepenu trulosti.

Drugi, veci broj studenata, takodje je kritican prema drustvu, ali njihova kritika je daleko, da tako kazem, prizemnija, objektivnija, realnija. Ona po pravilu vodi racuna o pomenutim elementima i zato je najcesce delotvornija, efikasnija. Ona je u stvari deo ukupne progresivno orijentisane drustvene kritike.

Druga bitna razlika nastaje prilikom pokusaja da se odgovori na pitanje kojim putevima i metodama treba prevazici postojece.

Prva grupa studenata u skladu sa svojom idejnom orijentacijom zalaze se i za odgovarajuce puteve i metode.

Oni sumnjaju u mogucnost Saveza komunista Jugoslavije da i dalje vrsi funkciju avangarde u drustvu, sa izuzetkom retkih pojedinaca u SKJ. Podozrivi su u odnosu na radnicku klasu jer se ona svakim danom sve vise korumpira, a i u takvom je socijalnom polozaju da joj je onemoguceno da bude revolucionarna. Ostaje nada u tzv. novu levicu u Jugoslaviji. Inace duboko se veruje u tzv. revolucionarnu delatnost masa, pri cemu se ta masa ne identifikuje, a previdja se da je ona sastavljena iz raznih socijalnih slojeva sa razlicitim interesima i razlicitim potencijalnim mogucnostima da budu nosioci progresa u drustvu. Ovo poslednje podrazumeva i potrebu ukidanja institucija.

Druga grupa studenata vidi u doslednom razvijanju samoupravnih i socijalistickih drustvenih odnosa put i sredstvo za razresavanje svih drustvenih protivrecnosti, kako onih u materijalnoj tako i onih u duhovnoj sferi. Smisao revolucionarne delatnosti je prema tome u menjanju ili stvaranju novih samoupravnih institucija, u doslednom izgradjivanju samoupravnog sistema.

Iz svega ovoga proizlazi da pojam revolucionara i revolucionarnosti u sadasnjim uslovima naseg razvitka nije nedefinisan. Po mom misljenju kriterijumi za odredjivanje revolucionarnosti su sledeci:

1. Jasnoca i preciznost u odredjivanju objektivno uslovljenih ciljeva drustvenog razvoja, kako dugorocnih tako i srednjorocnih i kratkorocnih.

2. Sposobnost da se odredi dinamika ostvarenja ciljeva.

3. Sposobnost da se odrede sredstva i metodi ostvarenja ciljeva.

4. Sposobnost da se jasno sagleda raspored socijalnih snaga drustva, da se odrede socijalne snage koje objektivno mogu da budu nosioci progresa i da se stvori najsiri drustveni prostor za njihovo delovanje.

Dosadasnje razmatranje ima veliki znacaj za odredjivanje daljih pravaca razvoja Saveza studenata kao i programa njegove delatnosti. Medjutim, o tome ce verovatno biti vise reci na godisnjoj skupstini Saveza studenata.

Za nas je u ovom trenutku to znacajno zbog toga sto smatram da je idejna polarizacija unutar Saveza studenata, koja je neosporno povezana sa idejnom polarizacijom u drustvu, nuzno imala uticaj i na idejnu orijentaciju lista Student. A danas je o Studentu upravo rec.

Mislim da je Student do sada daleko vise izrazavao idejnu orijentaciju prve grupe studenata. Time sam istovremeno ukazao i na neke karakteristike idejne orijentacije Studenta. Medjutim, time nije sve receno. Posto je u »Zakljuccima« Univerzitetskog odbora idejnoj orijentaciji lista relativno malo posvecena paznja, dozvolite mi da o tome kazem jos nekoliko reci.

Pocetak 1968. godine predstavlja u izvesnom smislu prekretnicu u orijentaciji lista, sto se po mnogo cemu podudara sa prekretnicom u orijentaciji Saveza studenata. List se sve vise otvara za sira drustvena pitanja i od prilicno neaktuelne univerzitetske tribine on se sve vise pretvara u siru drustvenu tribinu, sto je i Savez studenata podsticao i podrzavao.

Medjutim, ovde treba dati dve napomene:

1. Ulazak u siru drustvenu politiku zahteva izmedju ostalog ozbiljnost i veliku odgovornost, jasnocu u opredeljenju i idejnoj orijentaciji. Time se postize veca efikasnost u drustvenoj akciji, s jedne strane, i izbegava izolacija, odnosno pronalazi se ona socijalna snaga u drustvu koja moze biti saveznik, s druge strane.

Drugim recima, ukoliko, na primer, pokrecemo problem nacina formiranja savezne administracije, izvrsnih organa vlasti itd., i pri tome napadamo princip nacionalnih kljuceva, a kao spasonosnu formulu nudimo plan vrednosti, onda imamo minimum obaveza i odgovornosti da taj problem veoma osetimo i argumentovano razmotrimo, da imamo u vidu rezultate borbe za ravnopravne nacionalne odnose do danas, itd. U suprotnom, evo nas na nacionalistickim pozicijama. Dakle, nije dovoljno uzvikivati: evo vam plan vrednosti u zamenu za nacionalne kljuceve. Ili, nije dovoljno bukacki izvikivati: uaa, toliko i toliko m² stambene povrsine na Novom Beogradu, vec o stambenoj politici treba dokumentovano i analiticki pisati i na taj nacin razotkrivati sve negativne i nesocijalisticke pojave.

Dakle, ne radi se o tome da u ovom drustvu treba da postoje tabu-teme. Savez studenata je uvek bio protiv postojanja takvih tema, a za otvoreni dijalog o svim drustvenim problemima. Ovog puta, medjutim, isticem da pri tome mora postojati minimum ozbiljnosti i odgovornosti.

2. Preorijentacija lista na opstedrustvena pitanja ne znaci i mogucnost da se ide u drugu krajnost, odnosno da se zanemare tzv. univerzitetski problemi. Ovo tim pre sto je reforma univerziteta danas jedan od najvaznijih drustvenih problema. A konstatacija da Student o tome nije dovoljno pisao stoji i u majskim zakljuccima Skupstine i u ovim danasnjim.

Isto tako, mislim da redakcija Studenta nije uspela da bude na distanci od svih grupa, pojedinacnih i lokalnih interesa. To nam najbolje ilustruju poslednji brojevi Studenta. Ukoliko bi se sakupili napisi sa dva skupa Filozofskog drustva Srbije onda bi verovatno bio ispunjen jedan kompletan broj. Uzgred receno, redakcija nije imala nijedan svoj samostalni kriticki komentar o tim skupovima. Ne ulazeci sada u ocenu tih skupova moram podsetiti da je Student list Saveza studenata, a da on ipak ne prenosi diskusije u celini sa Skupstine Saveza studenata, na primer. Drugim recima, hteo sam da podsetim da Student nije list Filozofskog drustva Srbije i da bi Student trebalo da ispoljava interese studenata Beograda, a ne neke grupne interese.

Mislim da Skupstina treba danas da odgovori precizno na nekoliko pitanja:

1. Kakva je vrednost »Zakljucaka« Univerzitetskog odbora o listu Student i da li ih Skupstina prihvata?

2. Ukoliko Skupstina prihvata zakljucke, da li clanovi izdavackog saveta, koji su u Studentu izdali saopstenje u kome se potpuno podrzava sadasnja orijentacija lista i osudjuje Univerzitetski odbor da birokratski postupa u diskusiji o Studentu, mogu i dalje da vrse svoju funkciju?

3. Da li se usvaja predlozeni ili modifikovani predlog programske orijentacije lista ili ne?

4. Ko moze ostvarivati predlozenu programsku orijentaciju lista, ukoliko se ona usvaja? Da li to moze sadasnja redakcija ili treba birati novu?

(Ovo izlaganje bilo je umnozeno i za drugi nastavak dostavljeno delegatima kao materijal, te se stoga moze smatrati autorizovanim - nap. priredjivaca.)

Bozidar Borjan, delegat Filozofskog fakulteta:

Buduci da je stav SK na Univerzitetu vec duze vremena poznat javnosti, onda se ja pitam koliko ova skupstina moze biti legitimna u slucaju - koji je, medjutim, minimalan - da donese suprotnu odluku odluci UK. Zato me interesuje, ukoliko je mogucno, da saznam broj delegata clanova SK, jer poznato je, opet, da su oni dobili, da ne kazem instrukcije ali nesto slicno, da moraju da podrze predlog, odnosno odluku UK (zvizduci, aplauz). Zato smatram da bismo mi u svakom slucaju bolje ucinili ako bismo danas postavili na dnevni red temu, onu staru temu koja nije bila, bar ne pred ovakvim zborom, izdiskutovana... o odnosu Saveza studenata i Saveza komunista. Mislim, nekoliko smo puta o tome diskutovali na uzim skupovima, neki su od nas o tome i pisali, ali tome ipak nije pridavan veci znacaj. Medjutim, izgleda da je to, po svemu sudeci, presudno pitanje i u ovom trenutku. Koliko mi se cini, ovo o cemu cemo diskutovati prema ovom dnevnom redu, smatram da su vec sigurno odluke unapred poznate i bice nam veoma mucno ako izgubimo pet sati, ili sest, ili koliko bude, znajuci da nista necemo moci da ucinimo da se stvar drugacije postavi.

Predsedavajuci -

Dragovan Lukic

Ja bih Te zamolio, posto je predlog bio formulisan u sklopu cele Tvoje diskusije, da jos jedanput ponovis preciznije svoje predloge.

Bozidar Borjan:

Teodosije Celenkovic:

Medjutim, time se ne negira potreba da veceras izmenimo dnevni red. Sustina Borjanovog predloga je da se izmeni dnevni red. To sto Borjan iznosi da su zakljucci Univerzitetske konferencije Saveza komunista poznati javnosti uopste, a i studentima komunistima, ja mislim da to ne negira potrebu da mi veceras razgovaramo o nasem listu. U suprotnom bismo morali da kazemo da delegati Skupstine nemaju svoje stavove sa fakulteta i da smo mi totalno nesamostalni. Mislim da i zbog toga normalno treba nastaviti sa radom, i po ovom usvojenom dnevnom redu nastaviti.

Milan Nikolic, delegat Filozofskog fakulteta:

Poceo bih od druge tacke (vi se verovatno secate tog dokumenta), gde se prvo prebacuje metod kojim se sluzila redakcija. Kaze se: »redakcija se pretvara da se zalaze za program SKJ, donoseci izvode iz njega i drugih partijskih dokumenata«. Onda se kaze da je poznato da se takvim izdvajanjem stavova i odabiranjem pojedinih stavova moze stvoriti teorijska osnova frakcijskog delovanja... Ovakav nacin kritike ne cini mi se adekvatnim, ne cini mi se logicnim i pametnim, jer treba pokazati - to bi bilo vrlo zanimljivo - kako se to izdvajanjem odredjenih stavova SK moze stvoriti teorijska platforma za frakcijsko delovanje. Da li se mogu iz programa neke fasisticke partije izluciti stavovi koji bi mogli da pomognu stvaranje teoretske platforme neke druge partije leve orijentacije, socijalisticke, na primer. Ja sumnjam da je tako, a isto tako sumnjam da se moze sa nekim stavom, izvadjenim iz konteksta, iz programa SKJ, stvoriti platforma za opoziciono delovanje ili frakcijsko delovanje.

Prebacuje se redakciji Studenta da nije dala podrsku organizaciji SK na Univerzitetu ni u jednom vaznom pitanju. Ja bih vas sad upoznao sa jednim dokumentom, to su Zakljucci UK, o politickoj ulozi Studenta od 15. 11. 1968. godine gde se ovo potpuno opovrgava. (Zakljucci UO od 15. 11. 1969. u potpunosti opovrgavaju ove stavove od 15. 11. 1968.) U tacki 1. ovih zakljucaka od 15. 11. 1968. kaze se doslovno: »Univerzitetski komitet smatra da je za ostvarivanje potrebne kriticke uloge Studenta na Univerzitetu neophodno obezbediti dva osnovna elementa: da, s jedne strane, bude otvorena demokratska tribina studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta, a s druge strane, da se u tom punom angazovanju komunista iz redakcije, a takodje i svih komunista na Univerzitetu, ... na ostvarenju politike SK na Univerzitetu i u drustvu«. Zatim se Studentu odaje priznanje za ovakvo sprovodjenje politike SK na Univerzitetu. Kaze se doslovno: »Studentu treba odati puno priznanje sto je ova ideja u znacajnoj meri ostala prisutna na Univerzitetu«. Radi se, u stvari, na analizi polozaja studenata u samoupravnim odnosima i predlozima za njihovo radikalno prevazilazenje. »Student je kroz Savez studenata, SK, doprineo primenjivanju ideje o ukljucivanju studenata u samoupravljanje na Univerzitetu. Studentu treba odati duzno priznanje sto je ova ideja postala u znacajnoj meri prisutna na Univerzitetu. Napori redakcije na ovom planu trebalo bi da se u narednom periodu nastave sa istim intenzitetom.« Posto one vec postoje, samo ih treba intenzivirati, pojacati. U trecoj tacki se kaze: »Dugo godina zapostavljano pitanje naucnog rada u organizaciji nastavnog rada sa savremenim potrebama, familijarni odnosi u institucijama, itd., bili su podstaknuti, za razgovore vrlo podsticajnim tekstovima u Studentu i nekim anketama. Ova pitanja domena angazmana nastavnika i studenata Student cini jos pristupnijim na Univerzitetu«. U tacki tri kaze se: »UK istice doprinos redakcije na razvijanju kritickog duha na Univerzitetu. Taj kriticki duh trebalo bi sve vise da karakterise univerzitetsku sredinu i zato ga treba i dalje smelo podsticati i razvijati«. U drugoj tacki poslednjih Zakljucaka UK kaze se da se redakcija navodno borila protiv drustvene nejednakosti, a da je, u stvari, stala na pozicije jeftine demagogije, da redakcija ne trazi mogucnost da se razni problemi resavaju, vec da se kroz pojedinacne slucajeve kompromituje ceo sistem. Prvo, ovde je nesto vrlo sumnjivo: govori se o slucajevima - redakcija je ukazivala na slucajeve, dakle, redakcija je ukazivala na nesto sto je vrlo retko, pojedinacne slucajeve, a ne neke drustvene pojave koje imaju izvesnu sirinu; redakcija je razgovarala sa nezaposlenim radnicima, ali znamo koliko ima nezaposlenih radnika. Ne radi se o nezaposlenom radniku kao slucaju, nego o nezaposlenim radnicima kao o jednoj grupi, dosta sirokoj. Onda, zahteva se od redakcije da deluje konstruktivnim resenjima, umesto da stavlja samo primedbe, da samo kritikuje. To je samo jedna dosta opsta primedba studentima, a i mnogim drugima, kako oni samo kritikuju, a nista konkretnije ne preduzimaju, ne daju nikakva konkretna resenja. Pitanje je, medjutim, da li je jedna redakcija, kao sto je Student, koja i ne poseduje sva strucna, politicka i druga znanja, kompetencije da predlaze nekakva konkretna resenja, pitanje je, dakle, da li se od nje moze zahtevati tako nesto. Ja mislim da se to moze od svakog od nas zahtevati, ali da postoji jedna granica; svako je duzan da deluje do te granice. Mislim da je Student delovao do te granice, dakle, do granice svog znanja, svoje moci, svojih kompetencija.

U trecoj tacki Zakljucaka kaze se da je programska orijentacija redakcije filozofska platforma, teza o bespostednoj kritici svega postojeceg. Prvo, ovaj termin - filozofska platforma je vrlo cudan. Ja bih zamolio da mi onaj ko zna kakva je to platforma, objasni da li se na nju spustaju helikopteri na brodovima ili nesto slicno, ali ja jos nisam cuo za filozofsku platformu i nije mi jasno sta ona znaci. U stvari, naslucujem - da budem iskren, ali govoricu bolje o bespostednoj kritici svega postojeceg koja je ugradjena u tu »filozofsku platformu«. Sta, u stvari, znaci ta kritika, ta bespostedna kritika svega postojeceg? U poslednje vreme se veoma mnogo manipulise sa tom idejom, ali ja bih hteo da ovde iznesem jedan svoj - rekao bih jedno svoje malo otkrice, kako se manipulise u sredstvima masovnih komunikacija, u stampi, na radiju i televiziji. Mislim da se to vidi narocito poslednjih dana, i narocito u vezi sa ovom bespostednom kritikom svega postojeceg. Izvesni termini se variraju u razlicitim kontekstima, tako sto se stalno povecava negativna tenzija, negativni intenzitet oko tog termina. Prvo je kritika svega postojeceg bila jedan filozofski termin, zatim je prenosena na odredjene politicke situacije u kojima su delovali »smutljivci«, oni koji su prokazani kao takvi, da bi sve vise dobijala crnu boju i najzad ostala kao samostalna etiketa; za svakog za koga bi bila zalepljena - »znalo bi se ko je taj«. Prosto - »neprijatelj socijalizma«, »neprijatelj SKJ«, itd.

Sada bih hteo da govorim o tome - a imam nekog filozofskog znanja, student sam Filozofskog fakulteta, studiram sociologiju, citam filozofske knjige - sta u stvari ova ideja znaci. Mislim da nije potrebna nikakva teorijska odbrana ove ideje, ova ideja traje i ona ce trajati i mislim da je niko ne moze na ovakav nacin oboriti. Bespostedna kritika svega postojeceg, kritika svega postojeceg je osnov, osnovni uslov svake percepcije. Vec »gestalt« psihologija pokazuje da se nista ne moze opaziti sto nije iz opazaja; svodi se opazaj na pojedinacni predmet, tako sto se apstrahuje, izvlaci iz konteksta ostalih predmeta, ostalih odnosa. To je kako sam rekao osnovni uslov da se nesto primeti. Kritika svega postojeceg je, kaze se, nemoguca u socijalizmu. Mi imamo pozitivnih iskustava kao i negativnih, naravno, i ja se slazem da je mnogo toga postignuto - smesno je to i poricati i to se i ne porice, bar ja ne znam za to - ali se uvek moze reci da nesto jeste a da nesto nije, i uvek je to kritika, cak i kada se kaze da nesto jeste, kao sto je kritika i kada se kaze da nesto nije. Dakle, na ovaj nacin se obracunavati sa jednom »grupom«, kako je to pokazano, podmecuci im jednu ideju, koja je inace vrlo konkretna, u jednom takvom kontekstu koji je vrlo nekorektan, znaci, u stvari, boriti se na vrlo nekorektan, neposten nacin.

Redakciji se, zatim, zamera da se ona postavlja kao da je otkrivanje tajnih strana zivota njen osnovni zadatak, a ja vas pitam, zasto to ne bi bio bilo ciji osnovni zadatak i kome bi to moglo da smeta ako svi mi znamo sta ne valja u ovom drustvu. Mislim da se vise treba plasiti tog zatvorenog sistema komunikacija, gde se ne sme reci sta ne valja u drustvu. Jako je dobro poznato - mislim, istorija je puna takvih primera, kada se nije smelo govoriti, kako je to islo i na sta je izaslo. Kaze se da je redakcija, boreci se protiv birokratije, vodila kampanju protiv svih struktura i institucija, ukljucujuci tu i SKJ. Opet se, mislim, nesto podmece, nesto sto ja kao redovan citalac (jedanput sam bio i saradnik, samo mi je jedan clanak bio objavljen) nisam primetio, mislim: nesto se opet podmece. Hteo bih da napomenem da birokratija ne postoji van institucija. Nijedna institucija, samim tim sto je institucija, nije van opasnosti od birokratizacije. Utoliko vise koristi kada se opominje, a Student nikako nije imao snage, nije mogao nista konkretno ni dobro, ni lose da ucini; on je samo opominjao. Kaze se da UK ne moze prihvatiti podelu clanova SK na aktivne i posmatrace. Posmatrace sa strane koji »kibicuju« i »udaraju packe« onima koji slabo rade. Vec sam rekao da meni uopste ne bi smetali ljudi koji posmatraju sa strane; mozda je to bas dobro sto nisu umesani u sve te procese, jer zato mogu objektivnije da posmatraju. Moze im se prebaciti sto nisu aktivniji, ali cini mi se da se ovde Studentu ne prebacuje sto nije aktivniji, nego mu se prebacuje to sto nije neaktivan na nacin koji bi odgovarao.

U petoj tacki Zakljucaka UK kaze se da je redakcija Studenta od lista napravila tribinu preko koje su gledista grupacije sa Filozofskog fakulteta dobila najsiri publicitet. Citajuci Student, dobro znam da, upravo po broju clanaka, ova grupa nije najvise zastupljena. Ima i mnogih drugih; ima puno autora koji su se pojavljivali jedanput, dvaput a i mnogi drugi. Zakljucci tvrde da je list bio zatvoren za sva druga misljenja osim za grupu raspustenih ogranaka Filozofskog fakulteta, a da je redakcija delovala kao zatvorena grupa. (...)

Vreme mi istice i ja cu se vratiti za govornicu kasnije, pa cu nastaviti (smeh, aplauz). (...)

Student iz Studentskog grada:

_______________

*) Posto svi zainteresovani nisu mogli da stanu u salu Gradskog komiteta, prihvacen je predlog da se predje u Salu heroja na Filoloskom fakultetu - prim. priredjivaca.